Narodno blagostanje
28. април 1934,
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — У Београду је прошле године подигнуто нових зграда по вредности за 46% мање него 1932 г.
НОВЧАРСТВО
— Udruženje bankarskih i osiguravajućih društava uputilo je Narodnoj banci pretstavku u kojoj ističe, da smatra nepraved_ nom redukciju kredita zavodima, koji imaju veći broj seljačkih menica. Navodi da je ovo profivno i Uredbi o zaštiti zemljoradnika pošto čl. 14 zemljoradničkim poveriocima priznaje prvenstvo па reeskonini kredit kod privilegovanih novčanih zavoda 1 10 do visine 50% njihovih potraživanja.
— Čehoslovačka vlada naimenovala je Dr. Plokara za pretsednika upravnog odbora Praškog reeskontnog instituta, a za generalnog direktora Spičku.
— U poslednje vreme u Belgiji su znaino ojačale deilacionističke tendencije. Prvi korak u ovome pravcu bilo je snižavanje nadnica od strane preduzetnika. Ovim se pozabavio i komitet ministara. Proučavajući pitanje privrednog oživljenja zemlje i unapređivanja izvoza komitet je došao do zaključka, da freba pristupiti opštem snižavanju proizvodn:h troškova i cena. Prva mera biće sniženje kamatne stope: kod Narodne banke sa 3 i po na 3%, kod Instituta za industrijske kredW:e sa 69/a na GJa, kod hipofekarnih zavoda na 51t/»%.
_— Nemačka vlada je, zbog teškog deviznog položaja, b.la prinuđena da izda novu deviznu uredbu prema kojoj te dosadanji slobodan iznos od 200 mk., koji se mogao bez prethodnog odobrenja izneti iz zemlje, smanjen na 50 mk. Slanje i iznos nemačkih banknota i zlatnog novca u imosfranstvo potpuno su zabranjeni. Sem toga, potraživanja u markama u inostranstvu moraju se prijavit: Rajhsbanci. U turističkom saobraćaju slobodan iznos i dalie može izneti 200 mk., s tim da 150 ne mogu biti u gotovom novcu, već u čeku ili akreditivu.
—- Канеда спрема врло радикалан закон о раздужењу пољопривредника. Истовремено биће донет закон о регулисању висине каматне стопе и створена нова установа за пољопривредни кредит.
—- За члансве Саветодавног одбора за банкарство постављени су г. г.: д-р Богдан Марковић, д-р Јован Ловчевић, Војин Ђуричић, д-р Милорад Недељковић, Влада Т. Марковић, д-р Жарко Слепчевић, д-р Бранко Пливерић, Рудолф Ербер, д-р Душан Плавшић, д-р Миленко Марковић, д-р Миљко Брезигар и д-р М. Божић.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Dunavska banovina upozorila je Udruženje vojvođanskih banaka na propis trgovačkog zakona od 1875, koji nalaže svima ustanovama, obaveznim na javno polaganje računa, da ха соdišnje skupštine izrađuju pismene izveštaje upravnog i nadzornog odbora.
— Ministarstvo finansija obavestilo je sve poreske uprave u zemlji da se trećim licima može davafi izvod iz glavne poreske knjige o poreskom zaduženju pojedinaca.
— Francuska vlada odobrila je kredit od 33 mil. fr. za iskivanije iz nikla komada od pet franaka.
— Pregovori Rumunije sa njenim poveriocima, koji se vode u Parizu, nalaze se poslednjih dana na mrtvoj tačci. Rumunski prdistavnici ne žele ni u kom slučaju da popuste od svojih pred-
loga, te je stoga verovatno da će plaćanje aprilskog kupona, koje -
је bilo odloženo za.1 maj, biti produženo za posle žetve.
— Između Bugarske i engleskih poverioca dvaju izbegličkih zaimova postignut je sporazum po kome će Bugatska naredne dve godine povećati kvotu transfera na 321J- % prema dosadanjih 25%. Па МЕ | | " — Америчко Министарство финансија ставило је до знања интересентима, да ће се 15 октобра извршити конверзија зајмова у износу 1.2 милијарде долара,
2
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 283
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА — Engleska metalna industrija izradila je petogodišnji plan o svojoj organizaciji, koji predviđa da Savez metalne industrije
. preuzme kontrolu nad čitavom mefalnom industrijom Imperije,
radi otklanjanja konkurencije i racionalizacije preduzeća.
— Ругљелт је потписао закоп о памуку, којим се: про=
"тизводња ограничава на 10 мил. бала (прошлогодишња 13
мил. балау. Одређена квота производње биће додељена свакоме произвођачу, а прекорачење ће се кажњавати са 6 цента по либри. Закон важи годину. дана. -
САОБРАЋА] |
_—- Чланом 7 у југословенско-грчком трговинском уговору предвиђено је да се споразумом железничких управа изврши смањење извесних подвозних ставова. Марта месеца прошле године постигнут је споразум, али је његово извршење све до сада одлагано. У вези с тим „ЕНфепо!“ јавља, да Грчка неће пристати на продужење важећег трговинског уговора, који истиче 20 маја све док југославија не изврши споразум о железничким тарифама. |
— Број утоварених вагона на нашим железницама износио је за прва два месеца 0. T. 193 хиљаде према 176 хиљада у истом периоду прошле године. Тонажа- приспелих морских лађа у домаћим лукама је порасла са 210 на 218, а у речним опала са 42 на 31.
Молимо све оне наше поштоване претплатнике из провинције и из Београда, који нису послали претплату за сву годину, да то одмах учине. „дародно Благостање“ не добија субвенције п живи једино од претплате. Док се у многим пословима може и мора спроводити штедња, а са њом у вези и редукција, дотле „Народно Благостање“ у том правцу не може ништа подузети. Mira више, ова тешка времена
изиснкују свестран напор наших сарадника, јер је проблема
и догађаја све више, који не смеју, у општем интересу, остати незапажени и нерегистровани. — Овом броју при-
лажемо уплатни лист Пошт, Штедионице и молимо, да нам се претплата одмах пошаље.
Администрација. „Пародног Благостања“.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
— U prošlom broju pisali smo, da je па austrijskom tržištu svinja, zbog velike ponude domaće robe, došlo do katastrofalnog pada cena, te je vlada bila primorana da interveniše otkupom izvesnog broja. Odmah zatim, naredbom od 22 aprila uvedene su naročite fakse na Žive i zaklane svinje i na svinjsko meso Čiji се prihod služiti intervenciji na tržištu. Otkupljene svinje biće stavljane u led i potom prodavane nezaposlenima i drugom oskudnom sfanovništvu po jevftinijoj cem.
— Sredinom aprila broj nezaposlenih u Austriji ,koji su uživali pomoć, bio je 311.171.
— Prvih 12 nedelja, ove godine na bečko tržište doterano je 21.407 goveda prema 25.315 u istom periodu prošle godine, masnih svinja 51.040 prema 77.687, mesnatih svinja 104.806 prema 75.400 кот. Рад cena svinja izazvao je, kao što se. vidi, veću potrošnju svinjskog mesa. |
— Početkom aprila broj nezaposlenih u Italiji smanjio se sa 1.103.550 na: 1.056.823. Najveći broj nezaposlenih potiče iz gra-
· đevinarstva (338.000).
“0 Сећовјоуаској «сепе tekstilnoj robi, zbog poskupljenja sirovina, skočile su za 3.5%..Cene životnih namirnica pale su, Indeks cena na veliko porastao je za 2.8%.