Narodno blagostanje

|| ||

|| || || || ||| | | |

Страна 286 НАРОДНО _ Avet padanja papira davi berzijance i zbog toga gledaju oni na vrat na nos da iskoče iz istih. Sve su o kapitaliste, koji žele da: plasiraju svoje kapitale a državne hartije od vrednosti; ali koji ne veruju u današnje kurseve. Oni koji su verovali u stabilizaciju, kažnjeni su. Istina, mogućno: je, da se kursevi za duže ili Rraće vreme poprave, ali berzijanci žele da iskoriste svaku ilukfuaciju, kako smo u prošlom berzanskom izveštaju napomenuli. Berziilanca nikad ne inferesira druga etapa u razviću kursa, nego prva iduća. A u tome pogledi vlada gotovo jednodušno, mišljenje da su kursevi visoki T da se u bliskoj budnosti neće moći Održafi. Ako bi čak u naibližoj budućnosfi nastupio ponova skok, ipak to ne ·bi promenilo mišljenje o razvijanju kurseva državnih papira ovoga leta. ~ dnteresantno je da je taj pesimizam obuhvatio čak i dolarske papire koji prema osfalim stoje veoma nisko. Tako je primer na sastanku od 26. o. m. 7% Bletf rađen po 50 i to je kurs koji nije žabeležen Već nekoliko meseci. Obračunski kurs dolara iznosio je ove nedelje: za 1 dolar obračunava!o se na dan

20.0. M 43.8738 dinara

28. 6. пе 433554 | |

РА OJ) U | 434061 25. 0. m. O 434246 |, 260. O. m. 43.6209 “

Ма пјијоткој бега пад su dolarski papiri zadržali stabilne kurseve. Notiralt su: |

- . 71% В]ег :8% Bler 7% Seligman 30. januara. 23.50 24.— | 3550 | 28. februara 23.50 26.50 32.—38.50 28 ada | 255024— 25 26— 1375] 38.715 | 3. aprila 23.50—24.50 25 21 39 40 (О арта |) 77 · 301)8 | 18. aprila 23.75. 241 25 26. — 40.50—40.— | 25. aprila 23.75: 24:25 25.50—26.50 41.=411|s

Na. pariskoj berzi imali smo izvestnu hosu u našim papi-

rima (u vezi sa opštom hosističkom tendencijom na”pariskoj ber- .

zi) sve do 20 i 21 o, m. Zatim su kursevi bili opet labaviji, i ako francuski papiri i dalje skaču.

-. 17 ПВЈМ IOUV. 20.1V. 2 IM. 2881 4% od 1895 1155 JI750, 1198." 1D _ 115, 1450

5% od 1902 116. 119— 120—— 124— 127— 12241/,% od 1906 112,50 l14.— 119.— 114.— MIJO 5

41/.% od [000 11250 “1145 143. —-115— МА 109—'

50 od 1913 Бет 5 „110 7 120. 122550 |10. 115.

41)5% od 1910 114.50 14, 114.50 114/— 112.— 110 1 ата od 1911 112.50 '118.— 11650 ШИ— 112— 108.

700 od 1931. 148 14650 145... 125 |M_ 141—

Na beogradskoj berzi iznosio je ove nedelje obrt u de-

vizama (zajedno sa kompenzacijama) 9.5 miliona, prema 8.4\u

prošloj i 5.8 miliona u pretprošloj nedelji. Od toga:dolazi najviše na devizu London, 3.39 miliona. Kurs engleske funte počeo |e пеdelju sa 254.— a zatim postepeno poskupljivao, na 254.75 do

26. o. m. U privatnom. kliringu sa: Bečom trgovano je za 2.5 mi< · liona; kurs šilinča je. čvrst i .popeo se od 9.40 na 9.45. do 9;46.,

Vdo veliki je ove neđelje i obrt u grčkim bonovima, 2.27 пише ona. Zbog znatnih ponuda popustio je kurs drahme na 32.—

prema 33.50 u prošloj nedelji. U ostalim devizama obrt Као 1' kompenzacije bile su manje: deviza Cirih 500 hiljada, Paris 550

hiljada, Njujork 29. hiljada, Varšava 90 hiljada, Madrid 05. hiljada itd. itd.

Пн За 3. 2. АЕН | 2: ПА бен

БЛАГОСТАЊЕ "Бри пе Na ciriškoj berzi popravile su se 26 o. m. devize Njujork 2 London, od 3.05 na 3.075 i 15.76.na 15.81 I deviza Berlin je 25. malo popustila da bi se zatim opet popravila, od 120.75 па "124.20. Francuski franak побта 20.38 перготепјепо а takođe i 'Hra za 26.30. Dinar je nepromenjen: 6.95 do 7.02. Na beogradskom privatnom deviznom tržištu oseća se ove nedelje izvestna nestašica deviza. Dolar je notirao po 49.50 novac, engleska funta 254.—, lie 425.50, švajcarski franak 16.05, francuski franak 3.25, nemačka marka 19.— do. 19.50 a kč 200 do 200.50: | Zlato u slobodnom prometu takođe je zadržalo neprome- njene cene: Napoleonđor se plaća po 220.—, zlatni dolar po To zlatna engleska funta.,po 300.—, turska lira u zlatu 346.—, du' kat novi 190 a stari 185.—x— itd.

SATPEBAUKA BEP3A

i A Новчено тржиште, На дан 1 маја почиње упис 50 ми| лионских бонова града Загреба. Заправо се овде не ради | о упису у правом смислу речи пошто Бе се највећи део "уписати путем уложних књижица Градске штедионице. OBE ' бонови носе: 5% нето, односно 1—2% више него што плаћа _

Градска штедионица на улоге. Ови бонови имају се амор- | тизовати извлачењем најкасније за 10 година према тачно

У утврђеном плану. Изгледа да ће емисија потпуно успети.

Девизно тржиште, Нови начин трговања у фунтама

| одвија се на задовољство свих заинтересованих. Објављени : курс који тачно одговара понуди и тражњи није ни најмање ~ неповољно деловао на курсеве у слободном промету.

Ефектно тржиште. Промет је доста слаб. Нарочито

< у Ратној Штети. Курсеви стално попуштају. Нарочито у

Блеру и код Паба. Код овог последњег ради одбијања купонског пореза јер тиме дивиденда не износи гарантованих 6% него заправо само 5.4%.

Инвестициони зајам закључен је по 71. Аграрци по 37.50. Беглуци новац 53.50 а роба 54.25.

Блер 7% закључен по 50 до 50.50.

Ратна Штета закључена по 305 и 309. Аграрна банка. новац 207 а роба 210. Шећерана роба 160 без новца. Трбовље новац 98 а роба 100. Аустријски клиринг 9.43 до 9.53. Лондон 252.40 до 254.

Грчки бонови роба 33, док код Мадрида није било · ни робе ни новца. i i

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине

На међународном тржишту сировина наступила је ла'бава тенденција. Индустријске прерађивачке земље све мање увозе сировине, јер не могу да повећају извоз готових производа. Због тога се последњих недеља код многих сировина примећује пораст залиха и попуштање цена.

На дан 20 априла цене појединих сировина биле су шећер Магдебург 50 кг. 3.70 мк., кава Ротердам сантос 50 кг. 1518 хол. фор.; какао 16:ј8 мк. 50 кг. памук Њујорк 11.80 центи за либру, бакар електролит 35'/5 фунти стерлинга за дугу тону, калај штанд 2399/4е фунти стерлинга за дугу тону.

Пшеница |

Светско тржиште је у знаку пуне депресије. Сталне и велику понуде из Аргентине срозале су цене свима врста“ ма, Цена канадској Манитоби сишла је на 4.50 до 4.60 хол. форинти, те је то омогућило извесно пословање. Дунавска роба у Ротердаму нотира -2.70 хол. форинти. __

На домаћем тржишту ситуација је све лабавија. Док понуда стално расте тражња бива све слабија. Сматра се ипак, да би се садашње цене могле одржати све до нове жетве, пошто је суша на многим местима упропастила усев,