Narodno blagostanje

Страна 326

· испод сваког очекивања, што је имало за последицу стварање залиха у Фрунцуској. |

Главне извознице вина: Шпанија, Грчка, Португалија, и Италија захваљујући горњим околностима повећале су свој извоз у прошлој години.

Побољшању у прошлој години допринела је слаба прошлогодишња . берба не само у Француској, него у другим виноградним земљама (Шпанији, Италији).

_ Међутим перспективе за најближу будућност нису ни« мало повољне. |

_ Потрошња се нешто повећала у Енглеској, док је код

већине земаља и даље у опадању. Поред привредне депресије и заштитних мера земаља увозница, на смањење потрошње упичу и све веће државне и самоуправне дажбине на вино. Претседник малопродаваца у Француској изјавио је ових дана, да и тада, кад би вино добили џабе од произвођача, не би га могли продавати ниже испод три и по динара, јер полико износе општи трошкови и дажбине. и веће је оптерећење у Немачкој и Чехословачкој. - Залихе вина, које постоје годинама у већини винородних земаља, смањиле су се у неким мањим земљама (н. пр. нашој земљи и Бугарској), али су се у Француској, Алжиру и Португалији повећале. Тако н. пр. само у Алжиру се цене на близу 1 мил. хектолитара. -

Док потрошња опада и залихе расту, засађена површина под виноградима повећава се последњих година, па и прошле, у скоро свим земљама, не само увозницама, као што. су Чехословачка и Немачка, него и у извозницама. На првом месту је то случај са Аустралијом и Јужном Африком, које снабдевају Енглеску, затим балканским земљама " (Турском, Грчком, Бугарском и нашом земљом, и Италијом). Нарочито Чехословачка чини напоре да постане аутаркна у вину. и њен је увоз са 137 хиљ. хектолитара у 1931 г. и 105 хиљ.. у 1932 г. пао на 80 хиљ. у 1933 Г.

· Повећање чокота винове лове је код неких земаља последица обнове филоксером уништених винограда. Треба истаћи да многе земље (Шпанија Грчка, Бугарска, Гурска, Персија) форсирају још и културу стонога грожђа, поводећи се за извесним побољшањима извоза у прошлој и претпрошлој години, =

Кад ово проширење засађене површине под виноградима почне да утиче на тржиште можемо очекивати катастрофу на тржишту вина и грожђа, нарочито ако године буду родне.

И код нас се је у прошлој години положај поправио из два разлога: услед слабе бербе, и повећане потрошње, Извоз је много опао (са 9,3 мил. литара у 1932 г. на 3 мил.). На повећање потрошње утицало је смањење трошарине и њено преношење на продавце пића. Међутим, у овој години неколико бановина опет је увело трошарину од 1 дин. по литру. Залихе су незнатне, Цене су се знатно поправиле и према подацима радничке коморе у Загребу порасле су у прошлој години према 1932 г. за 115%.

12 o. m. u Rimu su рофрзапа

Povodom ugovora o fakoO- «·+rj sporazuma između Italije, zvanoj austro-talijansko-maИ НИ

Austrije :ı Mađarske na osnovu programa utvrđenog 17 marta u rimskom protokolu. Talijansko-Austrijski ugovor deli se na dva dela: prvi se Odnosi na kreditne povlastice. i stupio je odmah na snagu, a drugi na otvorene preferencijale. Austrija je dobila kreditne povlastiće za čitav niz industrijskih proizvoda, naročito onih teške industrije (šipkasto gvožđe, sirovi čelik, plemeniti čelik, valjanu gvozdenu robu, grubi lim i +. d.), a Italija je dala carinske olakšice u okviru režima klauzule najvećeg povlašćenja za južno i drugo voće, povrće, pifinač, fibu i konzerve. Sem

МР БЛАГОСТАЊЕ

toga, između automobilskih preduzeća Fiat i Štajer biće zaključen sporazum o iešnjoj kolaboraciji. Predviđeno je da se i između ostalih industrijskih grana vode pregovore u svrhu pojačanja međusobne razmene.

Mađarska je dobila od italije kontingent za 2 mil. kvin= tala pšenice sa obezbeđenom cenom od 15 penga. Prema Паliji se obavezala da će uzeti u razmatranje svako iraženje ove u pogledu carinskih olakšica podvrgnutih klauzuli najvećeg povlašćenja, ka6 i ona iraženja, koja se budu fticala raznih сатп-= skih ograničenja uvoza.

Sporazumom jzmeđu Austrije i Mađarske poslednja je dobila kontingent od 2.2 mil. kvintala pšenice sa obezbeđenom

cenom od 15 penga za kvintal. Ostao je stari odnos razmene

na bazi 1:1.5, ali ako Austrija uveze iz Mađarske ceo kontingent pšenice, Što će preistavljati povećanje uvoza za 15 mil. šil. Mađarska se obavezala da uveze više mdustrijskih proizvoda iz Austrije za 10 mil. šil. Mađarska je isto tako izjavila gotovost da poveća austrijske kontingente za drvo, hartiju, celulozu, konfekciju i druge industrijske proizvode što će biti predmet naknadnih sporazuma između zainteresovanih grana.

Sem ovoga, potpisane su i konvencije o unapređivanju trgovinskog prometa preko Trsta.

Fašistička štampa komentarišući sporazume, navodi kako se sve povlastice date Ausiriji kreću u granicama klauzule najvećeg povlašćenja. Međutim, to nije tačno. Ugovor o kreditnim povlasticama stvarno preistavija carinsko-političke povla5исе, jer su to pakozvani podzemni preferencijali. To potvrđuju

i komentari jednog dela štampe u kojima se navodi da preleao koji je Italija dala Austriji, obuhvata 250 razmih indusirijskih proizvoda.

Efekat rimskih sporazuma za sada je teško proceniti. Ali se n. pr. navodi da će se austrijski izvoz u Italiju povećati za 30—40 mil. šil. Isto tako znatno će se povećati i talijanski uvoz u Mađarsku. Austrijski izvoz u Mađarsku biće povećan za. nekih 20—22 mil., a iz Mađarske u Austriju za 25—30 mil, šil. Po svemu sudeći Mađarska je i ovoga puta najbolje prošla, jer ie uspela da obezbedi plasman celokupnog viška pšenice, koji, uzgred budi тесепо, п мин obezbeđene količine, retko koje godine 'da ima, a na drugoj strani za UVOZ iZ Halije i Austrije nije dala nikakve nove i 'konkretne povlastice. Mađarska se žrtvovala toliko šio je' izrazila gotovost da svaki zahtev uzme u razmatranje. Austrija ie uspela da dobije znatne nove Ккопcesije od Italije dok se Italija n stvari žrtvovala. U ovim зрогаzumima ispoljavaju se dve karakteristike: prva, da: je njima. učinjen ogroman napor da se iz većinom protivpoloženih interesa formira jedan zajednički interes i drugo, da su ovi sporazumi samo prva etapa u ovome napotu.

шакнашиетнизнишииатиоиштиаазшЕтшта о (јофоО istovremeno раје su dve banke, jedna u Francuskoj, druga mu Belgiji, za koje je karakteristično, da su bile osnovane i upravljane 04

Propast dveju banaka, koO su ПА socijalisti

strane pretstavnika socijalističkih stranaka. Jedna je ”Zadružna

banka” u Parizu, a druga „Belgijska radnička banka” u Ganu. U stvari ove dve banke nisu bile banke socijalističkih stranaka, ali je između njih bila vrlo bliska veza, poslovna ı lična. Lična u toliko, što su bankama upravljali najugledniji pretstavnici sOOJI ih stranaka u obim zemljama, parlamentarci pa. čak i ministri. Obe su banke osnovane posle rata, po auspicijama..socijalista, i u nameri da budu od koristi socijalističkoj stranci. „Belgijska radnička banka” osnovana je u vezi sa nekoliko indushu. kih preduzeća, da bi kao što kaže njezin osnivač biv. ministar Eduard Ancel, АВА kapitalizma mogla da зе bori profiv njega i proliv njegovih loših strana”. Poslovno posmatrano obe su banke trebale да Биди Ббапкагзка poduzeća za finansiranje ogromnih poslovnih tranzakcija potrošačkih zadruga. Pri tome treba imati u vidu, da organizacije O

Бр. 20

и |} 4 5