Narodno blagostanje

Страна 344

tri meseca do godinu dana). Smafra se da će i ova kamafna stopa da se spust. Hartije od vrednosti pokazuju ogroman skok. Veliki optimizam vlada na tržištu na kome je pre 2 me-

seca vladalo krajnje očajanje. %

У Чехословачкој ничу свакодневно "нови картели тако, да стручна штампа једва стиже да их забележи и прокоментарише. Огроман број кар(неколико стотина) и безобзирна

Принудни картели у Чехословачкој тела у Чехословачкој политика цена неких од њих изасвала је још пре две гподи-

зе покрет против картела у чехословачкој јавности. Као обично прво се тражила забрана картела. Том се захтеву није удовољило, али се чехословачка влада изјаснила, приликом претресања пројекта закона о картелима, против картела.

_У Чехословачкој постоји такозвана картелна комисија, чији је претседник г. др Хотовец, бивши министар трговине, са задатком да проучава политику цена појединих карrena и пружи материјал влади за извођење закона о картелима. Тај одбор врло споро ради, тако да се у социјалистичким круговима појавило велико незадовољство про= тив ње са захтевом, да јој се, на основу закона о картелима, одузме задатак истраживања појединих цена и пренесе на државу. | - -

Међутим пре кратког времена била је чехословачка јавност изненађена вешћу, да је влада израдила пројекг закона о принудним картелима. Два таква картела су већ постојала: за шпиритус и шећер. Сад је влада добила могућност да сваку грану производње натера у картеле,

У стручној штампи критика је веома неповољво примила ову вест. Па ипак Влада остаје при својој одлуци. Треба имати у виду да Чехословачка стоји под управом двеју великих политичких организација: пољопривредне и радничке. То су баш они који плаћају трибут картелима. Па ипак чехословачка.влада у место да их укине, како су то тражиле обадве прупе, приступа насилном картелирању индустрије на целој линији.

.U velikim industrijskim zemljama pokazalo se, da su mogućnosti kredita za srednja i mala indusirijska preduzeća — педоvoljne. Veliki broj zemalja pokušava skoro u isto vreme, da osnuje industrijske banke sa učešćem države ili novčaničnih banaka.

Pošto je pitanje industriskog kredita i kod nas aktuelno, smatramo da će naše čitaoce interesovati pregled koji donosi „Der oesterreichische Voikswirt" u br. 33 o. g.

Ruzvelt je primio takozvani „Black-Glass” plan koji predviđa davanje direktnih kredita industriji od strane FederalReserve-Banke sa rokom najduže od 5 godina. Do ovog plana došlo se tek posle rešenja odbora za banke, koji je odbio plan za osnivanje naročitih industrijskih banaka.

Engleski plan se razlikuje od amerikanskog, što je njime predviđeno osnivanje jedne banke sa učešćem novčanične banke. Industr:ska banka (Credit for Industry) osnovana je sa kapi.alom od 250.000 1. št, od jednog finansiskog zavoda, kod kojeg je Engleska banka zainteresovana. Jndustriska banka će se finansirati emisijom hartije od vrednosti i uzimanjem kredita kod drugih banaka. Industriska banka ima priličnu slobođu u pogledu dodeljivanja kredita i određivanja rokova.

U Švedskoj je osnivanje Industriske banke postalo aktuelno posle novoga zakona o bankama, koji im zabranjuje finansiranje imdustrije. Prilikom osnivanja nove banke predviдепо {e učešće države, koja treba da preuzme 5/8 kapitala,

Aktuelnosti problema šndustrijskih banaka u svetu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 22

i da garantira bančine obligacije do iznosa od 12 mil. kr. Banka će finansirati ona preduzeća koja ne budu konkurisala postojećim fabrikama. |

U Holandiji radi se u limburškoj pokrajini na osnivanju industriske banke. Princip je. da pored privatnih lica” preuzimaju akcije država, samoupravna јеја i javnopravne usfanove, (kao trgovačka, industriska, radnička komora i t. d.). Smatra. se, da će banka igrati veliku ulogu u suzbijanju nezaposlenosti. Austrijski poslanik g. von Plenis obavio je prošle nedelje svečano Otvaranje beogradske filijale austrijskog putničkog biroa „Austrija”. Naglo razviće saobraćajnih sredstava i ustanova za razvijanje putničkog proineta stoji na prvi pogled u suštoj suprotnosti sa progresivnim autarkiziranjeni sveta u pogledu robe, kapitala i ljudske radne snage. Suprotnost je samo spoljašna, jer statistika pokazuje da se turistički promet preko granice država dobro drži. Ta bi pojava bila u suprotnosti sa notornom činjenicom da kupovna snaga širokih masa stalno opada. Porast putničkog obrta objašnjava se. novom politikom turizma, koja je pojeftinila putovanja mnogo jače no što je opalo blagostanje naroda. Normalna putnička tarila, koja je još uvek skupa, postaje sve više nominalmom. Njome se putuje sve manje. Sve veći broi međunarodnih putnika putuje po tarifama, koje idu od 50—80% ispod osnovne tarife. Obično je uslov, da se izvesno vreme provede u zemlji koja daje povlasticu. Drugi oblik veoma uspešnog razvića putničkog prometa je društveno putovanje, koje ima loš i tu dobru stranu, da znatno smanji i ostale putne troškove. Na ovaj način danas se može obići cela Evropa za. mnogo manju svotu nego Što iznosi samo karta druge klase Beograd—Pariz.

Turistička politika saobraćajnih ustanova i država skroz је komercizirana, a to je omogućio široku kalkulaciju, koja pokazuje da ima zarade i onda, kada izgleda da gube svi oni koji u turizmu učestvuju.

Turistička politika je postala polie rada ljudi sa poznavanjem geografije, saobraćajnih ustanova, psihologije naroda i velikih kombinacija. Neograničene su mogućnosti za negovanje turizma. Zbog toga se danas postavljaju na čelo turističkih ustanova odgovarajući ljudi.

Na čelu beogradske filijale austrijskog putničkog biroa „Austrija” nalazi se g. Dr. Braun, koji dobro poznaje našu

Povodom otvaranja. putnič-. kog biroa „.Austrča”

RW: U TAI ан оли зажеле Да

zemlju, zahvaljujući, kao što je kazao u svom uvodnom govoru, G-godišnjem bavljenju u njoj. On će uspešno odgovoriti svome zadatku.

Ukidanjem konvertibiliteta funte idolara izmenjena je i računska baza, na kojoj je tržište zlata bilo zasnovano. Stvarno tržište zlata ostalo je i dalje u Londonu, ali se je osnov za kalkulaciju morao menjati. Porast ili pad cene zlata u Londonu može da bude isto tako na strami zlata kao i na strahi funte. Prava se slika može dobiti jedino, ako se kretanje cene zlata stavi u odnos prema nekoj zlatnoj mone{i. Nijedna od moneta u zemj||ama zlatnoga bloka, osim Mrancuske, nije praktički dolazila u obzir za vršenje one funkcije koja je ranije bila namenjena funti odnosno, za neko vreте, 1 Матот dolaru. To dolazi otuda što zlatne rezerve u svima fim državama daleko zaostaju iza zalihe kojom raspolaže Banque de France. Zbog toga se danas uslovi koje primenjuje Banque de France moraju uzeti u obzir i u celokupnoj međunarodnoj trgovini zlatom. Ti su uslovi polazna tačka svake operacije sa zlatom. |

Uslovi pod kojima Banque de France 'kupuje i prodaje

Kako Banaue de France trguje zlatom

Ба АВНЕ гај OTR XJ OG 19 а кв ЗАЛИВА). уха :