Narodno blagostanje

= =

НАРОД

7. јули 1934,

— Prema izveštajima iz Vašingtona 2 jula 0. 2. ·stupilo ie u štrajk 75 radnika američke vunene industri|e.

— Prema podacima američke National Industrial Confierence Board indeks industrijske proizvodnje u aprilu povećao se za 3 poena, uposlenih radnika za 1.5, a radnih časova za jedau što znači da je u cilju ublaženja deistva Nire, politike za porast troškova proizvodnje, povećan produktivitet radnika.

— Совјетска производња злата, према изјави г. Сере-

_бровског — директора совјетске индустрије злата, удвостручила се је према предратном стању и износи 500 милиона шв. зл. франака годишње. Тако је Русија, у погледу светске производње злата, дошла на друго место, одмах иза Јужне Африке, а премашила је и производњу Североамеричке уније и Канаде заједно.

— U Parizu se sastala međunarodna konferencija za beli Hm uz učešće preistavnika Francuske, S. A. D., Italije, Nemačke i Sarske oblasti. Konferencija ima za cilj, da konfingentira svetsku proizvodnju belog lima i da zaključi sporazum O сеnama. — Општина љубљанска купила је за 1,35 мил, дин. од Електричне задруге у Шишки (предграђе Љубљане) целу њену електричну мрежу. Отплата ће трајати 10 година, а прва рата почиње јула 1936 г.

— На скупштини преставника млинске индустрије донета је резолуција у којој се тражи: да се спречи подизање нових млинова, пошто капацитет постојећих премашује потребе потрошње; да се снизе жељезничке подвозне тарифе, које су за 4 до 10% веће него воденим путем; да“ се оптерећење млинова врши подједнако у свим крајевима; да се снизи са 6 на 4% стопа скупног пореза; да се посвети пажња извозу млинских производа.

— Socjeta Meridionale di elettricita iz Napulia povećava svoj akcionarski kapital za 150 miliona lira (sa 600 na 750 miliona). Istovremeno izvršiće se emisija obveznica u iznosu od 100 miliona lira.

— Radnici zeničke željezare održali su zbor na kojem su osudili akciju poslodavaca i radnika „Kranjske industrijske družbe”, koji su tražili da se ne dozvoli proširenje Žželjezare u Zenici.

— Svetska proizvodnja aluminiuma iznosila je u 1931 g 217 hilj. +. od čega otpada na Evropu 107 hilj. a na Severnu Ameriku 110 hilj.; u g. 1932 odgovarajući brojevi su 154 hilj.; 88 hili.; 66 hilj. U g. 1933 proizvodnja je iznosila 162 hilj. t t.jj. za 5%više nego u prethodnoj. U prvim mesecima 0. 2. potrošnja aluminiuma se povećala usled veće tražnje Који је prouzrokovalo povećanje proizvodnie aviona, čiji je бгој роrastao sa 2 na 3.2 mil.

— Dosad je registrovano 600 kartela u Čeholovačkoj, 240 u Poljskoj i 207 u Mađarskoj.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Po sporaztimu zaključenom ovih dana između italije i Poljske, poljski rudnici liferovaće talijanskim železnicama 380 hiljada tona šleskog uglja u zamenu za automobilski materijal, koji Italija isporučuje Državnoj mehaničkoj radionici u Varšavi. Polj:ski ugalj, u vrednosti. od 6 miliona zlota odnosno око 15,9 miliona lira, biće isporučen u foku jedne godine, počevši od 1 oktobra o g. Šleski rudnici zaključili su i prošle godine sličan ugovor sa talijanskim železnicama za isporuku 1,6 miliona tona uglja s rokom isporuke od 4 godine, a na račun delimične isplate dvaju brodova izrađenih u talijanskim brodogradilištima za poljsku parobrodarske liniju Gdinj—Amerika.

— Nemački Ministar pravde u sporazumu sa kancelarom пантепоуао je dr. Pupe-a za komesara za sirovine čiji će zadatak biti da zavede što veću štednju u korišćenju inostranih sirovina: i da РАИ mogućnost što veće upotrebe domaćih sirovina Но БЛАРОСТАЊИЕ

и вредности за 20%.

Страна: 441

— Jugoslavija je sa Austrijom zaključila ugovor o izvozu 1500 vagona pšenice na bazi preferencijala, koja se količina ima

” izvesti do 27 ov mes.

— Rasija je preko Vladivostoka uvezla iz Argentine 180.000 kvintala ovsa.

— Prema izjavi direktora mađarskog Instituta za unapređivanje spoljne trgovine ovogodišnji izvozni višak pšenice biće 2.5 до 35 пи. пис. Кад ! јеста песе biti za izv0Z.

— Zbog nepovoljne žetve i slabog priliva deviza mađarski Ministar finansija smanjio je listu proizvoda, Koji se mogu proizvoditi na bazi zamrznutih protraživanja .

— Uvoz kave u Nemačkoj od 1 jula podvrgnut je prethod-

oj dozvoli komesara za UVOZ i iZzVOZ.

— Мађарска влада намерава да уведе увозне царине на извесне пољопривредне производе да би на тај начин подстакла пољопривреднике да приступе производњи ових производа.

—- Чехословачки увоз у мају ове године изнео је 523.5 милиона, а извоз 540 милиона кр. Према мају прошле године извоз је порастао за 74, а увоз за 48 милиона. Увоз за првих 5 месеци ове године изнео је 2.561, а извоз 2.571 милион КУ. Пе

— Ograničenje uvoza veštačke svile u Nemačku na 75% | uvoza iz 1931 produženo je do kraja septembra 0. 2.

__ Наш допунски трговински споразум са Грчком, који је важио до 1 јула о. г. продужен је само за 15 дана.

— Наш извоз за првих 5 месеци о, г. већи је од онога у истом периоду прошле године по количини за 21,3%, а по вредности за 14,3%, а према 1932 г. по количини за 43% Увоз је порастао по количини за 336% и по вредности за 36,6%. Трговински биланс је у овој години пасиван за 77,3 мил. док је у прошлој години био активан за 136,6 мил. дин.

— Nemačka vlada je zabranila izvoz pšenice, pšeničnog brašna i ovsa. Ova je mera u vezi sa strahom koji je izazvan usled nepovoljnih atmosferskih prilika. Cena uvoznicama porasla je sa 159,25 mk. (1 juli) na 165 mk. po toni.

— Japanski izvoz pamučne robe izneo je u тајџи 0. 2. 245.6 miliona jarda u vrednosti od 48.5 miliona јепа. Оуо su najveće cifre registrovane u toku 1934 godine, a veće su od aprilskih cifara za 73 miliona jarda odnosno za 13 miliona jena. Povećanje japanskog izvoza u maju naročito je značajno zbog · toga, što je ostvareno i pored smetnji koje su došle zavođenjem sistema kontingenata za uvoz u britanske kolonije.

— Naši trgovinski pregovori s Grčkom prekinuti su usled nesporazuma o načinu plaćanja. Grci su hteli, da se naši izvoz nici naplaćuju iz grčkih potraživanja u Nemačkoj.

— između Čehoslovačke i Grčke vođeni su pregovori za uvoz češkog šećera u Grčku koji su se razbili na pitanju plaćanja. Grčka je u kliringu još dužna Čehoslovačkoj 19 mil. čk. pa je nudila plaćanje u nemačkim markama, ali na to Čehoslovaci nisu pristali.

— Uvozni sindikat u Čehoslovačkoj dodelio je za juli poslednji kontingent kukuruza od 4000 metc.

— Oba engleska doma usvojila su zakon, kojim se ovlašćuje vlada da u slučaju potrebe uvede prinudni kliring, ali je njegovo stupanje na snagu odloženo pošto su u međuvremenu povedeni pregovori sa Nemačkom, koji još traju.

— Stupanje na snagu ugovora na Osnovu rimskog зроrazuma, koje je bilo predviđeno za 1 juli, moralo je biti odloženo pošto nisu mogli da budu završeni pregovori između _pojedinih privrednih grana. Kao dan stupanja na snagu sada se pominje 15. juli.

— Zbog svođenja deviznog kontingenta za uvoz na 10% u Nemačkoj je zavladao strah od velike skupoće.