Narodno blagostanje

Страна 696 | _____ LUO

·'BeHo. Противу тога говоре разгранати и неједнаки односи појединих земаља златнога блока са осталим држава-

ма. Али "и у међусобним односима земаља златнога блока, које теже да међусобно изравнају своје билансе, постоје: опасности за опстанак овакве једне конвенције. При томе ће највеће жртве морати да поднесе Француска, која прет· ставља централу златнога блока и то не само у погледу злата, већ и размене добара.

И ако овај трговинско-политички успех стоји о на папиру морални успех бриселске конференције је врло; велики. Златни блок, који се до: сада манифестовао само у

— истоветним гледиштима Ha валутни проблем, сада је · постао стваран: створио је властиту – организацију

која ће претстављати подршку његовим економским односима. У сваком случају створена је једна нова основа за јачање поверења, које ће нарочито. добро доћи привреди земаља златнопа блока, систему златнога важења и привредом побољшању у осталом свету.

Ри кот розедпјео zasedanja Društva naroda Privredni komitet usvojio je predlog francuskog ministra trgovine Lamure-a O Obrazovanju jednog Бр сан odbora za proučavanje tehnike i funkcionisanja klirinških ugovora. Na osnovu ovog materijala treba da bude docnije doneta odluka o francuskom ргефосц ха multlateralne

štetne posledice bilateralizma

"ugovore. Ovaj odbor otpočeo je svoj rad 18 o. m. u Parizu.

Istovremeno je u Parizu zasedavao i Savet međunarodne trgovačke komore, koji je naiveću pažnju posvetio trgov;nsko-poliličkim problemima, naročito pitanju bilateralnih ugovora. Francuski delegat Fužer, pretsednik Nacionalnog saveza za ekonomsku ekspanziju, u svome govoru zadržao se najviče na rđavim stranama bilateralnih ugovora. Nova forma bila*-ralizma ide na to, da se kupuje u zemlji u koju se izvozi. Primena principa ravnoteže između kupcvme i prodaje vodi iščeznuću trostrane trgovine, koja čini glavnu osnovicu normalnoj svetskoj Ttrgovini. Pri tome pitanje cena i kvaliteta dolazi u pozadinu, jer se zemlja uvoznica stavlja pred alternativu: ili da svoju potrebu podmiri u zemlji uvoznici bez obzira na cene ı kvalitet ili da ne iskoristi svoju kupovnu snagu. Iz toga Fužer izvodi, da bilateralizam vodi povećanju cena i Oograničavanju kupovne cnage. Druga je štetna posledica što su poverilačke zemlje, ežeći aktivnom trgovinskom bilansu, prinuđene da smanjuju kupovine od svojih inostranih dužnika i ako se međunarodni „dugovi mogu izravnjavati samo u frostranom iprometu. Na taj način, ova nova tendencija sprečava inostrane investicije, koje su jedan od bitnih uslova za oživ enje trgovine.

Štete od bilateralnih ugovora mnogo su veće no Što ih je izneo Fužer. Ovi ugovori najteže pogađaju izvoz. Svaka rajnija neuravnoteženost trgovinskog bilansa između dveju zemalja vodi smanjivanju izvoza iz zemlje u kojoi postoji izvozni potencijal za partnera, jer ova ne može da prodaje na veresiju pošto izvoz pretstavlja njenu kupovnu snagu. Teškoće su u “oliko veće, jer zemlja uvoznica nema sve prcizvode koji .su pofrebni zemlji izvoznici. Zbog toga ! ако ке pređe preko "Ditanja cena ipak pre delazi do opadanja uvoza u zemlju izyoznicu no što ovaj uspeva da zameni ranije ferante, dok

_ оуа druga mora da smanjuje SVOj izVOZ.

0 Kao UTO. CMO писалну бр. 40

_ Успешан упис француског OM 28 пр. м., у Француској је

_ зајма 20 септембра почео упис но-

вог 4'1-% државног зајма У

3, 6 и 10:годишњим бонови-

ма Емисијом је требало набавити. сретства за исплату обасвеза које доспевају ове. јесени, Упис је 15 0: м. завршен, и

аи пи

| ЛАГООСТ АЊЕ _ | Бр. 44

потпуно је успео, пошто ће уписаних 8.750 франака омогућити покриће октобарских и новембарских обавеза и смањење оптицаја благајничких записа на 10 милијарда, Поред тога остаће још неке две милијарде франака. ~

Ова операција претставља трећу и последњу траншу великог зајма, чија је емисија одобрена законом од 23 децембра 1933. Тим је законом прописано да се оптицај благајничких записа сведе са 15 на 10 милијарди франака и да

се исплате следећи зајмови: Милиона 1.) 5% бонови Клемантел 1924—1934 | 5.979 · 2) 6% Зајам Лијон, Марсељ, Бордо 1.116 3.) Бонови Креди Насионал. из 1921 491 4.) Бонови Креди Насионал из 1922 123 5.) Шест-годишње обвезнице - 168 Свега 7.877

У ту сврху закон је овластио министра финансија да набави путем средње- или дугорочног зајма 7.877 милиона франака за покриће поменутих зајмова и 10 милијарди за смањење летећег дуга. Влада је, према томе, могла емитовати за 17.877 милиона франака нових обвезница. Она је извршила следеће емисије:

Милиона 1) у јануару 5% 5,10 и 15-год. бонове 4.185 2.) у јулу #% 50.годишње обвезнице 5.099 3.) у септембру 4:/2% 3—6 и 10-год. бонове 98.750 Свега 18.034

Као што се види, емитовано је чак и нешто више него што је било одобрено законом од 23 децембра 1933. Вишак ће се употребити за јавне радове јер је законом од 6 јула 1934 влади одобрено да у том циљу узајми још 1.180 милиона франака. Према изјави министра финансија до ове нове емисије неће ни доћи, јер влада располаже већ довољним средствима за покриће свих нормалних државни“ потреба. до краја ове године.

Како. у следеће две године не доспева ниједна знат-

нија обавеза, а државни је буџет уравнотежен, министар

финансија. се нада да се за дуже времена неће морати обраћати на тржиште за дугорочне капитале. једино ће, по одобрењу парламента, тражити краткорочне позајмице за покриће сезонских потреба |

Italija i Francuska «maju za slučaj rata specijalno težak problem snabdevanja benzinom, pOšto nemaju nafte kod kuće. Francuska je 1926 vod. inaugzurisala politiku stvaranja velikih rezervi u zemlji. Sad javljaju da je i Malija pošla tim putem. Podnesen je projekat zakona sa sledećim osnovnim idejama. Uvoz Sirove nafte vrši se samo uz dozvolu. Postoje dve vrste uvoznica: jedne su za finalne proizvode koje se daju frgovćima na tri godine a druge Šu za sirovu naftu i traju dvadeset godina. Poslednje ima za cilj da cmogući ško bržu konstrukciju rafinerija u zemlji za koje se takođe daju licence, naročito zbog toga što hoće vlada da odredi mesto gde će se podizati rafinerije. Naravno da se rafinerije obavezuju da održavaju predviđene stokove sirove :'nzite i Hialnih proizvoda i svakog meseca moraju podnositi stanje ministarstvu Korporacija. Po sebi se razume da vlada ima praма да pregleda njihove stokove kao i knjige. Dalje se predviđa da država ima prvensiveno pravo u snabdevanju. Italija već godinama preko državnog preduzeća Agip (Azienda Generale Italiana Petroli) istražuje petroleurniske izvore u Albanijl, Ru~muniji i Iraku. Ali sve bez uspeha, zbog toga je bila najzad primorana da pristupi regulisanju pitanja snabdevanja u slučaju ,rata, pri, čemu је Бикуато Кортаја arc Pi sistemi, |

ВА

· ато та дега по: орззан зе Бгојш бо е. 6 1

TTalijanska. politika. nafte