Narodno blagostanje

"24. новембар 1934.

87 7 Арзнаншајцст заса tehniku" „plaćanja“ sporazum роја Pod pretpoštavke "da se razmena dobara vrši po анутдећот "ђиси. Книпок! зет Које зе ii spolino i | kao om Ца 1:1, dobio je oblik 1:0,55.7 ~ у 5 _ Kao što зто već rekli glavni je cilj” Engleske да опето= бисг "stvaranje zamrznutih potraživanja tj. akuvnog salda- po "kliringu. Ona tim lišava kompenzacije od jedinč dinamičke Ssna“Бе, који im daje saldo po kliringu. | |. Nemački izvoz u Englesku biće merodavan za uvoZ. Рге“ma tome odlučujuću ulogu igraće cene u Nemačkoj koje moraju = Бин uvek niže nego u Engleskoj da bi promet zadovoljio obe zemlje. Pošto ovo verovatno neće biti slučaj, englesko-nemački _ sporazum će sigurno doprineti tome da sč 0 Прота: иmeđu ove dve zemlje даје згогауа.

a IKT ITKO OU ai

Аустрија је првог O MOD учинила корак даље у својој уставној реформи, коју је започео Долфус. На место националног парламента и са-= везног већа дошла су сада професионална претставништва, која претстављају компликованију организацију, али са ма-

Како изгледа најновије сталешко уређење у Аустријиг

———=I

њим бројем чланова. Док су, обе организације раније имале ·

215 сада ће имати 188.

Ново законодавно тело састоји се из четири саветодавна органа: државног већа, савезног културног већа, савезног привредног већа и савезног већа земаља. Томе долазе још два органа са решавајућом власти: савезна делегација и савезна скупштина. Петнаест чланова државног већа са претседником бивају именовани на предлог државног кан"целара. 4) чланова савезног културног и 80 чланова савез"ног привредног већа постављају се за сада на исти начин, при чему ће се узимати у обзир захтеви културних и при"вредних организација. Оба тела бирају претседнике из своје средине, а њих потврђује влада. Ооразовање и састав оба тела регулисаће се доцније посебним законима. Тада ће верова:но бити спроведена и неопходна веза између државне организације и сталешких организација. А то ће бити могуће тек пошто се потпуно спроведе сталешка организација, која за сада постоји само код индустрије и то још непотпуно. За сада подела чланова оба ова органа према њиховој припадности одговара односу снага седам будућих привредних сталежа. Али не треба очекивати, да ће сталежи добити већи утицај на састав привредног већа, као ни утицај на политику. Го неће бити ни у том случају ако вођи сталежа буду постављани чак и од владе.

То потврђује и чињеница што у савезно веће земаља улазе

по службевој дужности девет поглавара са својим финансијским референтима, који су на своје положаје постављени од стране владе, МЕН — ~M се мења сваке пола године.

Изнад ова четири саветодавна стоје са решавајућом __ власти два органа. То су савезна делегација и савезна скупштина чији се чланови. делегирају из саветодавних органа. У ствари овде се ради о делегацији 59 чланова, који чине _ савезну POO У Пат Ca чајенима, као "што „је

| "кеја законске предлоге. доставља | "са тодавји 1 ab auMna Већина законских ПРЕМА ЛАН "самб "пред државно. веће,

рог одговара државном“ суверенитету, општим интересима и празнотејначких захтевима. | Ако "су "закони "културног. или привредног "значаја они се лтаљу жултурном' ли | привредном

Страна 159

"већу, који ове могу претресати са свога становишта. Оед-нице- четири (саветодавна органа су тајне. Без обзира: на. Годлуке ових органа влада може један закон предложити "ва усвајање савезној делегацији. Ова пак у одређеном року тможе само да прими или одбије један законски предлог. "Предлог буџета | иде непосредно савезној делегацији и ова грма право да врши промене. Седнице органа, Ка 2оносе "одлуке, су јавне. 2 Поред врло ограничених права народног претставни"штва она владе"су знатно проширена, нарочито лав. пра"вима за случај нужде, хитне мере које су у интересу си"гурности и реда, као и за заштиту важних привредних интереса народа и фискуса, може влада донети и путем уредаба. Закони, који не буду свршени у предвиђеном року, "могу такође од стране владе да буду стављени на снагу. То ' исто важи и за законе, који нису примљени од савезне делегације. У томе случају одмах се врши распуштање | -турног и привредног већа.

- Нови устав је означен као прво остварење стадешког уређења у наше време. Судећи по ономе што смо горе из-ложили ово уређење не одговара нити средњевековном :HHTH ономе што се у данашњици могло очекивати. Као што смо у почетку напоменули, још увек недостаје веза између државе и сталешких организација. Али и ако се ова веза буде успоставила и сталежима оставила највећа организациона слобода, њихов утицај, нарочито у савезној делегацији, остаје врло скучен услед већег броја државних органа, који долазе по званичној дужности. При оваквим околностима мислимо да се овде не може говорити о сталешкој држави. Бројни однос се.тим више погоршава правима, која је -до= била влада у погледу доношења закона. Влада је у поле-жају, да се у сваком моменту послужи овлашћењима чим наиђе на отпор претставништва. При оваквим околностима „измена партијског парламента у сталешко претставништво је безначајна. Аутотритативна влада, која формално. изгле"да као одстрањена, фактички је сачувала свој примат. ->

Čehoslovačka Narodna banka poslala je novčanim zavodima na mišljenje macrt uredbe, koja зе odnosi na prinudnu evidenciju dužnika banaka. Uredba predviđa da su banke dužne prijaviti Narodnoj banci ime svih dužnika preko 100 hilj. č. k. Banke su dužne da se, pre доде_ljivanja kredita preko. 100 hilj., nformišu o tražiocu тајта kod Narodne banke, koja će saopštiti kod koliko banaka je dotični dužan. Nacrt Uredbe Sadrži još nekoliko definicija, od kojih. je najvažnija ona o poslovnom kreditu, jer se uredba odnosi samo „na ove. U tu kategoriju spadaju po nacrtu krediti i garancije, koji. su namenjeni osnivanju preduzeća izuzevši hipotekarne _ kredite. Sudovi će obavestiti Narodnu banku o rešenjima, 'koja "ве odnose na. otvaranje stečaja i prinudnog poravnanja. Na po> _ sletku su propisane. “kazne, koje treba da. osiguraju tajnost do-

biyenih podataka i tačnost onih datih od sirane banaka.

_ Narodna banka ovom merom hoće da spreči nepravilno kreditiranje pojedinih banaka, koje daju velike kredite bez do„Моца informacija. Takvo kreditiranje je štetno za narodnu pri= yredu, jer, styara. kredite na takvim mestima gde to nije poželjno i štetno je, Z Same banke, koje moraju da izgube. novac kod 'dužnika, koji se, nesolidnim prikrivanjem svojih dugova kod drugih .. "banaka ·pretstavljaju kao sposobni za kredit i ako u Stvari nisli, O Nina Раш se - Сета аја зато па СЕ зао |

сона Narodna Бапка гасопануга Ђапкагвки obaveštajnu službti

инервише.

dodeljiva u ка Ova mera sa "strane | _ stavlja racionaližaciju obaveštajne službe, koja će Бин“ u Buduže Бао cehtedlna ustanova sastavni deo Narodne banke, |