Narodno blagostanje

= ~

Сара ||

=== _Nova-Uredba-o: zaštiti novčanih Posle četvrte Gredboi 0 bih: _ zavoda i. njihovih: verovnika: ne karskoj krizi. eat :pre.stavlja još. nikako sanaciju

: 0 našeg bankarstva, već. samo :po—- „kušaj rešavanja. naše. bankarske krize, koja je izbila. 24 septembra. 1931 „рашкот "Шараса. Као и staroj Uredbi sa istim imenom; Od. 22 novembra. 1933, za novčane zavode koji su doš nemogućnost. da udovolje svojim obavezama predvđaju s tri alternativne. mere: vanstečajna likvidacija i „Sanacija”. . |

Мапзгесајпа likvidacija пе. pretstavlja. ništa OVO. a predviđena je za zavode koji. ве ле mogu više 'sanirati, Oni su nepovratno propali pa. bi, prema. današnjem pravnom poretku morali ići pod stečaj. Međutim, како je stečaj suviše grub i skup postupak, uredba nastoji. да. ova neizbežna smrt bude skopčana sa što manje bola, jer su u · pitanju mnogostruki interesi: činovnika, dužnika ulagača, i drugih уегоутка, Namera da se svi Ovi interesenfi poštede, sasvim ЈЕ. umiesna, a samo će budućnost pokazati u kojoj će se meri dobre želje i ostvariti.

Za banke koje su samo 'imobilizovane i i manje angažovane u opasne poslove, a po potrebii Za one kojima bude odobrena tako zvana „Sanacija” predviđen је 'moratorij. Ovaj se može odobriti samo aktivnim zavodima, | to najviše za 6 godina, jer Uredba pretpostavlja da će še za 10. vreme poslovanje zavod4, koji su prečistili svoj bilans, normalizovati. Ni moratorijum ili

„odlaganje plaćanja” nije nikakva: nova mera, jer su ga predviđale i uredbe iz 1932 i 1933. Samo je izmenjen način na koji se on vrši, Po uredbi iz 1933 zavodi su unapred morali da predlažu otplati plan za podmirčnje starih dugovanja. Njegovo sastavljanje bilo. je suviše komplikovano, jer se zasnivalo na ргедviđanju budućih primanja i neophodnih izdataka, tako da mnogi zavodi i pored najbolje volje često nisu mogli uspeti sa predviđenim naplatama od svojih. dužnika, a od toga je zavisila i njihova mogućnost plaćania. U koliko se predviđanja nisu OStva– fivala, u toliko se gubila zaštita, jer se protiv zavoda za dospele a neisplaćene rate moglo odobriti obezbeđenje i prinudno izvršenje. Zbog toga je u поуој Отедбе određeno, da novčani zavod po isteku svakih šest meseci napravi raspored naplaćenog novca u tom razdoblju, a idućeg tromesečja da se to upotrebi za podmirenje starih zavodskih dugova, po prethodnom оабики re-

сели) Ба

žijskih i drugih troškova, Pri tom se , manjim, U ima is-

plaćivati procenfualno više nego većima.

"Treću meru Uredba” naziva sanacijom. · Međutim, sa nacionalno-ekonomske tačke gledišta” ovaj je izraz pogrešan. Do pravog ozdravljefija došlo bi tek опда, Каја Di se izlečila kriza poverenja i kad bi banke došle u položaj da normaltio funkcionišu. Predviđena „sanacija” pretstavlja samo pokušaj da se to postigne. Za razliku ođ eksogeho6p rešavanja krize banaka, putem dotacije novim sredstvima sa Strane, predviđene mere pretstavljaju endogeni način lečenja križe naporor samih поусаnih zavoda i njihovih verovnika, u“cilju:da se stvore. preduslovi za buduću stvarnu sanaciju. Da li:će do stvarne sanacije zaista i doći, još se ne zna, jer ona ne zavisi samb-odi volje: akcionara i verovnika, na koje bančina uprava apeluje, već i od razvitka prilika u privredi, a: prvenstveno: od: obnavljahja. poverenja. PoŠto se stalo na gledište, da' banke moraju pokušati da..dođu ·do sanacije bez pomoći sa strane, predviđena je! mogućnost zaiedničkoga napora. onih. koji su najviše. zainteresovani, a to Su sami akcionari }.zavodski verovnici. U. tom je ćilju određeno, da novčani zavod koji.želi. da se. · posluži . „омот тетот тога bre. svega, u cilju prečišćavanja. bilansa, opisati, gubitke . upotrebom rezervnog fonda i drugih stvarnih, rezervij · valorizacijom nepokretne imovine do iznosa stvarne vrednosti na dan valori-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

novi

Zacije, Kad nije ni to dovoljno za pokriće gubitaka, olp:saće se i sama glavnica u koliko je to. potrebno. Ako važni interesi zahtevaju održanje nekog. zavoda, na njegov predlog, a po pristanku većine verovnika, može mu se, pošto је otpisao celu ili pola „glavnice, · "dozvoliti i pretvaranje jednog dela starih potraživanja. zavodskih. Yerovnika (do 40%) u Obićie odnosno. и prioritetne deonice 14 specijalni rezervni fond. Obične deonice izdaju se u „slučaju Otpisa cele, a prioritetne, ако. је otpisano samo pola glavnice.. Рт уепзјуепо. pravo. ovih poslednjih sastoji se. u tome, Što ostale deonice neće moći učestvovati u podeli dobiti, dok ove ne budu izmirene u izncsu nominale, Koliki će deo, pomenutog. potraživanja verovnika bit upotrebljen na uplatu deonica, a koliki će se preneti na račun specijalnog rezervnog onda, rešiće za svaki pojedini slučaj Ministar trgovine i industrije. Od pretvaranja se izuzimaju potraživanja do 10.000 dinara, kao i potraživanja Narodne banke, Hipotekarne banke, Poštanske štedionice i javno-pravnih iela i nji-

hovih zavoda. Po novoj uredbi postupak za pretvaranje potraži-

vanja u deonice je uprošćen, jer su skraćeni rokovi za prijave, a izmenjena je i odredba o utvrđivanju većine. Prema staroj Uredbi pri izračunavanju većine uzimali su se u obzir samo уеtovnici koji se prijave sudu, a po novoj smatraće se kao da su se izjasnili za pretvaranje i oni verovnici koji ne 1 svoju prijavu u roku od 15 dana. | Prema ovome stvorena je mogućnost da se 40% тауодskih dugova pretvore u zavodska vlastita sredstva. Zavodski verovnici nominalno mišta ne gube, ali se njihov pravni položaj menja. Sa 60% svojih starih potraživanja oni ostaju i dalje verovnici i po tome im se odobrava kamata од 2—4%. Опај део njihovih potraživanja, koji je unet u specijalni rezervni fond, ne donosi im nikakav prihod, ali im se mora pomalo: vratiti u celom iznosu, jer se pomenuti fond ima postepeno amortizovati парјаćivanjem dubioznih potraživanja i dotacijama iz čiste dobiti. Za ostatak dobijaju obične odnosno prioritetne deonice, U vezi s tim predviđeno je i njihovo pravo učešća u društvenoj upravi.

Uredba je stala na gledište da pasivan zavod mora ići u likvidaciju. Izuzetno od toga, kao što smo videli, pasivan zavod ipak ne mora ići u likvidaciju, ako pristane većina ulagača da pretvore do 40% svojih potraživanja delom u glavnicu, a delom u specijalni rezervni fond. Time se уегоуало nmišti pasivnost i kod zavoda sa najnepovoljnijim stanjem i uklanja se imperativ za likvidaciju. Predviđene mere u cilju sanacije pretstavljaju u stvari pokušaj, da se zavod stavi na svoje noge i da se posle izvesnog vremena odrekne moratorijuma.

_ Na prvi pogled izgleda. da se sanacija izvodi žrtvom ulagača. Ekonomski, međutim, oni ne žrtvuju tako reči ništa. Samo su promenili | pravni karakter svog imovinskog učešća u dotičnom novčanom zavodu. Umesto potraživanja. dobijaju akcije i potraživanje na specijalnom rezervnom fondu. Ali cela imaovina osta-

je i dalje da služi za pokriće njihovog potraživanja i njihove imai i to u istoj razmeri kao i pre. Jedini rizik kojem: se izlažu

је taj, što će jednim delom imovine — akcijama — odgova– tati, ako bi zavod u toku svog daljeg poslovanja ОВЕ meki

>

_ Када је Енглеска напустила златно важење, услови производње у златним рудницима посталн су повољнији. Пораст добити показао се У

Пскварен. рачун. шпекулантима с акцијама златних | | рудника

скоку, курсева акција. насупрот. свима осталим акцијама. Поред старих добијају важност и НОВИ _рудници. од којих "мно-

ги вису још ни отпочели. са. производњом. Они“ су. "основа-