Narodno blagostanje
"Страна 822
Друштве народа“ објавило је ових даца књигу о билансима плаћања 34 земље, које '0бављају 80%" међународне трговине. | |
Скоро опште смањење каматне стопе, изазвано KOHверзијама. унутрашњих и. спољних зајмова у разним земљама, олакшава терет дужничких земаља и претставља једини симптом који утиче на враћање међународне трговине равнотежи. још увек се осећа тежња да се ликвидирају међународни дугорочни пласмани, па се ни нови " спољни зајмови више скоро и не узимају. Лондон је, додуше, још увек међународно тржиште капитала, али оно мало нових зајмова, закључених на овом тржишту, 'у колико нису унутрашњи, намењени су скоро искључиво земљама из британске империје. У С. А. Д., Холандији и Швајцарској од краја 1932 mo ·октобра 1934 није емитован ниједан страни зајам, а француске емисије за страни рачун у 1933 изнеле "су само неких 400 милиона франака.
Двострани клиринг упропаститељ _ међународне трговине |
Криза међународне трговине огледа. се у даљем опадању цена у злату и курса папирног новца. У вези с тим морале су и земље, које су остале верне златном важењу, спроводити дефлацију унутрашњих цена, јер би их одржање ранијег високог нивоа цена онеспособило за међународну утакмицу. Из података излави да се најважнији узрок опадања међународне трговине налази у назадовању триангуларне и мултилатералне размене добара. До појаве економске садање“ криве приход од пласмана у иностранству примала је Енглеска највећим делом у роби купљеној у С А. Д. или у европским земљама. Ове су са своје стране увозиле сировине и остале потребне им животне намирвице из земаља, у којима су британски капитали бити пласира"ни. Путем истовремених трансакција обављан је трансфер и према другим поверилачким земљама, као на пр. према Холандији. Нешто сличнога дешавало се с Француском, Италијом, Швајцарском и Аустријом. Ове су државе могле да купују у прекоморским земљама благодарећи приходима од туриста, који су долазили из других европских земаља или из С. А. Д. Аналогно плаћао је и Јапан. свој увоз из неких земаља вишком извоза у друге земље.
Међутим, савремена трговинска политика пореметила је функционисање овог система и не ограничава само могућности трансфера, већ смањује и цене робе. ( A JM постале су главна поверилачка земља, али су путем високе царинске заштите отежавале увоз робе. Џошто осталим земљама није било могуће да извозом плаћају дугове и увоз, почео се постепено смањивати и активни салдо С. А. Држава у њиховим трансаккијама с Европом. Истовремено пдвлаче се и краткорочни: европски капитали с њујоршког тржишта; Тако су смањена и средства којима су С. А: Д. пре 1930 могле да регулишу куповине сировина на осталим континентима. Опадање цена сировој свили и кинески 60јкот јапанске робе учинили су да се велики активни салдо лапанске трговине са СЛА.Д. и Кином: претвори такође У пасиван салдо. То је имало за последицу: нову кризу трансфера, па се приступило депрвсијацији јена, којом су ловређени интереси других извозничких земаља. Повећањем 'јаСпанског извоза отежан је извоз Немачке и других европских земаља, а с тиме у вези H трансфер Азије, Опет и Латинске Америке Енглеској.
Продуктивне снаге целог света нису. умањене. "Можда
су и повећане. Али због делимичног уништења система, који је некада покретао ове снаге, дошло је до тога да се тешко налазе средства за куповину потребних добара У иностранству и тржишта, на којима би се сопствени 20 изводи могли повољно уновчити.
АРОДНО |
БЛАГОСТАЊЕ
"Насупрот средњеевропском · "одушевљењу "за клиринг у току: 1932. ми смо. истакли. тврђење, да ће он да убије
„међународну трговину. Сад је Друштво. народа на ослову
статистике "доказало тачност нашег O UI
== = Početkom. decembra. nemačka Jedan . oblik prinudnog dr- "јада donela je više zakona, _ -__ Хаупос тата _ među kojima su četiri naročito ЈЕ ~ interesantna. U zakonu o rudar-
: skim poljima predviđa se unaреја! И о rada, naročito radi omogućavanja
O ekoa razvijanja industrije nafte. Još je Važniji zakon o kon-
troli banaka o čemu pišemo na drugom mestu, kao i Zakon o berzama, koji predviđa u mesto 21 samo 9 berza. Interesaninu
meru pretstavlja novi zakon O zajmovima, koji proširuje” Фоза-
dašnju prihudnu uptrebu dividenda.
Dr. šaht u svom govoru preko radia naglasio је, da Pri poslednja zakona u osnovi imaju zajedničiki princip: na. ime, koncentraciju svih finansijskih snaga nemačke privrede na izvođenju velikog vladinog programa stvaranja rada. Dok su za-
koni o bankama i berzama Više formalne prirode i služe uglav-
nom boljoj preglednosti o stanju i korišćenju postojećih kapitala, zakon o zajmovima pretstavlja materijalnu intervenciju u privredu kapitala služeći privlačenju određenih privatnih kapitala za Нпапзтапје državnih izdataka.
Prvi zakon o ulaganju kapitala od 29 marta 1934 zahte-
vao je, da se prilikom povećanja dividenda preko 6% višak
mora uložiti u državne papire u okviru društvenog imetka. Slabo dejstvo ovog zakona učinilo je potrebnim donošenje novog, znatno šireg. Prema novom zakonu u gotovu mogu 5е isplaćivati dividende samo do 6% odnosno 8% na slučaj da je
u prethodnoj godini iplaćena veća dividenda od 6%. Sav višak
dobiti. preko toga mora se predati Zlatnoj diskontinoj banci, koja će za isti kupovati državne i komunalne zajmove i funkcionisati kao poverenik društva. Isplata ovih viškova društvima od strane banke vršiće se tek po isteku tri godine. Ovo rešenje pretstavlja delimično poboljšanje za akcionare pošto се. ом ован vlasnici celokupne dividende, dok se po ranijem 22konu jedan deo vraćao društvenoj imovini. S druge sirane, odredbe, koje onemogućuju isplatu u gotovu preko 6%, znatno su pooštrene. Ovim će naročito biti pogođeni oni, koji su
· upućeni na ove prihode (sitni akcionari, investiciona društva
itd.): ili će se liskus- odreći poreskih prihoda od većih dividenda ili će kapitalisti ove platiti iz drugih izvora — ako ih imaju. Slaba je uteha kada d-r Šaht uverava, da će se u nuždi kupljeni papiri moći lombardovati, jer će ovo biti skopčano sa novim poteškoćama.
Svako pa i Ovo šemafičko regulisanje moralo je biti skopčano sa nepravdama, koje se pokazuju i na drugim me-
stima u zakonu. Tako ovaj pogađa akcionarska društva, ko- .
manditna na akcije, društva sa ograničenim |jemstvom, "тидагзка 1 којоп јата društva, ma da se i kod personalnih društava mogu praviti dobiti. Uzrok ovoj jednosiranosti leži u tome, što gore pomenuta društva sa SVOJim kapitalima, koji se: mogu mobilisati, izlaze vidljivo (efektno) na {iržište kapitala čineći konkurenciju rentnim vrednostima. Za sada realna kamaina stopa renta stoji iznad prosečnog rentabliteta akcija. Vlada,
· međutim, pokušava da ograničenjem dividende učini pritisak
na kurseve akcija, da bi se jedan deo kapitala privukao Za ir-
_žište renta. Iz toga izlazi dakle, drugo pomaganje tržišta renta, pored onog neposrednog” ulaganja dividenda. Druga nepravda
ogleda se u šematičkom utvrđivanju visine dividende platiye, u gotovu. Ovo važi za one akcije Čiji 'rentabilitet leži ispod UTVIдепе dividende zbog većeg kupovnog kursa ili za one, Čiji bi rentabilitet bio niži zbog ranije politike stvaranja rezervi. I
kod ovoga učinjeni Su izvesni izuzetci i to za društva, koja su poslednje. tri godine smanjila svoje kapitale u Cilju · saniranja ' društva, te Su када u mogućnosti da daju veću dividendu.”