Narodno blagostanje

Страна 26 НАРОДНО ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

— Austrijski ministar finansija dobio je ovlaščenje da izda 6 mesečne blagajničke zapise za 25 miliona šilinga.

— Ministar finznsija S. A. D. tražiće od kongresa, da se ukinu poreska oslobođenja budućih emisija federalnih i lokalnih hartija od vrednosti, da bi se sprečilo poresko krijumčarenje koje je bilo olakšano pomenutim oslobođenjima.

За: савез угоститељсках удружења донео је резолуцију у којој се тражи, да се промени систем опоргзивања, који је неиздржљив; да се угоститељство издвоји из трговачке струке и прогласи засебном струком; да се спроведу избори за коморска већа и створе угоститељски отсеци, где их нема; да се санира угоститељство, а нарочито хотелијерство.

— Прорачун града Сомбора за 1935 г. претвине издатке са 9,6 мил. дин према 9,1 мил. у -минулој години, а приходе са 10 мил. према 9,1 мил. Прирез је 63%.

— Државни дуг Шведске, који је у периоду 1927/31 остао скоро непромењен на нивоу 1.800 мил. кр., последњих година због предузимања јавних радова повећао се на 2.349 мил. кр. или 378 кр. по становнику према 115 кр. у 1913. У осталим земљама државни дуг по становнику износи: у Енглеској 3.100 кр., Француској 1.600, САД. 672, Немачкој 170, Белгији 706, Норвешкој 549. Ефективно укамаћење у 1933/34 било је 4.21% према 4.87 у 1920 и 3.79% у 1913. По становнику оптерећење каматама износи 16 кр. према 4 кр. у 1913.

— Бугарски министар финансија, по повратку сапута, изјавио је, да ће се за доспеле камате на државне дугове од ! новембра 1934 привремено трансферирати 15% у де визама.

— Прорачун градске општине Сремске Митровице за 1935/36 предвиђа ресходе 2,906.081 дин., а приходе 2,120.763. Мањак од 75.218 дин. попуниће се градским прирезом од 47%.

— Пројект булета загребачке општине за 1935/36 г. предвиђа расходе од 224.8 мил. дин. или 16.6 мање од бу-

пета 1934 год. Већина прихода предвиђена је у мањем из- ·

носу но у прошлом буџету, јер се рачуна са могућношћу даљег подбацивања услед привредне кризе, која утиче на смањивање потрошње, односно на опадање прихода од приреза и трошарине. Редуцирање прихода без уштрба на послове градске општине омогућено је консолидацијом финансијских обавеза у току 1934. Крајем 1933 г. летећи дуг износио је 167.4 мил. дин. а у току прошле године отплаћено је 81.0, те је на крају године остало још 86. мил. дин. Тиме је овај дуг смањен и претворен у дугорочни са нижом каматом, У току ове године општина ће настојати да и остатак летећег дуга консолидује.

— Од 7 до 28 јануара извршиће се конверзија доњоаустријског доларског 7'/9% зајма из 1925 год. на бази 600 шил. са 6% за 100 долара. Рок конвертованог зајма продужује се за четири године до 1954.

— Прорачун Сомбора за 1935 г. предвиђа приходе од 10,04 мил. дин. према 9,14 мил. у овој години и расходе од 9,7 мил. према 9,15 мил. дин.

— Прорачун Сремске Митровице за 1935 год. предвиђа расходе од 2,9 мил. дин, и приходе од 2,12 мил. Мањак од 785 хиљ. дин, покриће се 47% наметом на државни порез.

— Аустријски министар финансија је овлашћен да изврши емисију бонова министарства финансија у вредности 25 мил. шилинга, за покриће текућих потреба, са роком од 6 месеци.

— Ргогасип стада Сеја га 1935 od 6,5 mil. din, prihode.

g. predviđa rashode g. prema 6,1 mil. din. u prošloj g. i isto tolike

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2

— Proračun Dubrovnika. za 1935 cz

_ DD 8,8 mil. u prošloj godini. |

— U proračunu Velikog Bečkereka izdatci su predviđeni

sa 10,7 mi. din. a prihodi sa 6,9 mil. Manjak od 37 mil. ро-

ktiće зе патејот о4 55"/o. Izdatci su u ovoj god. veći za 121,5 ЋИЈ. din. nego prošle godine.

MC ИЗ

S. iznosi 9,8 mil. din.

копу месеца јануара у Лондону започеле преговори између представника Грчке и енглеских портера грчких обвезница.

САОБРАЋАЈ

— Mod reorganizacije nemačkih privrednih udruženja grupa saobraćaja došla je pod nadzor ministra saobraćaja, dok su Ostale dobile krovnu orgamizaciju u zemaljskoj privrednoj komori. (Reichswirtschaftskammer). Ministar saobraćaja 'zdao je uredbu kojom propisuje prinudnu Oaza iii rečne plovidbe ı špeditera.

— Tomaža nemačkog pomorskog brodarsiva iznosila je krajem 1934. g. 3,25 mil. t. tj. dvadeseti deo celokupne iveiske tonaže. U svetskoj tonaži udeo lađa slobodnih linija iznosi 40% a linijskih 60%. U Nemačkoj je taj odnos pomeren и korist linijskih, čiji je udeo u nemačkoj tonaži 90%. Uzrok toga je koncentracija nemačkog ротогзкос brodarsiva. Тако је na pr. 70% celokupne fonaže palo u 1933 god. na Monceri Нараг-Поу4 од Које је о. с. izdvojeno nekoliko linija.

— Za vreme krize jako |e opao saobraćaj i na taiijanskim železnicama, kao što se vidi iz sledećih podataka (u milionima lira)

Prihodi 1929/30 „1933/34 Rashodi: 1929/30. 1933/34 Putnici 1618 И Redovni 3909 2907 Кођа 3029 1634 Vanredni 372 156 Razno 178 142 = _ 4825 2887 4281 3061

— Taliiznski ministar saobraćaja naredio je da se prevozne tarife na talijanskim parobrodima počevši od 1 januara 0. g. smanje za 10%. Izuzetno, društva Која u 1926 nisu povisila tarife imaju da smanje robnu tarifu takođe za 10%, a putničku za 58%.

— UL PORUMISG ujieSHHuKe у правцу срзерума турска влада одлучила је да закључи унутрашњи зајам чија ће прва рата бити 2 мил. тур. фунти, Камата износи 5%

КРИЗА И КОЊУНКТУРА — Nira je ukinula minimalne cene ха отадеупо Фтуо, ali će i dalje vršiti kontrolu nad proizvodnjom.

-— Prema podacima Američke federacije rada broj nezaposlenih u S. A. D. porastao je u novembru 1934 za 420 hiljada i iznosi 11,46 miliona,

— Francuska: vlada je spremila zakonski predlog o. obaveznom udruživanju proizvođača u vreme krize. U toku januara b:će ovaj predlog podnet parlamentu na rešavanje.

TADIĆ o5leı nepoammnnoa = SSS јем денцемора

шруге

незансотенае у повећао се за 10.839 на 395.680.

— Енглеско министарство финансија објавило је податке о државним субвенцијама и гаранцијама датим приватној привреди од октобра 1931, који овако изгледају: индустрији шећерне репе 3.3, произвођачима товљене стоке 3, млекарима 5,25, рибарима 25.000, теретном бродарству 2 авионском саобраћају 0.21 мил. фунти стерлинга. Гаранције су дате за 4 зајма међу којима су аустријски и палестински.

— Фабрика свиле Тома у Марибору привремено је обуставила рад.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Talijanska stočarsko-ribarska korporacija, odtžaće svoj prvi sastanak 7. a tekstima korporacija 14 januara. Između ostalog stočarsko-nibarska korporacija raspravljaće i o uređenju uvoza mesa. U toku januara i februara održaće svoj prvi