Narodno blagostanje
\
Страна 22 - HAPOJIHO
Pojava danas važeće Uredbe sa svojim jasnim i izričnim, a ne dvosmislenim odrebama, stavila je u dužnost Dpoveriocu, da dužnike opomene urednim pismenim opomenama, a dužnicima da svoje obaveze moraju regulisati u roku od 30 dana od prijema iste.
Naš zavod ovu svoju dužnost izvršio je doslovno koncem septembra ove godine.
Po takvom stanju stvari bilo je očekivati da će dužnici zamrzlih zemlioradničkih menica svoje obaveze voljno SslVOтепе majzad ПЕРА u označenom roku, a najdalje do 15. novembra f. g. Ovo u toliko više i pre, što su im prinosi sa njihovih АЕ i rada u svima granama bili dobri u ovoj gOdini. Dakle, što se ova godina ni u kom slučaju ne može smatrati gladnom godinom. Reč je o kraju, koji se smatra našim delokrugom rada, u kome se srećnom solucijom najzad uvidelo, da se sa jednog istog zemlišta mogu dobrom voljom i racionalnom eksploatacijom brati dva ploda, jedan strmna žiita a drugi povrtarstvo.
Meseca oktobra, na osnovu dobivenih opomena izvestan neznatan broji dužnika dolazio je, da se obavesti: o veličini suma kamate, protestnih troškova, koje sume može upisati u glavnicu duga, a koje mora platiti u gotovu. izlazilo im se na susret, pristajalo, da regulisanjem tih zamrzlih menica u glavnicu duga mogu uneti čak i plaćene Такве sa delom kamate, samo da se fa naša potraživania dovedu jednom u redovan kolosek, a da dužnici jednom uvide, da sa naše strane postoji i dobra volia i namera, da svome kraju novčane ustanove budu od stvarne koristi, za koji cili najzad i postoje.
. Početkom novembra o. 2. od preko 600 zamrzlih menica regulisano je sveza 70 menica i to mahom sa manjim sumama od onih dužnika, koji su u tečaju od pojave Uredbe o zaštiti, docnije obustavili regulisanje svojih obaveza, ne zato Što nisu mogli, no s toga, što je na ove zarazno dejstvovalo neregulisanje obaveza od onih zemljoradnika, koji su poiavom Uredbe odmah prestali voditi računa o tim svojim obvezama, naravno usled raznovrsnih uticaja.
Prvenstveni uzrok ovako ništavnog odziva leži u ovim dvema činjenicama, po našem skromnom shvatanju i pouzdanim opažahjima:
Užasna i ubitačna agitaciia kod mase od strane političkih ličnosti, koji im čak i javno na sastancima na selu, u Varoši uz čašu piva, rakije ili vina, kažu: „ne plaćajte dugove,
to treba država za vas dz uradi; zar mi nadležne uveravamo,
da vi ne možete dugove da plaćate, jer ste propali ii nemate to od kuda učiniti, a vi ipak regulisavate i plaćate i time nas dovodife u nezgodan položaj, da ome gore lažemo”, „Ova uredba skoro će da se promeni, ne može ovako da bude”, „skomno će izbori, pa će sve to država! da podnese”, Takvim i drugim uticaiima, u mnogome pripomaže i okolnost, da se Uredbe donose suviše kasno, da pravilnici za njihovo izvršenje negiraju jasne klauzule samih Uredaba, (rok od 30 dana povećan Praviinikom па 60 O a na drugom mestu na 90 dana) da se Pravilnici pojavljuju u dvanajestom času ili se čak i ne pojavljuju (slučaj sa Uredbom od 23. novembra 1933. god. čiji Pravilnik nije ni ugledao svet). Fakvim sistemom rada od .strane merodavnih, pruža se mogućnost politički uticajnim ličnostima, da se u svojim bezskrupuloznim agitacijama služe raznim sredstvima, na očiglednu štetu i same mase kao 1 поуčanih ustanova.
70 regulisanih menica mahom je iz sela, koja manje lične korist: očekuju od politike, Ima sela u našem kraju, čiji šu mienični dužnici odlično materijalno situirani, čiji su koševi i ambari dupke puni, čija je kako sitna tako i krupna stoka 0 koji čak imaju i gotovinu, ali koji iz navedenih uti-
csja neće da regulišu svoje obaveze.
Usled {ako ništavnog odziva za regulisanjem zamrzlih obaveza, a pošto naša potraživanja nismo ne samo utužili no
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2
ni prijavljivali sudovima, da zadržimo u obavezi polpisnike, jer bismo time činili dve štete, smanjivali saldo cotovine za isplatu opravdanih zahteva ulagača štednje, i izlagali još više
dužnike taksama i dosudama, — pošto je ogroman rad Za Disanje meničnih platnih naloga, a krajnji rok za njihovo podnošenje konac godine, — mi smo po svima tim zamrzlim na-
šim potraživanjima morali podići tužbe u drugo| polovini novembra tek. godine. Time smo bili izloženi {ednom većem izdatku za takse i formulare, na čijem iznosu mi plaćamo kamatu do O% ali na kome nemamo nikakvo pravo naplate ma koje stope kamate. Tim iznosom koji prelazi 50.000 dinara mogao je biti zadovoljen u opravdanim zahtevima veliki broj ulagača štednje.
Савет народних комесара Совјетске Русије одлучио је, да се 1 јануара 1935 укину карте за хлеб, брашно и житне производе. Ова мера претставља преокрет у привредној политици Совјетске Русије.
У току првог петогодишњег плана, који је имао за циљ подизање индустрије, производња животних намирница била је занемарена. Сем тога, држава није успела да формира потребну тржишну организацију, већ је била принуђена да увођењем нове економске политике (Неп) дозволи слободну трговину. Под оваквим приликама цене су морале да скачу. Хлеб, који су делиле државне установе коштао је 0.50 рубаља, док се у слободној трговини плаћао и по две рубље. У другом петогодишњем плану предвибено је, пре свега, подизање животног стандарда широких потрошачких маса. Реалне наднице, потрошња и аграрна производња треба да буду увећани двоструко и троструко. још пре тога стпочела је реорганизација апарата пољопривредне производње. Приватна сељачка газдинства, која су највећи део своје производње морала лиферовати држави, а остатак нудити по одређеној цени, пореским и другим мерама скоро су уништена. На њихово место налазе се данас задружна предузећа колхози, која су делимично ослобођена од лиферовања жита држави и своје вишкове смеју продавати на слободном тржишту. Колективни пољопривредни сектор претстављао је 1933 год. 65% свих газдинстава према 4% 1929. Колхови и совхози (колективна и совјетска газдинства) учествовали су у производњи хлебних жита 1933 год. са'92% према 14% у 1929. Тек после
Преокрет у привредној политици Совјетске Русије
ових промена било је омогућено слабљење принудне при-
вреде, а с друге стране знатно је олакшало посао државе око снабдевања животним намирницама. Сада, када је извршена и реорганизација тржишног апарата, у том правцу може се и даље ићи.
Непосредно снабдевање робом преко органа политичких власти ишчезава постепено, а и приватна трговина бива
све више сузбијана. На место ових долазе задруге тргова-
ца, Које ће у своме раду користити читаву мрежу државних продавница. Истовремено са рационализацијом снабдевања, што је при оваквим околностима могуће без икаквих тешкоћа, Савет је решио, да до 1 априла 1935 оснује 10.000 продавница, које ће, поред осталога, продавати и хлеб по утврђеној цени, која ће регионално бити различита, а просетно износећи 0.900 рубље за кило. Најзад, треба напоменути, да се, према званичним саопштењима, стање аграрне производње и снабдевање потрошача животним намирницама толико побољшало, да ову промену чини лако изводљивом, Али ово не изгледа сасвим тачно ако се уважи, да је овогодишња жетва знатно подбацила и да је прошлогодишња рекордна једва достигла предратни ниво. Званични извештаји су пуни позива за подизање производње, повебање. лиферовања држави, чување машина ит. Д.