Narodno blagostanje
- 9. фебруар 1935.
У. Вајс
Но НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 99
7
ТА МАЗЕСА ЗЕГЈАКА
— Prikaz i analiza najnovijih mera u korist seljaka —
A) FISKALNE MERE
| I Sniženje zemljarine | O visini poreskog opterećenja nezemljoradničkih zanimanja pre novele zakona oi neposrednom porezu od februara pr. g. mogla su postojati raznovrsna. gledišta. Tadanje Ministarstvo finansija na primer objavilo је preko svog lajbžurnaliste g. V. G. u „Politici” statistiku o oplerećenju tečevine u celoj zemlji, iz koje je izvu-
čen zajkliučak, da su tečevini podležni poreski obvez-
nici prilično uspeli da. se izvuku ispod poreske обаџеге. Mi smo namerno: propustili da govorimo o tim statističkim podatcima i njihovom dejstvu jer smo znali da že tadanje Ministarstvo finansija izvući iz njih drakonske Ккоплекуепсе, Као što je to uostalom pokazala novela od februara pr. godine. Ali dodajemo da se zaključak do koga je došlo Ministarstvo finansija po tim statističkim napisima ne može bez ičeg daljeg da osporava.
Na suprot: tome: vlada međ svima. finansijskim stručnjacima i praktičarima koji su se bavili, pitanjem zemijarine nepodeljeno uverenje, da je zemljarina: postala mnogostruko. većim, teretom: mo što je to bila prvobitna namera zakonodavca — a usled pada cena poljopfivrednih proizvoda. Bilo. je nebrojeno interpelacija u Narodnoj skupštini, govora:na zborovima i mapisa po novinama. Svi su polazili od notorne činjenice
da је feret zemljarine postao teškim zbog toga 510 је.
u većem delu maše zemlie gde postoji katastar, za poresku osnovicu uzet prosečan katastarski čist prinos, koji je pak izračunat na osnovu cena poljoprivrednih proizvoda: uı 1921—1926 god.
1929 godine stupio {e na snagu današnji zakon o neposrednim porezima. A G-januarski režim već je u prvoj godini svoje vlade morao da pristupi rasterećenju zemljoradnika. On je smanjio stopu dopunskog poreza od 17.na.8%. Za prvi mah smanjenje je bilo dosta zaтабпо. АП зуакако да је ono daleko bilo od toga da poboliša položaj zemlioradnika, odnosno u koliko. je те допезепо робобапје, položaj se pogoršao. usled dalieg pada cena poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga је G-ianuarski režim pristupio drugoj jednoj manje zamašnoj meri olakšanju хетђаппе, naime smanjenju stope osnovnog poreza od 12 na 10%. Tako {e ukupna poreska stopa ostala 18%. Stopa DO: sebi ne bi bila
visoka, kad bi poreska osnovica bila snošljivija. Sled"
stveno pitan|{e sve veće diskrepancije između hipote-
tičnop i вбуатпоо čistog prinoša sa zemljišta nametala
je sve energičniie dužnost da se pristupi ispravci iste, t.|. kako, se niie moglo misliti ma, povećanie čistoč Drihoda, onda mije bilo ostalo drugo do da se smanji hipotetičan katastarski čisti prinos. To ie učinjeno 1932 godine kad |e smanjeno zaduženje zemliarine u toi godini za 20% prema zaduženju u 1031 godini. Uzgred budi rečeno, ova ie mera važila samo. za 1932 godimi.
Današnja vlada smatrala ie za dužnost da produži politiku rasterećenja seljaka. Ona je odlučila i legalizirala putem uredbe smanjenje katastarskog čistog prihoda na oranice i vinograde na krševitom terenu za 20%.
pred zemljarinom,
Kao što rekosmo načelno nema: nikakve razlike između do sada preduzetih mera i ove najnovije. Ni po domašaju ni po efektu za zemljoradnika današnja mera nije veća od ranijih. Ali se poresko-politički u minogome razlikuje od one od 1032 godine. Ova je bila linearna, ona se odnosila. na sve poreske obveznike po osnovu zemljarine bez razlike i ne vodeći računa O razlici u faktičkom prinosu prema pojedinim krajevima i pojedinim kulturama. Nova uredba uzima za polaznu tačku neospornu činjenicu, da nije isti tržišni položaj zemljoradničkih proizvoda sviju vrsta i u celoi zemlji. U mofivima uredbe se kaže, to se takođe ne može poreći, da su najnerentabilnije kulture na :oranici i Vimogradu na 'krševitom terenu. Potpuno se slažemo s tim, da ima kultura koje su mnogo rentabilnije od onih na oranici (žita, šećerna repa i t. d.). U objašnjenju se napominje s pravom, (a posednici oranice imaju da plate 130 dinara po jutru vodoplavnih doprinosa i da celokupna ishrana stoke pada na oranicu. Pašnjaci i šume su relativno nisko opterećeni porezom, a Što se tiče livada, u motivima se veli dalje da će one, u koliko su na: oranici, biti uzeti u Obzir.
Smatrajući da se poresko-politički ne može da čini zamerka: ovom diferencijalnom tretiranju zemljoradnika ne možemo da propustimo, a da ne napomenemo, da produkciono-politički efekat iowe mere može biti eventualno neželjen. Mi imamo oranice više no što je to potrebno. za našu zemalisku potrebu. Zbog toga imamo. višak. proizvodnje и onim DrOizvOdima, koji se mogu da gaje samo na oranici. Mi mislimo ovde na prvom: mestu ma žito i kukuruz, šećernu repu. Već se nekoliko godina kod nas sa izvesne strane zastupa gledište, da proizvodnju žita i kukuruza treba smanjiti, naročito žita, pošto izvozni višak utiče katastrofalno na cenu celokupne proizvodnie. Nije iskliučena mogućnost да ovo. olakšanje poreza па огапшсе dejstvuje povećavajući ma proizvodnju baš onih artikala koji pate od hiperprodukcije. |
Ministarstvo 'рођорпутеде тога bezuslovno da ima 'Dredđ očima ovaj eventualni efekat najnovijih #skalnih meta.
ПР Rastereećenje beskatastarskih krajeva U Jugoslaviji postoji još dosta krajeva koji nemaju katastra. Ovaj se istina izrađuje, ali teško da će i za deset godina biti gotov. Cela ровјекитапоузка Srbija je bez katastra. Po srbijanskom zakonu o neposrednim porezima zemljarina je plačana po površini, po kulturi i po bonitetu, pa kako katastra nije bilo, to je površina iznalažena delimično deklaracijom рогезког obveznika a delimično kontrolom opštinskih vlasti, koji је rezultat zavođen u famozne „popisne knjige buki'. Notorna je stvar, da je za porez prijavljena površina bila mnogo manja no faktična. Tako bi bilo u celom svetu kod takvog načina iznalaženja površine, f. |. od ока + na procenu poreskog obveznika. Kad je donesen