Narodno blagostanje

"16. фебруар 1935.

В. Бајкић

____ |АРОШЊО БЛАШОСТАЊЕ ||

БХ ОВЕМТЕ РАХ

— EO | Балкан од „бурета барута“ постао великом пума за гашење пожара —

O ~ И

ДУХОВНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ. у TyPCKOJ и ГРЧКО Ц

Држим да. сам о да Вам, и ако врло кратко, ипак прегледно изложим историјат покрета Балканске Уније и да дам критичну анализу Балканског пакта од 9 фебруара 1984 године. Држим да сам Вас убедио да је Балкански пакт једно моћно оруђе мира на Балкану. Али ако би он био једини знак умирења Балкана, ако не би ничег другог било ни позитивног ни идеолошког сем Балканског пакта, онда свакако да не бих имао права да говорим о великим културним променама на Балкану последњих година. Јер Балкански пакт је у ствари једно физичко а не идејно оруђе; он обезбеђује „мир тиме што су несразмерно јаче државе, које су га потписале, од оних, које му нису приступиле. Да је само Балкански пакт по среди, свакако да не би проблеми балканске политике били предмет мог данашњег предавања.

У ствари овде се ради о трима културним револуцијама, из којих је (против двеју) никао Балкански пакт као један конкретни инструмент; револуцијама које су у свом значају за мир на Балкану далеко важније и замашније од самога пак-

та. Те три револуције су турска, грчка и бугар-

ска. Прве две су се догодиле истовремено, а трећа у 1934 години. |

Те су духовне револуције на Балкану толико интересантне, да сам ја дуго стајао неодлучан пред искушењем да њих узмем за предмет мога предавања. И да оне нису уродиле интересантним плодовима и да није било баш у последње време догађаја, о којима се, може бити, мање зна, онда бих, свакако, то и учинио.

Пајдалекосежнија | јетурска револуција. "Али се грчка, и ако је ужег обима, односи баш на основни културни проблем, на онај рата и мира. О бугарској ће револуцији бити доцније. говора. Нека је овде речено само толико, да је г. Јевтић, министар спољних послова при повратку са једног необично ачног пријема у Софији, на питање новинара, да ли ће. Бугарска прићи Балканском Пакту, одте ворио: „са: или "без Пакта, ми смо са Бугарима.

и Грчка као и остале банске хришћанске

државе, Имала је своју националну идеју, „мегале-идеја". М она је сањала, као у осталом Бугарска и Србија, о свом царству преко целог балканског полуострва, само је код ње тежиште падало на Цариград, а границе су прелазиле у Азију. Грчка је успела да највећи део светског рата остане неутрална. На супрот томе Турска, „вековни душман-грчкога- народа“, ком времену три рата: 1911 с Италијом, 1912—13 са : балканским државама и 1915—18 светски рат.

Ниже доносимо | у главу из зе то

нији моменат за Duki у,

имала је да | у крат- |

Морало се. претпоставити, “na |

ског рата била слабија но икад најзгод- |

идеју“. | II ако је, какб се ка астроб

свршио тај ратни поход. Страховито искрва љене |

Грчка и Турска имале су да закљу гици историје, то је морало

мирје, јер се са сигурношћу. моглог чеки јати. да :

ће после дужег или краћег. времен нови покушај оства i

И тада се изврши; ма водећих људи у. помишљајући на пе вавор експеримента дновремено одлучи; сти историјских закона; чени од шовинисгта у Грч HOT стања изникла је Лозанска конвенција од 1923 1. O DO А. На O те 1

венције које Ha основу. других · импо дерби а при-

· мила ЈЕ 0 400. U O —— са Бал-

народа. Do, је била повећа | бележила историја Европе. Ал гр, између ранијих сеоба народа и: Раније су. се обично селили Н

OD су своја огњишта ин. | — Ha богатства, која нити У MG

O e делима MH ro писано. Ниј но да тако велики ДОГ АЈ "не привуче U

предмет DO 0. | са. техничке: O и продукционе тачке гледишта. Са болом мора да се констатује, да су оне баш са оне тачке гледишта, која је најважнија, са културне, са гледишта мира, најмање посматране. То је један жалостан знак за дух нашега времена!

Кад би човек хтео да сведе међународне односе од постанка границе међу. народима на један

АЗЕРАВЕ канона зебре пала

НО ao

заједнички именитељ, онда би тај био: отмица земљишта. Сваки народ има у даном тренутку своју идеологију, своју звезду водиљу. Једанпут је то

те свет- |

да O свој ју 0 | i