Narodno blagostanje

"16, фебруар 1935.

'Наша земља и Пољека имају релативно највећи део пољопривредног становништва. Пољска је такође велик извозник аграрних производа. „Пољопривредни производи имају нешто мањи удео у њеном извозу него код нас, али већи у увозу. Удео пољопривредних производа за последњих 8 година износио је у нашем извозу просечно 60%, и у току привредне депресије је кешто мало порастао. Масупрот нашем удео аграрних производа у пољском извозу је у току привредне депресије опао ca 60% у 1927/28 г. на. 494% у 1932/33 (у 1933/34 г. се поправио на 54,6%), као последица великог пада вредности извоза ових производа. Извоз аграрних производа је са 1503 мил. злота 1927/28 г. и 1547 мил. у 1929/30 г. пао на 483 мил. у 1932/33 г. и 492 мил. у 1933/34 г. Пад од 1929 до 1933 г. износи 68,2%. Пољска увози знатне количине пољопривредних производа, и то релативно више него ми

Удео пољопривредних производа у укупној вредности "увоза је од 1927/28 до 1931/32 г. опадао, а после расте, достигавши у 1933/34 ниво максимума из 1927/28 r.

Вредност увоза пољ. производа је од 1[927/28 до 1931/32 г. у сталнонм опадању, које је огромно (79,4%); у 1932/33 г. пад је заустављен, а у 1933/34 г. је известан пораст. - Велики пад пољског

извоза аграрних

прозре

Активност пољске пољопривреде у спољној трговини је у сталном паду после 1929/30 г. док је пре била у порасту. Код нас биљни пољопривредни производи имају приближно исти значај за извоз као животињски, код Пољске, пак, животињски су од већег значаја. Производи аграрне индустрије имају већи значај него код нас. Дрво у њеном извозу није од мањег значаја него код нас, Њен извоз биљних производа варира између 134 и 327 мил. злота, а животињских између 171 и 599 мил. И једна и друга група показује до 1930 г. пораст, а после опадање, које је код животињских мното веће. Од 1929/30 г. опали су биљни по вредности за 59% а животињски за 71.4%, аграрне индустрије 85,8% и шумских 59% (према 1927 г. 74%).

_ Пољски извоз производа аграрне индустрије доживео је катастрофалан пад, који је скоро једнак са губитком извоза. Такође је и пад извоза животињских производа огроман. И један и други су далеко већи него код нас,

Код увоза такође су животињски производи од 85ћег значаја, док су пољ. инд. производи последњих година скоро без значаја.

Главни биљни извозни производи су житарице и то: раж, јечам и тшеница. Кукуруз, индустријско биље и повртар. производи су од далеко мањег значаја него код нас. Раж стоји на првом месту (око 40 мил, злота у 1932/34). јечам на другом (19—24 мил.), на трећем пшеница (8,2—13,3 мил.), док на све остале отпада неколико мил. злота. У овој групи конкуренција Пољске нашој земљи је, с обзиром на њен

ЛАЈПЦИЦ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 119

географски положај, и правац извоза, скоро никакав. Пшеница иде у Немачку и Енглеску, раж у С. А. Д. и северне европске земље, а јечам у северне земље. | (0

Главни извозни производи сточарства су: меснате свиње, живина, јаја, месо млечни производи и кожа.

Пољска извози меснате свиње и њено главно тржиште је Аустрија, где је њен извоз пао са 559 хиљ. ком. у 1925 год. на 330 хиљ. ком. у 1931 г, и 107 хиљ. у 1933 Г.

и то не услед конкуренције него привредне депресије м

пораста аустријске производње меснатих свиња. Још је од значаја. извоз у Немачку (10—22 хиљ. ком. Свеже месо, бекон и млечни производи иду у Енглеску, за преко 90%. Неколико процената иде у Аустрију. о

Пољска је велики извозник јаја и то је једини од важнијих производа, где се она појављује на неколико већих тржишта где и ми. Две трећине извоза иде у Енглеску. Извоз између 1 и 5 хиљ. тона креће се у: Шпанију, Италију, Чехословачку, Немачку, Аустрију и Швајцарску тј. у оне земље где ми извозимо и конкуренција је већа у толико што је квалитет јаја приближан.

Извоз кожа, као и код нас, се чак мало и повећао у току привредне депресије и креће се око 17—18 мил. злота.

Говеда и ситна стока немају значаја за пољски извоз.

Насупрот свим осталим европским аграрним земљама Пољска има за нас већи интерес као увозник наших пољопривредних производа, него као конкурент. Од укупног нашег извоза у Пољску отпадало је на пољопривредне производе 1932 г. 93%, а 1933 г. 96%. У нашем извозу пољопривредних производа Пољске стоји на седмом месту. Вредност нашег извоза пољ. производа износила је 1932 г. 55 мил. дин, а 1933 г. 38 мил. Главни извозни артикал је дуван у листу. (45,1 мил. и 17,8 мил. дин.), затим суве шљиве (6,66 мил. и 13,97 мил.), свеже шљиве (700 хљ. и 3,4 мил.) свежа риба, свеже грожђе, коже и др.

Ми, пак, увозмо из Пољске: камени угаљ (4,2 мил, и 4,2 мил.), кокс, парафинско уље, семе шећерне репе, пречишћен парафин, предиво од јуте, вунене тканине и др. |

При проучавању пољског извоза аграрних производа, можемо да констатујемо три чињенице, које су за нас од значаја:

Прво, да је привредна депресија много јаче погодила пољски извоз аграрних производа него наш и ови су изгубили од свога значаја за њену спољну трговину. Друго, Пољска је од свих већих европских аграрних земаља у најмањој мери наш конкурент на тржиштима пољопривредних производа. Треће, Пољска за нас има значај као купац низа наших пољопривредних производа, за чију производњу она нема услова, а наш је положај у саобраћајном погледу релативно повољан. Такође ми увозимо из Пољске индустријске сировине којих ми немамо. Стога постоје услови за пораст међусобне размене добара у случају да се побољша куповна снага на обема странама.

«КИ пролетњи сајам 1935

почиње 5 марта | 69% побластица на немачћим држабним железницама

На осталим пругама до 30%

Ова обавештења и у погледу регистермарке даје:

__ЗвАНИЧНИ_БИРО_ЛАЈПЦИШНОГ САЈМА, БЕОГРАД

нео Михајлова 55,