Narodno blagostanje

13. „април 1935. НАРОДНО

adda o Zaliha cinka а је ха 241.000 па 219.000 tona, kalaja sa 28.400 na 17.700 tona, benzina sa 60 na 48.8 mil. E; nafte sa 405 na 465 mil. hl. i t. d. Zbog veće tražnje robe devalyacija Бејсе 1 nesigurnost na deviznom tržištu ovoga puta nisu izazvale veću uznemirenost. Izgleda da su baš u prošloj neđelji u mnogim zemljama, zbog bojazni od devalvacije, iZVIšene veće kupovine robe.

Prema stanju od pretprošle u prošloj nedelji porasle su cene skoro svih sirovina. Izuzetak čini {edino kaučuk. Najveći porast zabeležen je kod metala. Bakar elektrolit skočio ie na 351J- funti sterlinga za tonu. Stvaranje međunarodnog kartela, po svemu sudeći, uticaće na ioš veći porast cene. Prema nekim izjavama pretstavnika kartela, ovai će manipulisati tako da ne dopusti suviše nagli i veliki porast cena što bi moglo dovesti u pitanje opstanak kartela. Veliki porast pokazuje i kalaj što ie posledica velikog smanjenja zaliha i finansijskog ојасапја londonskog pula, koji ne mora više da vrši prodaje iz nužde. Porast cena cinka tumači se mogućnošću obnove svetskog kartela. ] cena pamuka počela je da se popravlja. Zalihe u svetu krajem marta iznosile su 1.70 mil. tona prema 2.23 u istom pefiodu prošle godine. Kaučuk poslednjih nedelia pokazuje znatnije varijacije, koje su posledica nejasnosti situacije u automobilskoj industriji.

Pšenica

Na roterdamskom iržištu pšenice prošle nedelie vladala ie jaka hosa kao posledica velikih kupovina od strane Engleske-i nekoliko većih špekulativnih zaključaka. Međutim, početkom ove nedelje situacija se opet primirila i cena je sišla na nivo pretprošle nedelje ti. na 3.65 hol. for. za kvintal. Talijanska tržišta su u znaku čvrste tendencije i cena svake nedelje raste za jednu do dve lire po kvintalu. U Čehoslovačkoj je 1 aprila objavljen štrajk mlinova u znak protesta protivu stalnog

роу епја cena od strane monopola, dok oni raspolažu ogromnim zalihama brašna, a potrošnja, naročito u siromašnijim kra-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 255

jevima, stalno opada. I na mađarskom tržištu nastupio je veći pad cene, jer je vlada izjavila da je preferencijalni kontingent za Italiju skoro iscrpljen, te da će se prestati sa kupovinama po minimalnim cenama. Izgledi pak za izvoz po povoljnim cenama u druge zemlje skoro su nikakvi. -

Na Čikaškom tržištu cena je ostala stabilna i iznosi 95.25 centi za bušel. Prinos pšenice u Argentini prema definitivnim podacima bio je 6.5 miliona tona.

Na domaćem tržištu cene su se malo popravile i notiraju: Tisa 130, Begej 129, srbijanska roba glavna pruga 110, Sava 118 din. Tražnja je minimalna i samo mlinovi kupuju manje količine.

Kukuruz

Svetsko tržište kukuruza je skoro bez ikakvih promena; cene su ostale nepromenjene, U Roterdamu kukuruz је побгао 56 hol. for. za 2000 kg. prema 56!|> u prošloj nedelji. Čikago se popravio sa 801|e na 86 centi za bušel.

Na domaćem tržištu nema nikakvih poslova. Nemačka ne kupuje, te cene franko Regensburg notiraju 92—93 ап. Џ zemlji se plaća franko šlep 68.50—89 dinara.

Stoka

Na bečkom tržištu svinie su se popravile za 1—2 groša po. kilogramu i notirale su 1.15—1.25 šil. Goveda su nepromenjena i notiraju 0.80—1.20 šil. kg.

Svinie na praškom tržištu notirale su 5.80—6.50 kr. prema kvalitetu.

Na talijanskom tržištu goveda vlada i dalje čvrsta tenden-" cija usled znatnih kupovina za potrebe vojske. Cene se kreću između 1.80 i 2.20 lire za kg.

Domaće tržište je bez većih promena. Cene goveda kre-

ću se između 2.50 i 4.50 din. prema kvalitetu, dok su one SVinja popustile za 0.25 din. po kg.

ЛомоОвердовење

државних хертија од MH код Поштанске

елности гтедионике

Поштанска штедионица Краљевине Југославије даје зајмове на залогу

државних папира и то;

Дан, 73 60.— „ „ 4 50.— 33 Ш 3 35—— „ 3

= 4000

Регулисење зајма тромесечно. камата 7,

300. — на једну обавезнипу 2 '2% Ратне штете од ном. Дин. 1000

7» Миавенстип,зајма „ =» » 100 6% Беглучког зајма „ ,„ . 100 4% Arpa? HOT sajma ” 55 " 100

„ акпију Шародне банке Краљевике Југославије,

НОЛТО ГОДИШЊЕ.

6: обзиром не потребе фипленсирањеа

постојећих јавних радова Поштанске

штедионита давеће ми веће ломбардне кредите.

(Из Генералне дирекцаје Поштанске штедионице у Београду Бр, 2462 од 3 априла 1935, год )