Narodno blagostanje

13. април 1935.

čaju pušači su se okrenuli „Dravi”, dok je vrlo veliki broj pušača „Zete” prešao na „Moravu”. I u jednom i drugom slučaju izdaci pušača povećali su se sa po jednim dinarom po pakli. U poslednje vreme takođe je porastao i broj pušača „,Vardara”. Porast prihoda od soli. petroleuma znači da je seljak, kao najmnogobrojniji potrošač ovih artikala, mogao da poveća kupovine. Prihod od žižica i dalje opada kao posledica razviianja elektrifikacije i sve veće upotrebe upaljača. | kod prihoda od hartila za cigarete pokazuje se sistematsko opadanie, jer pušači sve više upotrebljavaju cigarete.

a Gr ен Нтн Е

На крају 1933 г. у Југославији је било 3.996 пошта, према 4.004 у 1929 г. Највећи број отпада на општинске и помоћне поште, које се више не отварају (2.096). Затим долазе уговорне поште (1.157) и, најзад, државне 637. Густина пошта врло је неједнака и креће се према степену концентрације становништва. По појединим дирекцијама крајем 1933 г. једна пошта долазила је на:

Дејство кризе на поштавски саобраћај

км“ становника Београдска 6 7.239 Загребачка 16 5.379 Љубљанска 29 2.075 Новосадска 44 3.401 Сарајевска 108 4.693 Скопска 50 2.397 Сплитска 134 6.389

Поштански саобраћај најмање је развијен на територији сплитске дирекције. После ове долази сарајевска итд. Највећи број пошта отпада на општинске и помоћне; то су углавном сеоске поште. Уговорне, које су после ослобоћења затечене у новим крајевима, 1928 године проширеHe Cy Ha целу земљу. Тиме је створена могућност отварања пошта у што већем броју места, нарочито у онима где би државна пошта морала да ради са дефицитом. Поштански промет врши се са свима саобраћајним сретствима од којих саме поште имају вагоне, аутомобиле, кола и коње. У периоду 1929—33 г. број вагона повећао се са 301 на 349, кола са 749 на 1.055, док се аутомобила смањио са 213 на 172, а коња са 428 на 397. Врло је карактеристично опадање броја аутомобила као последице смањења инвестиционих расхода услед штедње. Највећи део промета обавља се сувоземним путем, затим железничким, воденим и, најзад, ваздушним путем.

Целокупну поштанско-телеграфску и телефонску службу врши 14.296 особа од чега отпада: на сталне чиновнике 4.810, приправнике 526, званичнике 2.482, служитеље 2.585, помоћно особље 1.075, уговорно 2.818. једна трећина особља (31.0%) у поштанској струци отпада на жене. Напорност службе и недовољни хигијенски услови чине да здравствено стање овога није ни најмање повољно. Редовно сваке године болује половина особља (у 1932 г. 53%, а у 1933 г. 44%). У 1932 било је 145.563 дана боловања, а у 1933 год. 143.855 или просечно по 10 дана на целокупно упослено особље. Највећи број смртних случајева отпада на туберкулозу и друге унутрашње болести (1932 год. 67.4%, 1933 год. 71.0%).

Утицај кризе није мимоишао ни пошту. Он се осетио прво у опадању промета, а затим је дошао до изражаја и у заустављању техничког унапређивања поштанског саобраћаја. Криза је почела јаче да се осећа од 1931 год. Она је двоструког карактера: с једне стране долази од смањења куповне снаге, а с друге је структурелна због опадања, односно пораста знанаја појединих врсти саобраћаја. Опадање промета подједнако је погодило и унутрашњу и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 245

међународну службу. У унутрашњој служби у периоду 1929—-1933 г. највише је опао промет препорука (за 62.6%) као последица с једне стране високих такса, а с друге наглог развоја ' телефоније и повећања сигурности и тачности саобраћаја. И у осталим земљама у поштанском саобраћају препорука све више губи значај, те је та појава морала и у нас да дође до изражаја. Али код нас је опадање било нешто јаче, пошто таксе, које су за време кризе биле и повећаване, не стоје ни у каквој сразмери са куповном снагом. После тога највише је опао промет писама (18.6%) и дописница (18.1%) што је последица искључиво тарифске политике, Остали писмоносни промет у периоду 1929—33 показао је известан пораст и то: штампане ствари 15.7%, пословни папири 714%, робни огледи 6:6%, пошиљке које не подлежу такси 3.7%. Највеће и систематско повећање промета показују новине. У 1925 г. у унутрашњој радњи отпремљено је 16.9 мил. ком, а у 1933 год. 119.3 што претставља пораст од 606%. Авионски писмоносни саобраћај стално је у порасту: у 1931 г. по унутрашњој радњи отпремљено је 4.886 писама и 1.267 дописница, а у 1933 г. 6.290 односно 3.486. Пакетски промет достигао је максимум 1929 године и од тада стално опада; у 1933 год. према 1929 год. пао је за 23.1%. Промет пакета авионом у 1933 год. скоро се сасвим изгубио. Такође велико опадање показују и вредносне пошиљке: по броју 314%, а по вредности 40.8%. Промет откупних пошиљака достигао је максимум у 1930 год. (1.707.487), а од тада је опадао до 1932 год. У 1933 год, се нешто повећао и био 1.489.379. Као последица све веће употребе чекова у новчаном промету упутнице показују систематско опадање: по броју њихов се промет смањио за 11%, а по вредности за 25.6%. Ова врста промета осуђена је на постепено ишчезавање, И у међународној радњи писмоносни, пакетски и вредносни промет претрпео је у периоду кризе велике промене. Поред разлога, који су утицали на промене у унутрашњем саобраћају, овде имамо и један трећи, на име девизни режим и смањење међународне размене добара. Промет писмоносних пошиљака у периоду 1929—33 год. опао је код отправљених за 21.58%, а код примљених 28.2%, дакле, знатао више но у унутрашњем саобраћају. Огроман пад показује промет пакета: код отправљених 76.1%, а код примљених 77.2%. Међународна пакетска радња као преносно сретство једног дела спољне трговине такође је морала опасти. Опадање је јаче но код волумена спољне трговине из разлога, јер се пакетима шаље махом најскупоценија и луксузна роба. Много више од унутрашњег порастао је међународни промет писама и пакета путем авиона, Према 1931 год. пораст у 1933 год. износи: код отправљених писама и дописница 65%, а код примљених 125%. Промет пакета из земље према иностранству још увек је незнатан, док онај из иностранства од 1931 год. стално опада (са 542 на 257). Због обуставе уплата по међународној упутвичкој радњи промет вредносних пошиљака опао је за четири петине. У међународном промету новина главну улогу игра увоз. У 1925 год. увезено је 4.0, 1930 г. 2.6, 1932 г. 8.0, 1933 г. 6.5 мил. комада.

Опадање поштанског промета морало се одразити и

на приходе, који су у 1931 год. достигли максимум од 337.42

мил. дин. После две године они су у 1933 год. пали на 270.48 мил. дин. или за непуних 20%. Последица овога била је скоро потпуно губљење из буџета расхода свих издатака на техничко усавршавање и побољшање поштанске службе. Поштански буџет сведен је на личне расходе, а од материјалних на канцеларијске и манипулативне трошкове, кирије закупљених зграда, огрев, осветлење, на трошкове