Narodno blagostanje
|
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 259
20, април 1935.
Iz Uredništva
Englesko По гаоипе M ie procenu plat-
nog bilansa za 1034. :god. Pri povećanim ciframa, pokazuje se, kao i prošle godine, "да је pasivni saldo robnog prometa. iz- · ravnat sa aktivnim saldom drugih pozicija. Оуај 5е režultiat :
mogao i očekivati; jer kretanje” kapitala пе igra 108 nikakvu ulogu. Zabrana 'stranih- emisija na londonskom tržištu neznatno
је ublažena u toku. 1034: Odobravani su samo zajmovi zemlja-
| та. "је то-бЈока 1 to. koliko su im bili potrebni za održavanje
bile veće porudžbinč
"та englesku” industriju proizvodnih. "sretstava. Ovo. 'ublaženje zabrane emisija imalo je u praksi neznatno dejstvo, 1 16 u korist skandinavskih zemalja. Pojedine pozicije platnog bilansa osetno su se promenile. U toku 1933 nasuprot višku uvoza od 263 mi- liona funta stojali su dobici drugih pozicija platnog bilansa od
265 mil. od čega otpada na brodarstvo 65, na provizije i osi-"
guravajuće premije 30, na kamate 160 miliona. U 1934 nevid-
: :ljive pozicije su porasle na 204 mil. funti sterlinga i to naročito
od brodarstva (70) i od kamata (175). Međutim, porastao је 1 · višak uvoza na 295 miliona.
Saldo trgovinskog bilansa u poređenju sa onim iz 1933 pogoršao se, pa ic čak i nešto slabiji nego u 1932 godini. "Ipak, treba priznati da su porasle obe strane trgovinskog bilansa, tako da- odnos pasivnog salda prema izvozu nije jako _росогтзап ако зе uporedi sa onim iz 1933 g. Iz porasta uvoza može se zaključiti da je u 1934 oslabilo dejstvo engleske za-
šfitne politike i jake devalvacije funte u prvoj polovini te 50-
· đine. Samo polovina povećanja uvoza izazvana je povećanjem cena sirovina, a kod druge polovine radi se o kvantitativnom porastu uvoza, i to naročito kod polufabrikata i gotovih proizvoda. Povećanje izvoza koje |e samo za pola veće od porasta uvoza potiče od povećanja prodaje. gvožđa, čelika, mašina i elektrotehničkih artikala u dominionima.
Podaci za prvo tromesečje 1935 g. po vrednosti su znatno povoljniji: uvoz je u odnosu na isto razdoblie 1034 sma·njen za 10 miliona funti, dok je izvoz za isto:toliku cifru uve-
Tćan. Smanjenje uvoza odnosi se prvenstveno na sifovine, kod
kojih je primećen jači pad cena, dok je uvoz gotove гође 1
dalje u porastu. Kretanje izvoza nije jednoliko, tako да зе пе "može unapred kazati-da li će- se sađašnjie poboljšanje · održati. _ - Кад 51 зе сак. ртејрозтауПо да је kvantitativno opadanje svetske trgovine prestalo i da se svet počinje polako. oporavljati, рак зе izgledi Engleske na trajno povećanja“ uvoža пе. bi mogli: označiti kao: povoljni. Engleska. je u toku poslednjih: godina bila u stanju“ da održi svoj udeo u svetskoj trgovini, ali
pomaganje izvoza devalviranjem funte ostaje u sve većoj meri с bez dejstva zbog trgovinsko-političkih mera koje preduzimaju osim toga,
ostale zemlje. Engleski konkurenti izravnali su, računsku prednost engleske industrije obaranjem izvoznih cena ili takođe devalvacijom svojih valuta. Pre svega treba: spomenuti napredovanje Japana u Istočnoj Aziji, Indiji i čak Africi, koje se vrši naročito na štetu engleske trgovine. Konkurenti
su o O Gl čak i i na a unutr o ir:
0 porast, O dovodio.
zemalja s kojima su se mogli zaključiti ovakvi ugovori.
| ENGLESKA PRIVREDNA. POLITIK O _NA RASKRSNICI
уођће да iziđu u sustet engleskim želiama, naročito u pogled
“pročnim trgovinskim ugovorima. Zbog toga je teško učiniti za. sada u tom pogledu znatnije korekture. U pitanju su zemlie: koje su i inače bile u zavisnomi položaju prema engleskoj 'privređi ili su je dopunjavale: Pored dominiona dolaze ovanič
'sterling-bloku zaključivši sa Engleskom trgovinske ugovore. Џ 'toka 1934 uredile su svoje trgovinske odnose s
· skim podacima o dejstvu Otavi skog sporazuma, trgovinske”
mo. dominioni, a metropola je igrala ulogu onog koji daje. Do-
“engleskom uvozu poraslo .je за 28,8 па 36,9%
пета рофршпе, saglasnosti u tom | -Skoj javlja stari sukob između астатпе i trgovinske politike, · koji najzad mora da se reši, jer dosadašnja ekonomsk де a nije bila u stanju da ukloni nezaposlenost.
је ČeS{OL
· prepušteno privatnoj inicijativi. do toga da se umesto engleske robe uzimaju proizvodi drugih
Ima mhogo znakova koji pokazuju da je dejetvo a ske trgovinske politike oslabljeno. Većina zemalja, koie šu
izravnanja trgovinskog bilansa, već su od ranije vezati T!
i skandinavske zemlje, koje su zbog toga odmah i pristupile
Engleske samo baltičke države , a u 1935 i Poljska. Odnosi sa Argen nom uređeni su |oS 1933. Osim toga, javljale su se: Sve: vi i smetnje prilikom primene Otavskog sporazuma, Prema eng
su između pojedinih zemalja imperije porasle. Međutim podaci ne vode računa o posledicama devalvacije. Osin + ovim st se pojačanjem privrednih veza uglavnom korištili sa
minioni su od 1931 do 1933 и svoj udeo u celokupnont engleskom izvozu samo sa 41,1 na 41 „48%, a njihovo učešće u. „ Veliko jie pitanje da li će se Ovo u buduće moći da сата {er je Otpor dominiona vrlo veliki, ;
Ovaj otpor dominiona izazvan тен naročito engleskom
agrarnom politikom, jer odnosne mere pogađaju u prvom redu
dominione kao proizvođače poljoprivrednih proizvoda. Dominioni su, doduše, kao i evropske zemlje, koje Engleskoj. literuju agrarne proizvode, prilikom frgovinsko-političkih pr мота u nezgodnoni položaju, jer su prema njoj aktivni. AU smatraju da imaju prava, da na suprot engleskoj agrarnoj:ža štiti preduzimaju i sami razne trgovinsko-političke mete, naročito u cilju pomaganja svoje industrije, jer žele да 1: "sebi osiguraju izvesnu samostalnost. Posmatrajući stvari sa tog оје-=
· dišta, lako je razumeti carinsku politiku 'Kanade, Australije, pa
čak i Indije, kojom je pojačana zaštita industrije u одпо-
"ап. zemljama, iako se to nikako ne šlaže s odredbama Otavskog sporazuma. та. Englesku biće teško da pronađe način koji bi joj 'omogućio da smanji agrarni UVOZ | да pojača ihdustrij-
Ski 12707. “Dominioni traže pregovore za reviziju Otavskog sporazum која. postaje Буе nhužnija. U najmanju ruku on žele ' preciži litiku prema njima.
nijeg problema en-. brivredč Eliot iziavio а зе tretita kao sporedna :đutim, ni pored upita. dominiona 'on nije objasnio pravi cilj svoje, politike, Ne Na da tim putem samo olakša savlađivanje krize-ili želi da Slvari veću samodovolinost. Pošto vlada o tome nije dala nikakve 1ајаме), izgleda da ni u njoj pogledu. "Тако ве i u.Engle-
oli-
· Мада је до зада igrala uglavnom pasivnu ulogu. | urnoj politici. Prema liberalističkim načelima bilo je sve Mora se, doduše, spomenuti da je država svojom monetarnom politikom u velikoj тен роmogla nastojanja same privrede. Svesna konjunkturno-politi-