Narodno blagostanje

Страна 328

Nova organizacija služiće. se i sasvim drugim metodama za otklanjanje međusobne konkurencije. Dosadanji karteli su OVO pitanje rešavali na taj način što su višili kontingentiranje proizvodnje na bazi mehaničkog utvrđivanja kvota. Od sada се međutim merilo biti ekonomska važnost preduzeća tj. u koliko bude potrebno ograničavati proizvodnju ovo će se VIŠiti samo u preduzećima „ekonomski nepotrebnim”. i

Problem regulisanja tržišta i cena poljoprivrednih proizvoda zadavao je takođe velike brige. Ovo regulisavanje nije moglo da ide glatko i dovodilo je do velikih nesporazuma između pojedinih privrednih grana. Po dosadanjem uređenju oni, koji su se smatrali pogođenim, nisu imali forum na koji bi se mogli obratiti za zaštitu svojih interesa. Da bi se to omogućilo pri Staležu za zemaljsku ishranu obrazovan je VIhovni izbrani sud, a prva instanca ovoga ustanovljena je pri svima organizacijama koje rade na regulisanju tržišta. Pretsednici ovih sudova moraju biti lica sa sudijskim ispitom. Intervencija sudova predviđena je u sledećim slučajevima: 1) kod kazni protivu prekršaja poslovnog reda, 2) kod svih odluka uperenih protivu pojedinaca; 3) kod mera opšte prirode, izuzev. onih, kojima se regulišu cene i razlika među njima. U ovom poslednjem slučaju sud ne može da obustavi primenu odluke uopšte niti da |e promeni, već samo da je suspenduje prema onome ko se žalio sudu. Izbrani sudovi pretstavljaju prvi korak ka izgradnji novog autonomnog privrednog prava, koje treba da odgovara duhu i idejama planske organizacije privrede.

У прошлом броју у обавеПорески приходи у Фран- штајној служби донели смо, цуској опадају а у Не- да су у току првог троме-

мачкој расту сечја о. г. порески приходиу ешишншшшшшо Француској опали према истом раздобљу 1934 и према буџетским предвиђањима. Царине и посредни порези донели су 6602 милиона франака, за 795 милиона мање него што је било предвиђено и за 203 милиона мање него у првом тромесечју 1934 г. Таксе су донеле 2025 милиона, подбацивши за 212 милиона према оном што је остварено у истом раздобљу пр. год. Непо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Бр. 21

средни порези су донели 2346 милиона, па су такође подбацили и према прошлој години и према предвиђањима.

Сада су објављени и подаци о кретању пореских прихода у Немачкој и они пружају сасвим супротну "слику. Укупни фискални приходи Рајха били су у првом тромесечју о. г. 8217 милиона марака према предвиђених 7078 милиона и према приходу од 6844 милиона марака у истом раздобљу пр. год. Као што се види, остварен је вишак изнад предвиђања у висини од 1139 милиона марака, односно за 1373 милиона марака више него у првом тромесечју 1934 године.

један од најважнијих пореских облика, порез на пословни промет, донео је 1872 милиона уместо предвиђених 1516 милиона. Релативно најјачи пораст показао се је код друштвеног пореза. Убрано је 319 милиона према предвиђених 180 и према 210 милиона остварених у првом тромесечју 1934 год. Овај повољни развитак код друштвеног пореза изазван је нарочито пуштањем у погон предузећа у којима је рад у току депресије био обустављен. Код саобраћајних пореза (Вез!а- ипа Уегткећгабецег) вишак према прошлој години износи 907 милиона. Код царина и разних пореза на потрошњу, побољшање је нешто слабије. Повебање код пореза на! потрошњу износи, додуше 466 милиона марака, али је оно делом само номинално, јер треба одузети кланичну таксу-од 200 милиона и порез на маст од 16 милиона марака, пошто су ова два пореска облика постали порези Рајха тек у мају 1934. Царине су донеле 83' милиона више него у прошлој години, односно 69 милиона више него што је било предвиђено. И порез на дуван дао је 60 милиона више него у истом раздобљу 1934, а само за 21 милиона изнад предвиђања.

Узрока за ово различито кретање пореских прихода у Француској и Немачкој има више. Пре свега, француска је привреда у стагнацији, а у Немачкој је извесно оживљење несумњиво. Затим, Немачка је спустила разне пореске стопе, Извесну улогу ипра и психолошки моменат: У Немачкој је најзад усавршен и поступак око наплате пореза, па је појачана контрола,

КУ] [53 • 88

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

— Evropski ekonomski kongres. 15 o. m. otvoren je u Briselu „Evropski ekonomski kongres” pod pokroviteljstvom belgijskog Ministra preisednika, a organizovan од тедцпаrodnog odbora Evropske ekonomske carinske unije u Patrizu. Taj međunarodni odbor je krovna organizacija mnogobrojnih nacionalnih odbora sa istim ciljem. Francuskom nacionalnom komitetu pretsednik je senator Iv le Тгокег, а počasni preisednik Eduard Erio. Kongres ima za zadatak da prouči uzroke koji su do sada sprečavali konstruktivne planove Evrope i pitanie, koji su izuzetci od najvećeg povlašćenja mogućni i dopušteni radi regionalnih paktova. Jedna sekcija će se baviti pitanjem o carinskim i monetarnim međunarodnim ratovima, a četvrta iztadom jednog specijalnog konstruktivnog plana. G. Žorž Tenis, bivši belgijski Ministar-pretsednik je počasni pretsednik kohgtresa.

Francuski nacionalni komitet smatra da današnje stanje ekonorfiskih odnosa međ državama u Evropi vodi u katastrofu. Zbog toga je on odlučio da pojača svoju propagandu u korist ekonomskog razoružanja. Belgija je oduvek stajala na tom gledištu, zbog toga je tome cilju namenjen kongres zakazan u Briselu — pri čemu nije bila bez uticaja okolnost, da je u aprilu ove god. otvorena u Briselu velika svetska izložba. | u drugim zemljama protivnici privredne autarkije se spremaju

ove god. na ofanzivu u korist ekonomskog zbliženja naroda. Evropski ekonomski kongres treba da bude jedna demonstracija protiv permanentnih carinskih i monetarnih ratova Uu Evropi. .

Na kongresu će učestvovati pre svega delegati nacionalnih komiteta, među kojima se nalaze londonski profesor Gregori, Karilaos, biv. ministar i pretsednik Trgovačke komore u Aijni, G. Taske, biv. ministar, Bukurešt, H. Kolain, pret-

'sednik ministarskog saveta Holandije, Nikola Stojanov, direk-

tor javnih dugova iz Sofije i t. d. Od jugoslovenske strane učestvovaće na kongresu naš urednik g. d-r V. Bajkić, koji od početka ove organizacije na njoj živo sarađuje.

ПОЉОПРИВРЕДА ·

— Posle pobede na poslednjim izborima Gembeš je izišao pred parlament sa svojim privrednim programom u kome agrarna reforma i trgovinska politika petstavljaju dva пајуаžnija problema. Agrarna je reforma na dnevnom redu mađarske privredne politike već nekoliko decenija. Blagodareći političkom uticaju veleposednika ona do danas nije mogla da bude sprovedena. Na drugoj opet strani, naročito poslednjih godina u doba poljoprivredne krize, agrarni proletarijat se naglo namnožio. Pod pritiskom ovoga Betlen je pre nekoliko go-