Narodno blagostanje

с

По О

— брашја је Кирџа оф Атсепште 10.000 vagona Ки„ешига. _ | | ______ табгацјеп је пуог п пази zemlju Svih vrsta lovačkih čaura za puške, zatim nekih vrsta čaura za rudarske svrhe, saća za pčele, док је za uvoz pčela potrebna dozvola Ministra _ poljoprivrede. III

COLHJAJIHA ПОЛИТИКА. · 587 Ministar socialne politike i marodnog zdravlja doneo “ЈЕ pravilnik, po kome u buduće članovi bolesničke · blagajne

_ „Merkur ne moraju biti članovi društva „Merkur”, kao što „је. Бо slučaj do sada. Svaki član je plaćao za društvo mesečno

po 30—35 din., od čega је išlo skoro polovina na upravne i.

. administrativne troškove, O čemu smo mi opširnije pisali u više mahova. i _ 8 О

— Austrija je donela хакоп ро kome će sva preduzeća,

„koja u drugoj polovini ove godine uposle 20% više radnika i nameštenika dobiti 50%. iznosa njihove pomoći u пегаро-

slenosti.

НОВЧАРСТВО

| __— Savez osiguravajućih ·društava u Austriji tražio je od svojih članova da 1 januara 1936 snize kamatu na postojeće hipoteke na 5% uključujući i režijske iroškove.

______- Ргојезог Казе! и једпот predavanju govoreći o položaju zemalja zlatnoga bloka, između ostaloga, rekao је: „Ove će se zemlje uskoro morati ponova pozabaviti problemom prilagođavanja svojih valuta. U njima vlada uverenje da se valute mogu učvršćivati putem dellacije ti. sniženjem opšteg nivoa cena i nadnica. Međutim, ništa pogrešnije od toga. jer, u koliko ova politika uspeva toliko se povećava i spolina vrednost novca, Što je uzrok sadašnjoj poremećenoj međunarodnoj

· ravnoteži. Svetska privreda se ne može uravnotežiti sve dotle, dok se devizni kursevi pojedinih valuta ne dovedu u srazmeru sa paritetom kupovne moći. Centralni problem leži u prila-

· gođavanju deviznih kurseva paritetu kupovne snage. Sve dotle dok jedna valuta ima višu međunarodnu vrednost od one njeпе ипштазије kupovne snage, ona se nalazi u labilnom položaju, koji se može održavati samo veštačkim merama”. Svoje predavanje Kasel je završio praktičnim predlogom po kome

· zemlje zlatnoga bloka treba da napuste zlatni standard i da priđu sterling klubu sa deviznim kursom na London.

— Austrijska Narodna banka ipregovana sa bankama i kreditnim zadrugama o sniženju kamate na uloge po tekućim računima ispod sadašnlih 2.5%.

— alija je povukla iz saobraćaja sve srebnne Котаде a zamenila ih ђапкпојата. Роушсепо wsnebro služiće za DpOVe-

: ćanje podloge· novčaničnom opticaju.

- — Na posjednjoj sednici upravnog odbora Banke za me· đunarodna :plaćanja postignuta je saglasnost da treba u cilju “odbrane: od špekulativnih napada na pojedine valute, zabraniti

sve terminske operacije u zlatu. Na taj način i ova najveća

:međunarddna' bankarska. ustanova stala je na gledište, da je

pre svega potrebno suzbiti špekulaciju sa zlatom, koje je naš

“urednik zastupao u članku „Otpornost francuskog franka” (Nar. “= Влавочјапје бг. 25 оу. вод.).

57 O. „Švajcarska Narodma banka sazvala je izvamnnediniu

skupštinu svojih akcionara, koji ima da reše da li je banka za

·prođuženje privilegija za emisiju novčanica. Banka je dobila

1907 god. privilegiju na 20 godina, koja je produžena 1925 2.

7 ga 10 godina. Uprava ič predložila da se traži dalje produ-

"Те Љећје, 5 обатот na nesigurnost valutne situacije bančina upra-

e Obva: neće tražiti reviziju zakona o Narodnoj banci, iako bi to

|B inače. učinila. 'Narodna. banka je od 1925 g. držala vrednost

2 franka-na zlatnom paritetu iako zakonsko uređenje nije bilo

moguće zbog obaveza, koje su proisticale iz latinske monetar–

ne konvencije, koja je važila do 1927 с. Хакоп од 20 дес.

| НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 411 1029 predviđa načelno zlatno važenje i to u vidu opticaja zlatnika. Ali zbog praktičnih teškoća banka je dobila pravo da zameni novčanice prema njezinoi volji sa zlatnicima, zlatom: u polugama i devizama glasećim na zlato. Novčanična banka je višila zamenu u devizama glsećim na zlato, što, je dosad pokazalo dobre rezultate. Bančina uprava naglašuje da Švajcarska, s obzirom na njen specijalni položaj, ne bi trebala, ako nije naročita nužda po sredi, da napušta dosadašnie Stanje. — Ministar Fmansija u Kanadi nagovestio je оатуапје fonda za održavanje vrednosti novca, kome bi se dajo 50 mil. kan. dolara, a iz njega bi se vršile kupovine zlata i deviza u Londonu i Njujorku. Iznos će novčanična banka staviti na гаspoloženje iz valorizacije cene zlata. АИ ~

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ II — Švajcarska će izdati dvogodišnje blagajničke zapise za SO mil. fr. sa 31/,% kamate i emisionim kursom 99% radi konverzije zajma od 80 mil. fr. iz 1924. | _ — Maja meseca m S. A. D. emitovano je 410.8 mil. ·dol. prema 144.1 u istom mesecu 1934. Naiveća suma ove emisije (245 mil. dol.) otpada na 1.5% obligacije državnog instituta za kreditiranje građenja vlastitih kuća. Karakterističan je takođe znatan porast privatnih emisija, sa 31.8 mil. dol. u maju 1934 na 126.7. O _— Rumunija namerava da izloži upisu dnugu franšu unutrašnjeg zajma od 8 milijardi leja sa kamatom 3% i 40 godišnjim rokom, koji je namenjen saniranju letećih dugova. — Austrija će izvršiti konverziju 76% tirolskog тајта од 7 mil. zlainih šilinga iz 1929 u 95% glaseći na” papirne šilinge. — Engueski grad Glasgov konvertuje 51/2%. zajam od 2,5 mil. funti u hipotekarni zajam sa rokom: od 20 8. ı kamatom 3%. Glasgov je raspisao zajam, uprkos običaja da engleski gradovi pre emitovanja zajma traže saglasnost Engleske banke. U obrazloženju ovog postupka nalazi se i napad na Englešku banku, da ona navodno favorizira emisije londonskog Citya i zato pravi razliku u određivanju kreditne sposobnosti poOjedinih gradova. Navodi se da je Engleska banka tražila da emisioni kurs bude 99 sa 3% kamate, dok London i Manchester imaju zajmova sa 2”/4%. Ako Glasgov uspe da plasira Svoj zajam, posledice mogu biti značajne, jer je lako moguće da će i drugi gradovi zaobići Englesku banku. "Time bi bila ugrožena stvarna kontrola Engleske banke nad tržištem kapitala. __ Нојапазка vlada u svom dzveštaju parlamentu izložila ie potrebu sanacije budžeta. Ali većina poslanika je za devalvaćiju forinte. Oni traže mere za unapređenje poslova i protiv nezaposlenosti. Oni misle da u prvom redu treba uyesti:carinsku zaštitu i organizovati kreditne zavode, koji bi 'kreditirali industrijska preduzeća u provinciji. ПА Оре — U pitanju ratnih dugova Francuske prema S. A. D., čija kamata i amortizacije dospevaju 15 jula o. g., francuska vlada je uputila amerikanskoj vladi pismo u kojem izražava želju za ропоупе ргебомоге. : HiMaMS DRZ

HIJIAHCKA TIPHBPEJIA JO JOOJ OV

___ Zakon oo Niri u S. A. D. produžem..je za..Ob/, „meseci, ali će se uprava zadržati samo na statističkom proučavanju stanja pojedinih industrijskih grana. Ukinuti su svi kodovi, izuzev onih, koji su dobrovoljno zadržani. Izrada novih. kodova poverena je industrijskim organizacijama. -sa · preporukom od strane pretsednika Ruzvelta, da ovi (геђа да „sadrže sve ustanove starih kodova. Senator Tomas podneo. je: novi predlog zakona o petroleumu u kome se predviđa. raspodela. lvota na pojedine države.

5 (а RAT АЦЕ ЗЕЦ БРАНА MR, O Nie: 3,

CAOBPARBAJ OC o M. Пра и атеиста — Austrijske železnice završile” su prošlu godinu sa .defiснот од 70 ти. 3. ргета 85.6 mil. šil. u 1933;

%