Narodno blagostanje

3. август 1935

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | -—

Страна 507

није је било пуно разлога да Селигманове облигације стоје повољније но Блерове, али је обуставом трансфера ситуација из основа измењена. Док је пре тога Селигманових заложница било у оптицају 4 пута мање од Блерових, дотле је сад у национализираном контингенту више Селигманових но Блерових. Поред тога Државна Хипотекарна банка је дошла под потпуну управу Министарства финансија, тиме је пружена гаранција да ће се у погледу службе тог папира поступати потпуно паритетно са службом Блерових облигација. Једини разлог због чега би 06лигације Селигманове могле стајати боље од Блерових, то је комбинација да се оне по већем курсу употребе за исплату дугова код Државне Хипотекарне банке. Ми у ту могућност не верујемо, и своједобно смо то гледиште изложили у засебном чланку.

Поправка курса Блерових облигација није тражила никакве велике жртве. Било је истина реализација, али у релативно малом обиму. И те су реализације дошле из нерасположења које је владало последње две године, што су ти папири били потпуно занемарени. Док су друге државне хартије од вредности веома неговане и имале широко тржиште, тако да је ималац могао да рачуна с могућношћу реализације већег стока, дотле је овај папир био готово имобилизиран, јер се трансакција могла у њему радити врло ретко, тек кад се појавила приватна тражња а она је потицала у главном од капитализирајућих подузећа, као што су осигуравајућа друштва и задужбине, јер је папир врло тежак. Још свет није стекао уверење да је папир добио сталну негу, па је због тога једва сачекао прилику да се курталише папира и то по курсу који му даје још извесну зараду, јер иако је већ међу приватницима Блер ишао по 70.—, ипак највећи број ималаца има га по нижем курсу и због тога имаоци с једне стране реализирају добит, а с друге стране мобилизирају капитал. Било је ових дана на берзи случајева да су продаване Блерове облигације, а купована Ратна штета. За берзијанца је мобилитет папира важнији од рентабилитета.

Ако би наша претпоставка била тачна, наиме, да се почиње да ради на сужавању огромног одстојања у рента_билитету појединих државних папира, онда се са правом то може назвати консолидацијом курсева наших хартија.

На појединим састанцима на Београдској берзи имали смо ове недеље следеће средње дневне курсеве:

26-УП 29-УП ЗОУП 31-VII БУШ 1% Инвестициони за ___- ___ ___ 8050 50 6% Беглуци промпт 62.625 6425 65.325 6535 64.50 6% Беглуци термин 4% Атрарци === 4615 = =_- _7% Блер 69.— 69.50 69.50 69.50 69.50 8% Блер 7% Селитман Рат. шт. промпт 370.— 369.25 366.50 367— 366.50 Ратна шт, термин === 368—=' == 366–——' Народна банка == 58255— Атрарна банка === ==" 22150 22850. — —

1% Стабилизац. зај.

Обрт у ефектима је ове недеље био знатно већи него у прошлој, за 6.9 милиона према 3.8 милиона. — али је укупан обрт у ефектима у јулу ове године са округло 22 милиона најмањи месечни обрт у овој години.

Повећање овонедељног обрта долази у главноме од 6% Беглучких обвезница (21 милион) и од 1т% Блера, који је као и 6% Беглуци тргован углавном од једне једине руке као што је то напред констатовано, за 1.2 милиона. Да чије било тих куповина, недељни обрт би остао наз милиона као и прошле недеље, и то у главноме у Ратној штети. Доња таблица нам потврђује да послови у осталим

папирима изузев 7% готово и не

броје.

Инвестиционог зајма,

у хиљадама динара

7% Инвестициони зајам 241 6% Беглуци, промпт 1.875 6% Беглуци, термин _ 221 4% Аграрци 18 8% Блер _7% Блер 1.219 Ратна штета, промпт 1.747 Ратна штета, термин 1.475 Народна банка 68 Аграрна банка 56 7% Стабилизациони зајам —

6.920

Обрачунски курс за наше доларске папире био је ове недеље следећи: за један долар плаћало се на дан:

динара

26-УП 43.5316 29-УП 43.4606 30-УП 43.4067 31-VII 43.3888 1-УШ 43.3354

На париској берзи показују курсеви наших папира крајем јула о. г. нешто лабавију тенденцију. 5% Фундинг обвезнице из 1933 године попустиле су од 111—- на 106.односно у процентима од 444% на 424%. 7% Стабилизациони зајам из 1936 године такође је био лабав и курс је сишао од 237—— на 231— на дан 29 јула о. г. Предратни папири показују исту тенденцију, изузев 4.5% зајам из 1906 године, који је порастао од 148— на 158.—- после чега је попустио на 150——. 4% зајам из 1895 године је прво попустио, од 162— на 158— до 25 јула, а затим је до 29 јула понова порастао, на 160—.

23-УП 24-УП 25-УП 26-УП 29-УН 4 % 1895 г. 162— 161— 158—– 159—— 1605 % 1902 г. 165— 160— 163—— 163—– 1604'ј2% 1906 г. 148— 148— 148— 158— 150— 471,% 1909 r. 138.— 139— 131— 136— 1335... % 1913 r. 162— 162— 161— 160— 160.4712% 1910 т. == '138—— | == 1324105% 1911 Г. 148— 142— 140— 140— _~*7Т % 1931 г. 237—— 234—– 235— 233—— 2315%' Фундинг 1933 г. 111—- 10050! 100” 106" 106

На њујоршкој берзи имали су 7% Блер и 8% Блер исте курсеве као и прошле и претпрошле недеље, док је томе на супрот курс 7% (Селигмана веома чврст. Крајем маја о. г., дакле пре два месеца, био је курс 7% Селигмана у Њујорку готово изједначен са курсевима 7% и 8% Блера — на 29— до 29.50. У јуну је курс 7% Селигмана био 30— до 32—; до краја јула, а нарочито последње две недеље нагло је порастао, за преко 10 поена, на 39.— до 40.50, док су 7% и 8% Блер задржали курс који варира између 29.— и 30— као и пре два месеца.

на дан 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 29 јануара 31: 32'ј8 34. —35.— 274]—35.26 фебруара 37. 38— 37. 38:ј8 41.—тражња 28 марта 281J-—309%/a 303/8—33) [5 34——45: [о 27 априла 32. 33 — 392. 35.— 33———353 маја 28———30— 28———30— 30. 32" [> 8 маја 29.50—30.25 30. 31— 29—тражња 15 маја 29. 30.75 30:ј8— 3138 29.50 21 маја 29%/4—31:ј5 30:/4—31— 29.19 јуна 29. 29.50 29. 29:50), 30. SJ 25 juna 281/-—2097|a 28:/:—30.— 301/2—377/a 3 јула 28'[2—29:]4 29:8—30.— 30: />—4377 8