Narodno blagostanje

Бр, 32 _

Страна 504

— Продајни биро талијанских фабрика вештачке свиле закључио је компензацију за талијанско предиво из вештачке свиле. Мађарски уред за спољну трговину, скојим је посао закључен, лифероваће мађарске пољопривредне производе.

— Чехословачко-мађарски споразум предвиђа и вр- сту робе која са којом може бити компензирана. Мађарска влада је наредила да би рационализирала робни промет, да извозници и увозници образују синдикате ад ћос, којима ће се доделити компензационе дозволе за извоз пољопривредних производа.

— Совјетска Русија поручила је у Мађарској 1 хиљ. жељезничких точкова на пробу у државној фабрици у Диошђеру. Вероватно да ће овој поруџбини следовати већа од 5 хиљ. точкова. |

— једна руска комисија посетила је Мађарску да купи коње за приплод. -

— Grčka je uvela supercarinu 44% od valorem na uvoz · rumunskih proizvoda.

— Turska je u 1934 uvezla 500 tona vunenih i 11.200 tona pamučnih proizvoda prema 2.500 odnosno 22.400 tona u 1929 god. |

— Mađatska je zabranila izvoz sena i ostale stočne hrane.

— Austrija je povećala licencnu taksu na ječam i kukuruz sa 6 na; 9 šilinga po kvintalu. Prihod ovog povećanja, koji se ceni na 10 mil. šil., upotrebiće se delimično za kupovine stoke iz nužde, a delimično za unapređivanje potrošnje mesa.

— Kako „Brelauer Nemeste Nachrichten” donose, Čehoslovačka ima nameru da kupi 600 konja u Mađarskoj, Rumuniji i Rusiji.

— 360r нагомиланих потраживања у Италији енгле-

„ски рудници угља запретили су да ће обуставити даље по-

шиљке, те је Италија одлучила да овима исплати 60 мил. ·

лира из новоодобреног кредита од пола милијарде лира за плаћање робних дугова у иностранству.

—- југословенска група Привредног савета Мале Антанте упозорила је извознике, који раде са Румунијом, да · се претходно осигурају са визом трансфера на увозној до-

зволи. | — Мабагзкој је Гађа одобта godišnji kontingenat od 435 automobila uz uslove koji su ravni bescarinskom uvozu. Pored toga odobren je dopunski povlašćeni kontingenat u ne- poznatoj visini,

—- Trgovinski pregovori između Nemačke i Framcuske Su prekinuti a 1 avgusta počinje neugovorno stanje. Dok se ne likvidira francusko potraživanje po kliringu prema Nemačkoj, predviđen je po starom ugovoru 1. zv. likvidacioni period u kome 15.75% protivrednosti uvoza iz Nemačke ide u korist službe Dozovog i Jangovog zajma, od ostatka 70% u korist poverilaca po kliringu i samo 30% za plaćanje francuskog izvoza u Nemačku. Klirinški ugovor između Nemačke i Francuske imao je za posledicu aktiviranje francuskog trgovinskog bilansa prema Nemačkoj i sledstveno zamrzavanje francuskih potraživanja. U svoje vreme ugovor je produžen s obzirom na sarski plebiscit, jer nije bilo oportuno pre toga tražiti konačno rešenje, Uzrok sadašnjem prekidu pregovora treba tražiti kako u postojanju zaleđenih klirinških potraživanja, tako i u želji Francuske da u svojoj politici kontingentiranja ne prizna Nemačkoj najveće povlašćenje. Za vreme pregovora Nemačka je već bila pristala da primi od 1 januara 1936 kompenzacioni sporazum sličan englesko-nemačkom, koji predviđa da Engleska uveze u Nemačku samo 60% nemačkog izvoza po vrednosti. Ffancuska se, pak, protivila da od nemačkog izvoznog viška stavi Rajhsbanci na raspoloženje godišnje 200 mil. mk. u

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

дел тата. 5 druge strane Francuska nije bila voljna da daje Nemačkoj iste kontingente, koje uživaju neke sa Francuskom prijateljske zemlje. Bezugovorno stanje imaće katastrofalne posledice na francuski izvoz u Nemačku, pošio aranžman о.

_t. zv. likvidacionoj periodi predviđa manje od 30% nemačkog

uvoza kao izvoznu kvotu Francuske u Nemačku.

— Udruženje industrijalaca i trgovaca u Sarajevu uputilo je pretstavku Trgovačko-industrijskoj komori, u kojoj se ukazuje na težak položaj izvoznika drveta u Italiju. Mi smo aktivni u kliringu prema italiji za blizu 100 mil. din. Pošto su naša potraživanja uplaćena u lirama, a osiguranje kursa nije predviđeno postoji bojazan da će naši izvoznici pretrpiti veliku štelu na izvozu drveta. Udruženje moli da Trgovačka komora preduzme korake da se ofkloni opasnost velikih gubitaka.

NOVČARSTVO

— Guverner Rumunske mnatodne бапке g. Dimitresku podneo ·je ostavku zbog napada ma mj povodom jednog ideviznog šverca. Direktor eskonitnog odelenja g. Teodoresku ipostavljen je za vice-guvetnera.

— Između austrijskih banaka postignut je sporazum o sniženju kamate za kredite na 5%.

— Угледни берлински банкарски стручњак и врло познат литерат г. д-р Рихард Малс, који се стално интересује за економске прилике у Југославији, објавио је у берлинском „Bank-Archiv”-y 15 jyHa т. г. кратку студију под насловом: „Криза и покушај реформе југословенског новчарства“. У студији је изложена историја нашега банкарства, која је нашим читаоцима исувише позната да бисмо имали потребе да ма што репродуцирамо из те студије. Али је интересантан његов закључак који гласи:

„Гако је држава оставила банкама да се извлаче из кризе саме сопственим снагама, односно жртвама својих поверилаца. Да ли ће то успети зависиће на крају крајева од тога, да ли ће сељаци бити, захваљујући добрим жетвама, у стању да одговоре својим обавезама према банкама (ова је студија писана пре последње уредбе о заштити земљорадника). Саветодавни одбор за банкарство основан при Министарству трговине — у пролеће 1934 године, још једном је указао на неопходност државне помоћи ради санирања банкарства. И ако држава није хтела до сада да пође тим путм, ипак има знакова да ће нови Министар

"финансија д-р Стојадиновић заузети друго гледиште у по-

моћи банкама — у колико јавно-правне кредитне установе заједно са Поштанском штедионицом не буду и сувише ангажоване за јавне радове. Али у сваком случају изгледа да ће Народна банка под новом управом у економско-по= литичком погледу узети активнију улогу, пошто је њено досадање држање било оштро критиковано од д-ра Бајкића. — Знатан напредак претставља уредба од 16 јануара т. г. о централизацији управе јавних кредитних установа код Министарства финансија“.

— Талијанске службене новине објавиле су владин декрет о издавању новчаница од 10 лира у износу од 1650 милиона. Ове новчанице замениће сребрни новац од 10 и 20 лира, који је повучен из оптицаја у циљу да се из досивеног сребра искују талири потребни за абисинску експедицију. — Велика акција на санирању банака у С. А. Д. завршена је и 3000 банака поново је отворено. У 1933 год. 1500 завода добило је концесију за поновно бављење неограниченим банкарским пословима. У прошлој години отворено је понова 1344 банке, а у првој половини ове годипе 161.

— Од вишка вредности злата 735 мил. долара постигнутог приликом ревалоризације Канада је образовала