Narodno blagostanje
' 28. децембар 1935.
Страна 845
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ KRIZA I KONJUNKTURA дован). — Метро Голдвин Мајер, #yrocm. J.J. 8a промет '— Nemačka podmiruje 50% sveiske potrebe za dečjim филмова, Загреб (ванредан). igračkama. 1935 izvezeno ih |e za 35 mil. maraka, prema 30 30 децембар — „Јасеница“ А. Д. Београд (ванредан). mil. u 1934. — Ф. Ледицки и Друг ДД., Загреб (ванредан). — Индекс индустријске производње појединих зема- 31 децембар — „Јасеница“ А. Д. Београд (упис акља у октобру месецу према 1929 (100) изгледа овако (бро- _ција).
јеви у загради односе се на октобар 1934): Немачка 101.4 (83.5), Аустрија 81.2 (75.5), Белгија 76.9 (5671), Канада 841 (75.0), Чиле 129.9 (116.6), Данска 123.0 (116.0), С. А. Д. 79.0 (61.3), Француска 68.1 (67.4), Норвешка 110.9 (103.2), Холандија 63.0 (61.1), Пољска 68.7 (63.0), Чехословачка 72.6 (67.4).
— На грађењу лоњег строја пруге Билеће—Никшић
упослено је 3000 радника, који раде у акорду.
— Услед обуставе извоза дрва у Италију шумска предузећа у Босни почела су да отпуштају раднике.
— Норвешка, као уосталом и друге земље стерлиншког блока, показује знакове великог побољшања, које је почело од 1933 године. Индустријска продукција готово је сасвим достигла ниво година 1929—30 када је била најјача. Национални доходак толико се повећао да је омогућио ове године повишење порезе. Овогодишњи буџет је највећи од инфлационе године 1925—6.
— Аустријска индустрија снажно отплаћује своје дугове банкама; то је главни узрок садашње ликвидности аустријских банака. Највише је отплатила пиварска индустрија чији су се укупни дугови смањили са 23 мил. шилинга у 1930 на 7,5 мил.; од појединих пивара ту се истичу (Обзвег Вгацеге! (са 5 на 1 мил.) и Миз5дотег Вгаџеге! (са 1,5 мил. на 260 хиљ.). И код осталих индустријских прана опажа се иста појава, Алпина је смањила своја дуговања са 21 мил. шилинга у 1933 на 11 мил. аустр. Сименс-ПТукерт са 15,3 на 3,8 мил. Хутер унд Шранц са 5,4 на 1,2 мил. Семперит са 15,6 на 12,9 мил. Аустро-Фиат са 1,4 мил. на 240 хиљ. шилинга. Многа средња предузећа која су банкама дуговала по неколико стотина хиљада шилинга, потпуно су изравнала своје дугове, или су их претворила у потраживања.
IZ POSLOVNOG SVETA
Трговачки регистар
Електрична централа дд. у Бездану, упис фирме. Југославенско д.д. за плин и муњину у Осијеку, упис промене члана 6 друштвених правила. — Вуна — текстил д.д. за производњу и трговину текстилне робе и кемијских производа у Вараждину, упис члана управног одбора г. д-ра Херцога Франа. — Фабрика алуминиума А. Д. — Београд, упис чланова управног одбора д.д. д-ра Ивановића Р. Ивана; г-ђе Ивановић јелке; инж. Карготића Миховила; Бранковића Дамјана; Николића В. Милана; д-ра Тартаља Иве; Милића Милана; д-р Новаковића Нике и д-ра Пелеша Бранка.
Зборови акциоларских друштава 28 децембар — Домовинска индустрија млина дед. Инђија (редован) — „Кварнер" бродарско д.д. на Сушаку (ре-
%
26 јануар — Привредна банка А. Д. из Шапца (редован). 1 фебруар — Индустријска кредитна банка А.Д.у Београду (редован). -
BIBLIOGRAFIJA
Leksikon Minerva. Praktični priručnik za modernog čovjeka. Redaktor: Dr. Gustav Šamšalović. — Zagreb 1936, Minerva nakladna knjižara d. d. — Str. 1583 leksik. formata, cena din. 300.—
»Leksikon Minerva« pretstavlja u svakom pogledu prvi ozbilini enciklopedijski priručnik kod nas; on sadrži i sve potrebne specijalne jugoslovenske i balkanske podatke koje je nemoguće naći po sličnim „francuskim ili nemačkim izdanjima. Tehnički je knjiga besprekorno izrađena, bogata је fotografiјата u tekstu i posebnim tabelama i geografskim kartama. "Tekst obuhvata oko 54.000 protumačenih pojmova. Knjiga potseća i po tehničkoj opremi i po obradi sadržine na slična nemačka dela, i biće širim čitalačkim krugovima dobro sredstvo za prvo obaveštavanje.
RAZNO
— Japan ima, prema rezultatima popisa stanovništva od 1 okt. 1935 god., ukupno 99,45 mil. stanovnika; od toga broja otpadaju 60,25 mil. na sama japanska ostrva, a 22,89 na Koreju. Od 1930 stanovništvo je poraslo za 9 mil., od 1925 za 16, a od 1920 za 23. Preko 1 mil. stanovnika imaju: Tokio (5,87 mil.), Osaka (2,909 mil.), Kioto (1,08 mil.) i Nagaja; blizu 1 mil. imaju Kobe (912 hilj.) i Jokohama (704 hili.).
— У државној фабрици свиле у Новом Саду два члана управе поднели су оставке са мотивацијом да не могу, услед недовољних средстава, преузети одговорност за рад.
— Монополски радници тражили су од директора Управе државних монопола, да се ублажи систем кажњавања, да се ублаже одредбе о отпуштању радника, да се поново уведе станарина и т. д.
— Одлучено је да се за идућу годину откупна цена дувана повећа за 20%.
— У Сарајеву је основано Удружење индустријалаца за територију тамошње Трговинско-индустријске коморе.
— Љубљанска болница навршила је 40 година. За то време број постеља се увећао за 10, а годишње примљених болесника са 5448 на 25.270.
— Неки листови јављају из Француске да је Италија пре неколико дана послала Француској банци железницом 18 тона злата.
=
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ДЕЦЕМБРА Т. Г.
Претпоследња недеља у годики тиха је као време пред буру. Идуће недеље забележиће са свакако веће промене. У овој недељи у активи све су позипије у порасту. Кован новац повећао се за 22,2 милиона динара на знатну висину од 342,7 милиона динара. Затим су се повећале девизе ван покрића за 14,1 милиона динара на такође дебелу цифру од 331 милиона динара. Златне девизе повећале су се за окру-
гло 4 милиона динара, а са стране је стигло 4,7 милнона динара у злату на терет рачуна злата на страни. Законска метална подлога се повећала за 4,6 милиона динара. И разна актива се повећала за 4.1 милиона динара. Оптицај је опао за 25 мил. дин.
У пасиви су се повећале обавезе по виђењу за 67,8 милиона динара, од чега отпада 42 милиона на разне рачуне, 24 милиона на жиро рачуне и 1,8 милион на државна потра-