Narodno blagostanje

28. новембар 1955.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 839

давати робу на кредит. Са тим се становиштем не бисмо могли сложити из два разлога. Прво, што задруга не треба и не може да продаје на кредит, а друго зато што ће постојањем Задружне банке сви задругари који испуњују услове, имати могућности да код ње добију – потребне кредите.

Као што смо већ нагласили, законски предлог дозвољава кредитним задругама да примају улоге и од незадругара. Да би се тим улозима дала већа сигурност тиме што би били у извесној размери према сретствима задругара, законски предлог предвиђа које задруге могу примати улоге и од нечланова. То су пре свега кредитне задруге с неограниченим јемством, али и оне само онда ако две требине задругара (најмање њих 10) имају некретнина. Осим

тога то право имају и кредитне задруге чији чланови јамче

ограничено, али најмање десетоструким износом уписаних делова, и то само онда ако задруга броји 50 чланова. Иг“ том случају задруга не може примити већу своту улога него што износе укупно уплаћени удели, резервни фонд и петероструки износ уписаних пословних удела.

Главни задружни савез приговорио је тој олбетби да она долави у време кад ниједна категорија новчаних уставова нема икаквих ограничења, па да је стога неразумљиво да се она намећу баш задругама. Тим приговором није ништа стварно речено. Без обзира на то да ли друге новчане установе имају таква ограничења или не, Фвде се ради о примени освештаних привципа депозитног посла.

У ИСКЉУЧЕЊЕ РИЗИКА КОД КУПОПРОДАЈЕ

Новина од највеће практичне важности у новом законском предлогу је настојање да се онемогући спекулација задруга и њихових савеза. Да би се то постигло, законски предлог предвиђа забрану куповине на чврст рачун.

Задруга не купује од задругара за готово, већ му даје извесну своту аконто продајне цене уз накнадни обрачун после извршене продаје. |

Главни задружни савез приговара овој одредби да су сељаци навикли да продају за готово, и да ће, према томе, ово врло тешко моћи да се спроведе. Признајемо да ће можда практична примена тога начела бити тешка, али се овде ради о једној неопходној мери, чије би укинуће значило поновно излагање нашега задругарства спекулацији. Осим тога сматрамо да се ту не разликују довољно два појма. То што задругар предаје известан део добара задрузи да их она прода, још није продаја, из простог раз-

лога што задруга није купац, већ комисионар. Према томе задругар остаје власником робе и не постаје повериоцем задруге. У сваком случају много је боље“ да се сељаци привикну на тај нови начин продаје преко задруге, него да се

остави стари начин куповања на чврст рачун. Други аргу-

менат против ове одредбе новог законског предлога формулисан је овако: природа извозне трговине је данас таква да се у једно доба добија а у друго губи. Зато би било

праведно да се губици помешају са добицима и из те за-' једничке масе плаћају задружни продавци робе по једном ~

равномерном, у сваком случају задружном кључу. Мада је

наведено тачно, то још никако ве може бити paanor aa OT= ,

ступање на целој линији од исправног ског предлога, Једини изузетак могао би чај да задруга одмах прода на чврст рачун,

становишта закон-

УП ВЕРТИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА И РЕВИЗИЈА

И у вертикалној организацији предвиђене су новим законским предлогом извесне промене од којих је, нема сумње, најважнија одвајање пословних од ревизијских савеза. Док је чланство у ревизијском савезу обавезно, у пословном је факултативно. То је дало повода Главном задружном савезу да стави следећи приговор: задругарство је организација ситних привредних снага и оснива своју моћ на концентрацији.Ради тога би требало чланство у пословним савезима бити обавезно. Потпуно се слажемо са Гл. задр. савезом да је концентрација сопфашо зте qua поп задругарства, али сматрамо да то исто тако добро знају и задругари; ако они упркос томе не желе концентрацију, значи да за то имају јаче разлоге. А нико нема права да их сили да ураде што сматрају да им неће бити од користи, јер је слобода основни принцип задругарства.

Други један приговор који се односи на пословне (савезе, могао би се уважити. Законски предлог предвиђа, наиме, да пословни савез могу основати већ 25 задруга. Ми сматрамо да је тај број премален и да ће концентрација на тај начин бити сувише мала.

Код ревизијских савеза чланство је, као што смо већ рекли, обавезно. За оснивање ревизијског савеза потребно је- 200 задруга. Тај савез не претставља никакву пословну концентрацију. Главна му је задаћа да врши ревизију својих чланица, и то најмање сваке друге године код задруга, а сваке године код савеза.

Без обзира на то што је по нашем мишљењу предвиђена ревизија сувише ретка, ипак би задруге врло скупо стала; Због тога је држава одлучила да оснује засебан фонд за потпомагање задругарства код Привилеговане аграрне банке, у који ће (се сваке године давати: 2% од чи-

се учинити за слу-.

стог вишка Државне хипотекарне банке и Поштанске ште-

дионице, 10% од чистог вишка Државве класне лутрије, и дивиденда од акција Привилеговане аграрне банке које су

у рукама државе и Класне лутрије. Осим тога ће ревизори.

имати бесплатну возну карту. Како се је, међутим, сматрало да ће за поједине пословне савезе и задруге ревизија

још увек бити прескупа, законски предлог предвиђа још. упа, за

једно решење. Главни задружни савез, вом закону, иосноваће своје засебно _ревизијско одељење које ће ревидирати оне задруге чији пословни савези неће основати засебан ревизијски савез.

Главни задружни савез биће врховни претставник 8адругарства, у њега се морају учланити сви ревизијски савези.

На крају бисмо хтели да се осврнемо још на две одредбе законског предлога које су изазвале критику Главног

задружног савеза. Чланови управног одбора више задружне_

организације не могу бити у исто време и у управном одбору ниже организације. Главни задружни савез сматра да код нас нема довољно опремнпих задругара за вршење разних функција, па да ће зато у највишу организацију доћи трећеразредни задругари. То може бити и тачно, али је сигурво боље и то него да чланови управног одбора, н. пр. Главног задружног савеза, контролишу сами свој рад у управном одбору једног ревизијског савеза. Осим тога не постоји никаква запрека за постављање најбољих на највиша места, а трећеразредних на места од мање важности.

Друга одредба односи се на управника Главног заПрема предлогу закона он не може бити.

дружног савеза. члан управног одбора, чего обичан намештеник. Главни 34-

организован по HO-.