Narodno blagostanje

18, јануар 1936. _

У. Вајк:с

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

_- Страна 35

POLA MILIJARDE BLAGAJNIČKIH ZAPISA

Ministarski savet usvojio je Uredbu kojom se ovlašćuje Ministar finansija na izdavanje blagajničkih zapisa u maksimalnom iznosu od 500 mil. dinara. Po članu 2 Uredbe emisija se može izvršiti odjedanput ili u više tranši, prema nahođenju Ministra finansija. Pojedini bonovi ne mogu biti kraćeg roka od 3 meseca ni dužeg od 12; međutim ovlašćenje Miništru finansija na stvaranje potrebnih sretstava ovim putem gasi se tek 31 decembra 1940 godine. Iz ovoga izlazi da će se ove operacije obnavljati tj. da će se u propisanom roku emisijom novih zapisa isplaćivati stari. Oblik, veličinu komada (po Uredbi između 1 mil. i 5 hil|. dinara), kamatnu stopu, rok, emisioni kurs i proviziju bankama odrediće Ministar finansija. Zapisi zastaruju za 30 godina, a kamata za 5 godina. Oslobođeni su svih javnih dažbina i imaju pupilarnu sigurnost; u kauciju se primaju po nominalnoj vrednosti; akcionarska društva mogu ih unositi u svoje bilanse po kupovnoj ceni. Po dospeću blagajničkih zapisa ne teče nikakva kamata. Odmah da primetimo da se ne bismo mogli složiti sa poslednjom klauzulom, po kojoj na dospele zapise prestaje teći kamata. Istina, to je uobičajena klauzula za kreditni instrumenat ove vrste, јег зе pretpostavlja da neisplata o roku dolazi isključivo zadocnjenjem od strane poverioca (mora creditoris). Kako pak postoji u celom svetu pa i kod nas moigućnost mora debitoris ne samo iz fiskalnih već često i iz tehničkih razloga, to bi izmena klauzule u ovom smislu bila od koristi.

Ovom se Uredbom u stvari materijalno cilja na petogodišnji kredit, ali pomoću tromesečnih do jednogodišnjih isprava. Time |e formalno dat blagajničkim zapisima mnogo veći likviditet, koji je bitni uslov za plasiranje u iste i kratkoročnih kapitala — na koje se Uredbom uglavnom i cilja. Ministarstvo finansija prima time {ednu veliku žrtvu, jer ukupni troškovi pojedinih tranša (štampanje, provizija, manipulacija itd.) nisu za potcenjivanje, mogu ići i do 1%, što na 500 mil. u 5 jednogodišnjih turnusa pretstavlja u ukupnom: iznosu priličnu sumu. To je sasvim u redu. lako Uredba predviđa тоgućnost emisije celokupnog iznosa u jednoj tranši, ipak ie sigurno da do toga neće doći. Naročito prva tranša mora biti mudro odmerena da bi se izbagao i najmanji nepovoljan rezultat. Ona će pretstavljati presedan za sve ostale. Prva tranša će biti istovremeno riznica saznanja o poslovima ove vrste, koji su obavljeni samo 1919 godine i koji se vrše pod specijalnim okolnostima u našem novčarstvu. Veliki će problem biti utvrđivanje kamatne stope. Teorijski ona bi mogla biti razna za pojedine periode vremena, pošto i kamatna stopa varira; ali kako je kod nas kamatna stopa stabilna, to ie mnogo prirodnije da i ova na blagajničke zapise bude ista. Ona ne bi smela biti suviše niska, da ne izgubi draž za kapitalistu, niti suviše visoka, da ne bi izazvala poremećaj na našem kreditnom, a naročito efektnom tržištu. Po našem skromnom mišljenju , 5% stopa bila bi indicirana. Prema izjavi g. Ministra finansija ne misli se ni u kom slučaju na učešće Narodne banke. Ta namera pretstavlia jedan izuzetak od onoga što karakteriše blagajničke zapise u svetu. Obično je emisija ovih bonova vezana za uslov da ih novčahična

kamatna

banka, na zahtev imalaca, mora primiti u reeskont, odnosno lombard. Najklasičniji primer za to je politika bivšeg pretsednika francuske vlade g. Flandena, koji je čak i guvernera Francuske banke promenio zbog toga što se ovaj, S. Moret, protivio tome. Time nećemo da kažemo da je namera g. Ministra finansija da poštedi Narodnu banku, nešto rđavo; naprotiv, to je maksimalan

napor od strane njegove i od strane kapitalista. Predlaže

se jedan čist i zdrav posao kako sa gledišta državnih finahsija tako i sa Igledišta kapitalista, a za takav posao je potreban uvek veći napor. U svojoj naknadnoj izjavi g. Ministar finansija je naročito podvukao tu čihjenicu, želeći da isključi i najmanju mogućnost infla-

'tivnog dejstva te operacije.

G. Ministar je u svojoj propratnoj izjavi podvukao da se na ovaj način pribavljena sretstva imaju upotre-

'biti za otplatu letećih dugova državnih i za stvaranje

obrtnog kapitala glavne državne blagajne. Dobro bi bilo, da je u Uredbi utvrđena i kvota za svaki od ovih ciljeva, jer je svaki Ministar finansija izložen velikom iskušenju da jače podlegne pritisku potreba državne blagajne nego zahtevima neizmirenih literanata.

Kakvo će biti dejstvo otplate letećih dugova, iza "kojih se kriju proizvođači i prodavci dobara i usluga državi? Ostavljamo na stranu pravnu i moralnu stranu o roku neisplaćenih državnih obveznica, jer o tom može lako svaki da stvori svoje mišljenje. Mi po dužnosti želimo da bacimo pogled samo sa ekonomske tačke gledišta. Neisplaćeni računi su jedna vrsta kreditne deflacije; ona je često usporenje cirkulacije novca, a u najvećem delu slučajeva ona je pokriće budžetskog deficita zaimom od narodne privrede umesto od novčanične bahnke, pošto se sa porezima za ovaj cilj danas ne računa. Ranije vlade kod nas, vodeći konzekventnu deflatornu politiku, bacale su ceo deficit na nacionalnu proizvodnju, ukoliko je ona bila liferant državi. G. Ministar želi postepeno da uništi tu deflaciju, ali ne inflacijom neiskorišćčene kupovne snage — a to važi za sve kapitale koji leže tezaurisani i neiskorišćeni — na nacionalnu ргоizvodnju. Ovako posmatrajući stvar moramo se složiti sa oz. Ministrom finansija, da ova operacija može poslužiti za oživljavanje narodne privrede. по:

Naravno da je centralno pitanje, koje i g. Ministra finansija najviše interesuje, ono o izgledima za ostvarenje ovoga zajma. Kao što rekosmo, on cilja na kasene gotovine i tezaurisane kapitale, a ne na one koji služe kao oruđe nacionalne proizvodnje. Takvih kapitala ima odista mnogo kod nas iz prostog ražloga, što se naša narodna privreda nalazi još uvek u stegama deilacije koja se kod nas praktikuje već 12 godina. Naše je bankarstvo delom bačeno zakonskim propisima u kneditnu“ deflaciju. Da li će tezaurisani kapital kod privatnika naći dovoljno razloga da izađe iz svoje skrivhice, veliko" ie pitanje, ali deleći ukupan 12105 na veći broj tranša” о. Ministar finansija ima u rukama jedno prvdoklašno analitičko sretstvo, da na osnovu pretposlednje trarše pravi zaključke o idućoj.

G. Ministar finansija naročito podvlači “da bi se blagajničke gotovine koje leže u poznatim blagajničkim zapišima Ministarstva finafisija po Zakonu o Narodnoj