Narodno blagostanje

18. јануар 1936,

od maja do konca novembra, to povećanje iznosi 72 hiljade vagona.

Za rečni saobraćaj imamo podatke samo za mesec oktobar i on pokazuje prema istom mesecu u 1934 godini smanjenje za 1 mil. kilometričnih tona na 61 mil, Prema ostalim mesecima, a naročito prema septembru i oktobru prošle godine, to je smanjenje vrlo malo, jer je ono u istim mesecima iznosilo oko 30 mil. km. tona. Obratno je međutim kod pomorskog saobraćaja koji iznosi 1,44 mil. tona t. |. za 70 hili. više nego u novembru 1934 godine a za 384 hilj. manje nego u oktobru 1935 godine.

Nivo cena na veliko popravio se prema novembru 1934.

god. za 8,5 poena i za 1,2 prema mesecu oktobru,1935 god. tako da iznosi 71,2 (1926 = 100). To je povećanje došlo uglavnom zahvaljujući skoku cena bilinih proizvoda čiji indeks iznosi 82,5 što pretstavlja povećanje od 0,9 poena prema oktobru iste godine, za 23,4 poena prema mesecu novembru 1934 godine, a prema istom mesecu 1933 godine čak za 28,8 poena. Tu se međutim mora postaviti pitanje hoće li i te cene biti dovoline da kompenziraju slab prinos i hoće li naš zemljoradnik prema tome od njih imafi neke veće koristi. Nivo cena stočnih proizvoda bio je u mesecu novembru 58,9 što znači povećanje od 2,7 poena prema mesecu oktobru i za 3,3 prema novembru 1934 godine. Kako je međutim nivo industrijskih cena iznosio 69,4 (prema 75,3 u novembru 1934 god), to su makaze ioš uvek jako otvorene na štetu stočarskih proizvoda, dok su se naprotiv u odnosu prema cenama biljnih proizvoda otvorile u korist ovih poslednjih. Nivo cena mineralnih proizvoda isto se malo popravio tako da je indeks iznosio 81,1 prema 78,6 u istom mesecu 1934 godine. Cene na malo u Beogradu skočile su na 71,6 prema 70,3 u novembru 1934. To se ima pripisati isključivo skoku indeksa životnih namirnica na 74,1 dok je naprotiv prema novembru 1934 godine indeks cena odevnih predmeta pao od 75,5 na 71,6 a indeks cena ogreva i osvetljenja od 74,3 па 11,5. :

Ukupni državni prihodi dali su u mesecu oktobru prošle godine 915 mil. dinara, što znači za 77 mil. više nego u mesecu septembru. No to |e sasvim normalna pojava. Mnogo ie interesantnije upoređenje sa prethodnim godinama, koje pokazuje da su prihodi prema mesecu oktobru 1934 g. porasli za 41 mil. dinara, prema 1933 g. za 63 a prema 1932 g. za 90 mil. Značajno |e da se to povećanje odnosi na prihode od monopola (I2 mil. dinara više nego u 1934 godini) i od državnih preduzeća (44 mil. dinara više), dok su naprotiv prihodi od poreza nešto opali i to neposredni za 4 mil. na 199 mil. dinara a posredni za 10 mil. na 226 mil. dinara. Iz pada prihoda od neposrednih poreza ne bi se još mogao izvući neki nepovoljni zaključak, jer se mora uzeti u obzir da je baš u godini 1934 bilo naročito forsitano ubiranje. Sasvim je drugačije sa posrednim porezima, jer njihovo ulaženje može da se uzme kao jedan od znakova po kojima se sudi o privrednim prilikama u zemlji.

=————— jubljanski Ouzor objavio je Privreda Dravske bapovineu podatke o kretanju zaposlenosti

četvrtom (готезесји 1935 i nadnica na teritoriji Dravske banovine u četvrtom fromesečju prošle godine. Ukupni broj zaposlenih od septembra meseca stalno je u opadanju. U septembru je bilo osiguranih uposlenih 83.192, u oktobru 82.562, novembru 82.109, a u decembru 78.605. Prema 1934 g. u oktobru mesecu broj zaposlenih opao je za 269, a u novembru

Cepir Ir III EE i a ЕРИ ЛУНЕ. 28

"1 десетбти роуесао зе za 583 odnosno 961. Kao što se vidi, u

četvrtom tromesečju prošle prema istom periodu 1934 godine u pogledu ukupnog broja zaposlenih stanje je ostalo skoro isto. Dok je u četvrtom tfromesečju 1934 prosečno dnevno uposlenih bilo 80.607, u 1035 ovaj se broj neznatno popeo na 81.122 Ш та 0.52%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

| Страна 30.

Stanje po pojedinim granama pokazuje znatne promene. Prema prethodnoj godini smanjenje broja uposlenih pokazuju · uglavnom sezonške privredne grane kao: javni saobraćaj, Šum-.

ska privreda i industrija prerade drveta, građenje ispod i iznad zemlje. Izuzetak čine tekstilna industrija i novčani zavodi. Smanjenje zaposlenosti u četvrtom tromesečju prema prethodnim mesecima pokazuju sledeće industrijske grane: rudarstvo, kamen i zemlja, hemijska industrija, industrija saobraćajnih

sretstava, šumska, industrija drveta, duvana, grafička. Nasuprot

tome povećale su broj uposlenih mefalna industrija, zatim #iHdustrija hartije, kože i gume, prerade kože, hrane i pića, odeće

i čišćenja. Porast uposlenosti u ovim granama delimično i Бор

зјефса ашапије, а деНписпо 1! шуезпог ројета. U strukturi članstva i u četvrtom tromesečju.došla i

do izražaja: tendencija potiskivanja muške od ženske radne sha 5 ge. Prosečni broj dnevno uposlenih muških u četvrtom frome-

sečin 1934 bio je 40.832, a u prošloj godini pao je na 40.567

odnosno za 0.6%, dok se broj ženskih povećao sa 30.865 na 31.553 ili za 2.2%. U ukupnom broju uposlenih na teritoriji: Dravske banovine ženska radna snaga učestvuje sa najvećim procentom — 40%. "Ta se pojava tumači O muškom. kva- ;

lifikovanom radnom snagom.

Obezbeđena nominalna dnevna падтса 14 četvrtom tromesečju nastavila je da opada: sa 22.51 u oktobru na 22,43 u novembru i 22.36 u decembru. Za tri meseca pala je za 0.6/%." U poređenju sa istim periodom 1934 nadnica je padala O.

0.15%, 0.06%, 0.04%.

. Sa padom broja osiguranih i nominajha падтсе 0 Vala se i suma celokupne dnevne osigurane nadnice, koja pret: stavlja volumen. kupovne snage uposlenih radnika. Od oktobra do decembra ova je pala sa 1.858.546 na 1:750.806 din. ii.

та 5.3%, dok je u istom periodu dnevni broj uposlenih sma-

njen za 4.7%. Kod prosečne obezbeđene nadnice postoji velika” razlika između onih muškaraca i ženskih. Poslednje su redovno. niže za 27—30%. Otuda ni nadnična suma ženske radne snage

ne odgovara njenom relativnom učešću u ukupnom Dbrojt upo-

slenih. Dok procenat uposlene ženske radne snage iznosi OkO 40%, dotle njeno učešće u nadničnoj sumi iznosi svega oko

32%.

Полватни намештелици и ференцији приватних наме пензионо Осигурање

ну његове организације. Словеначки намештеници изнели су,

да постоје три гледишта на начин извођења организације: пензионог осигурања приватних намештеника. По гледишту Сузора ово осигурање треба спровести код њега на цен-“ тралистичкој основи. Један део приватних намештеника 3аступа такође исто гледиште, само с том разликом, што тра-' жи да (се осигурање не изводи код Сувора, већ код посебне. организације. Остали приватни намештеници траже децен-' тралистички уређено осигурање са аутономним заводима. Словеначки намештеници. одбили су прва два гледишта и изјаснили се за треће. То је њихова ствар у коју се“ ми не бисмо упуштали да нису по среди специјални разлози.

Они кажу да је централизам панзионог осигурања за сло-

веначке приватне намештенике штетан било да се ово из: >

води у Београду или код Покојнинског завода у Љубљани.

Разлог овоме је тај што би словеначки намештеници у управи имали мањину. То би био формалан разлог иза кога се

крије материјални. Овај прави материјални (разлог није назеден у мотивацији, али је он напоменут у предавању о пен=

зисиом (осигурању. Наиме, речено је, да је централизам У

привреди свуда где је спровођен, био на штету Словенаца,.

У Љубљани на једној KOHS у

штеника у Пензионом заво= ду, говођено је о питању“ пензионог осигурања и начи-