Narodno blagostanje

Пе март Пи

U ovoj grupi radnika najveci je procenat mlade i najmlađe radne snage. |

Po platama Еко osoblje spada u srednju NOO. riju: Ono ima relativno veliki procenat bolje nagrađenih, ali s druge strane vrlo veliki broj slabo nagrađenih. Od ukupnog broja na one sa nadnicom ispod 24 din. otpada 27.426. ili 53.6%. Udeo lica sa nadnicom preko 48 din. iznosi oko 20%. Kod muškaraca na prvom: mestu stoje šegrti sa nadnicom do 8 din. Na njih je otpadalo oko 24%. Ženskih je najviše u grupi čija se nadnica kreće između 11.60 i 16.80 din. (17.66%). Struktura trgovačkog osoblja prema veličini nadnice izgledala је оуако:

·Muški Ženski Ukupno % Ukupno ·%

Do 8 din. 9.706 23.6 1.479 14.7

8-—=-1160 825 2.0 589 5.8 11.60—16.80 4.842 177 1.774 17.6 16.80—20 3.586 8.7 1.093 10.8 20) — 28:80) 4.882 11.8 1.369 13.6 28.80—40 6.665 16.2 1.532. 152 40 ——48 211 5.3 402 4.9 Preko 48 8.418 20.4 1.720 И

Kao i kod ostalog radništva ı kod trgovačkih pomoćnika u per:odu depresije nastupilo je, usled sniženja nadnica, pomeranje ka nižim razredima.

На последњем заседању Светог архијерејског сабора као и Патријаршијског савета, ре-

Предлог Св. Синода за решење питања свештеничких принадлежности

= ничких принадлежности и пензија. Свети Синод је након тота израдио једну Уредбу коју је поднео влади са молбом да се у амандман Финансијског закона унесу одредбе о свештеничким принадлежностима. Главне карактеристике тога пројекта су следеће: Досадашњи начин плаћања бира као и давање у натури т. зв. епитрахиљских прихода замениће се приреBOM „M то тако да би најсиромашнији били ослобођени сваког плаћања, док би имућнији плаћали према пореској снази. С друге стране Уредба предвиђа да би се у том случају укинуле и наплате за најважније свештеничке радње као: знамење, крштење, венчање, опело, спровод итд. Ми сматрамо да предлог Светог Синода има више добрих страна, а да је у сваком случају много бољи од начина који је данас у употреби.

Пре свега неопходно је укидање засебне наплате свештеничких радњи. То је нарочито важно тамо где постоји само црквени регистар цивилних догађаја. Међу њима има и таквих који долазе без човекове воље, који изазивају највећу тугу. То су често моменти у којима је врло тешко, нарочито од 'сиромашнијих, тражити наплату за свештене радње. Може се чак догодити, а и догађа се, да сиромашнији људи не могу да их плате. До каквог очајања то може довести, није потребно истицати, а исто је тако сигурно да то наноси велике штете моралу, угледу свештеника па и државе, . |

Исто је тако важна са финансијског гледишта 34мена т. зв. бира једним прирезом који би се плаћао по пореској снази. Не само зато што (бир није ништа друго него главарина, форма пореза која је потпуно одбачена као неправедна, већ и због тога што он значи повреду једног од најважнијих принципа буџета, предвиђајући специјалну афектацију (намену) прихода.

Све су то, као: и плаћања појединих свештених радњи, остаци старог либералистичког гледишта које.се не може бранити. Нарочито се тај начин не може примењи-

_ наводно БЛАГОСТАЊЕ | 1 6

шавало се и о питању свеште- ·

Страна 171—

вати тамо где је држава делегирала извесне бунт пр кви која тиме добија карактер државне „власти, · па

Сасвим је, дакле, исправно да се, , према. Мо Светога Синода, одбаце све те средњевековне реминисценције и да се питање свештеничких принадлежности реши на једини исправан начин: плаћањем приреза, или, у којој другој форми, гли у сваком случају према пореској, снази, укидањем специјалне афектације тога прихода, и, његовим сливањем са државним буџетом. При томе се не сме дозвот лити да тај евентуални прирез буде јаче оптерећење од досадашњих форми у којима се свештеничке принадлежности плаћају, а у сваком случају тим морају отпасти засебне наплате за све свештене радње. II

KI rum mer

Привредни сарадник „Тана“, · Жени (Jenny), који (је већнеколико пута писао о енглеско француском односу,. дад-је пре кратког. времена · врло занимљив чланак о значају енглеског егализационог · фонда. Жени тврди да Енглеска помоћу овог необичног средства спроводи изразиту дефлационистичку политику која је“ један од узрока што криза још увек постоји,

Да би то објаснио, Жени је показао, како кретање злата утиче на ниво цела у Енглеској сасвим друкчије када је посредник Енглеска банка, него када је у тој улови: егализациони фонд. Нормално, тј. у првом случају, новчанична банка прима злато и за то, на основу својих правила; издаје и пушта у оптицај нове новчанице. Услед тога повећања готовине банке су у стању да у одговарајућем обиму проширују и свој кредитни волумен; према данашњем обичају, пораст волумена може да буде шест пута. већи него онај готовине. Ово повећање волумена имало би за последицу повишење нивоа цена, опадање извоза и појачан увоз; то би проузроковало одлив злата, и настала би опет извесна равнотежа. ле

Сасвим друкчије стоји ствар када је посредник егализациони фонд. Овај добија средства за куповање злата од Министарства финансија у виду благајничких записа. Фонд продаје записе на тржишту те на тај начин повлачи један део новчаница из оптицаја. Банке треба сада да се постарају за надокнаду повучених депозита, да се ве 'би смањио жредитни волумен; затражиће од новчаничне банке новчаница, и то у сагласности са уобичајеним односом између благајне и депозита, само једну шестину износа ис= плаћених улога. На крају куповна снага не само да неће порасти како би требало да буде с обзиром на прилив злата, него ће се чак и смањити, Место скока цена може се очекивати њихово опадање; то ће изазвати нове приливе и нездраво гомилање злата.

До овога је сада у Енглеској заиста и дошло. Бгализациони фонд је спречио пораст цена, када је после daпуштања златног важења почело притицање злата. „Цене су у ствари пале, и то у износу који одговара депресијацији фунте; о извесним посебним узроцима тог опадања на овоме месту нећемо говорити. Уосталом, номинално пад цена није ни дошао до изражаја, јер је номинална етабилност цена потпуно успела да (прикрије ова стварна померања. Из свега овога Жени закључује: прво, да у Ле ској мора наступити обратни случај, тј. одговарајући moраст цена, чим се валута опет стабилизује и поново пређе у руке новчаничне банке; а друго, да Енглеска својом при= кривеном дефлацијом приморава и остали свет на дефлационистичке мере што се нарочито види у оним земљама златнога блока које се нису дрва вија пио СЕ Бату ослободиле тога енглеског притиска,

Скривена дефлационистичка политика у Енглеској