Narodno blagostanje
Страна 210 |
Verovatno da će se ovo opadanje nastaviti i u 1936, jer je prouzrokovano sniženjem zaštitne carine na ralinovanu naftu koja: je do ove godine naplaćivana radi unapređenja domaćih rafinerija. Uvoz lakih ulja· opao je sa 321 hilj. tona u 1932 na 270 hilj. u 1935, a onaj petroleja za osvetljenje sa 86 hilj. na 20 hilj. tona. Ulja za gorivo uvezeno je 1935 oko 52 hilj. tona. Svih vrsta mineralnog ulja uvezeno je, prema tome. u 1935 oko 527 hili. tona u vrednosti od 237 mil. franaka. Tome treba dodati i 20 hilj. tona ulja za mazivo za 50 mil. fr. Prerađena, ova količina može da podmiri potrošnju koja !znosi oko 450 mil. litara benzina godišnje. Velika pažnja posvećuje se u poslednje vreme problemu proizvodnje nacionalnog goriva, naročito hidraciji kamenog uglja kojim Belgija ob:Ino raspolaže. Međutim, za sada je proizvodnja ovog surogata preskupa; osim toga, kameni ugalj nije najbolja sirovina Za to, nego masni ili koksni ugalj.
— Izvestilac trgovinske kom:sije francuskog Senata izjavio |e u svome referatu o pitanju zaštite francuske drvne industrije da je drvna kriza u Francuskoi danas ozbiljnija nego · kriza žita. Zatraženo je ograničenje uvoza drveta koji je u 1934 „iznosio 1,45 mil. tona prema 874 hilj. tona u 1913, osnivanie novih fabrika celuloze koje bi prerađivale isključivo francusk drvo, i obimne mere za održanje i unapređenje francuskih šuma.
— Kako javljaju finske novine »Svenska Pressen«, Finska namerava da osnuje veliko holding društvo za proizvodnju topova u koje bi, pored glavnih finskih metalnih i mašinskih fabrika, ušlo i švedsko društvo Befors A. B. koje bi preuzelo 50%. akcijskog kapitala. Finski ministar vojske |e doduše demantovao da je osnivanje gotova stvar, ali nije porekao da se vode ргесоуол.
| — Austrijska fabrika municije u Hirtenbergu preuzela |e od londonske finansijske grupe Ofenhajm 80 hilj. komada akcija metalne labrike u Encesfeldu; još ranije je otkupila izvestan broj vlastitih akcija od »Geske«. Odeljenje za artiljerijsku municiju fabrike u Encesfeldu proširuje i modernizuje se. | ___ „Steve A. G. (Steirische Wasserkrafts= und Elekrizititsgeselischalt A. G.) plaća za 1935 5% dividende prema 4% u prethodnoi godini. Dobar poslovni uspeh omogućio je i otplatu znatnog dela duga kod banaka.
— Прсдукција сировог шећера била је код пас у кампањи 1935/36 око 7.200 вагона. То је додуше знатно више него кампање 1934/35, али мање него у оној 1933/34 када је износила 7461 вгаон.
— Предузеће „Адрија—Бауксит“ из Сплита затражило је концесију за експлоатацију налазишта бауксита на Видуши планини које је пре неколико година откривено. Према мишљењу стручњака предузећа у руди има и знатан процеват платине,
— У окружном суду у Сарајеву отворен је стечај шумском предузећу Криваја д. д. Стечајним повериоцима је за пријављивање својих потраживања остављен рок до 1 јуна т. год.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Austrijski izvoz automobila i bicikla bio je u januaru 1936 daleko veći nego godinu dana ranije. Izvezeno je 39 putničkih automobila (prema 14), 386 bicikla (prema 44), 180 тег. centi rezervnih delova (prema 58) i 238 točkova za automobile ı bicikle (prema 12). I prodaja u zemlji je oživela naročito otkada se daju velike olakšice kod plaćanja.
— U Bukureštu započeli su pregovori o reviziji čehoslovačko- -rumunskog trgovinskog ugovora od 1934. Čehoslovačka traži jedno uređenje rumunskogz uvoza na duži rok, sniženje rumunskih uvoznih carina i sporednih troškova, regulisanje uvoznih kontingenata i preuređenje platnog prometa. Naročito se zahteva proglašenje čehoslovačke krune slobodnom devizom,
kao što su marka, penge i šiling.
_HAPOJIHO BJIAFOCTAEHE | __ DD OJ
— Бугарска трговинска делегација води у Прагу преговоре. за закључење новог уговора у циљу повећања међусобне размене добара. Бугари настоје да преко својих пристаништа привуку чехословачки транзит, који је упућен на блиски Исток.
— Према плану размене добара између наше земље и Чехословачке у овој години, ми смо добили следеће контингенте: пшенице 100.000, паприке 100, кукуруза 80.000, пасуља 700, брашна 2.500, свежег грожђа 1.000, ољуштених ораха 600, јабука и крушака 10.000, шљива 12.000, сувих шљива 9.000, разног воћа 2.500, пекмеза 50, лука 500, арпаџика 200, свежих патлиџана 200, диња 1.500, репице 100, мака 150, сунцокретовог семена 10, јаја 23.040, живине 150, свежих шарана 320, сена 1.000, црева: 200, маслаца 100, масти и сланине 3.750 тона, вина 20.000 хл., свиња преко. 120 кг. тежине 42.200 комада:
— Турци се жале на слабе резултате монопола продаје опијума који ради у заједници са Југославијом. На основу ранијих резултата и врло опрезних процена очеки-
"вао се приход од 400 хиљ. турских лира, а стварао је мо-
нопол дао свега 282 хиљ. Говори се зато о скорим променама у управи монопола.
— Турски извоз јаја опао је за првих 1] месеци 1935 на 5745 тона према 10,4 хиљ. у 1934, 17,9 хиљ. у 1933 и 247 у 1932. Узрок опадању (је да су од 1934 скоро сасвим престале да купују Шпанија и Италија, а затим и Француска и Грчка. Отада је главни купац Немачка,
СОЦИЈАЛНА: ПОЛИТИКА
-— У својој последњој посланици Коагресу о помоћи пезапосленима Рузвелт је изјавио да још за око 3,3 мил. незапослених треба помоћ државе. Он сматра да би само један знатан напор приватне индустрије могао толико смањити незапосленост, да досад одобрени кредити буду доВОЉНИ. — Берберско- -фризерски помоћници у Загребу тражи-
ли су од послодаваца закључење колективног уговора са утврђеним платама и радним временом. На случај да послодавци не изиђу у сусрет њиховим захтевима, они ће на велики четвртак — 9 априла — напустити посао. Послодавци су одбили захтеве за утврђивање радаог времена: и плата. Они пристају на преговоре тек ако банска управа реонира и класифицира берберско-фризерски занат и пропише минималне цене његових услуга.
— Инвалиди на своме збору захтевају дефинитивно уређење инвалидског питања. Констатује се очајно стање и тражи се проширење заштите на све инвалиде а не само оних 20.000. По уредби немају право на помоћ 435.000 лица, којима је иначе држава дужна да помогне. 1930/31 стварно је утрошено на инвалиде 113 мил. место. предвиђених 240 милиона динара, а од 1933 до 1936 год. 487 милиона место предвиђених 778. Осим тога инвалиди траже ослобођење од кулука.
НОВЧАРСТВО
— Austrijska Narodna banka iskazuje za 1935 god. čisti dobitak od 2,98 mil. šilinga. Dividenda iznosi 8,24 šil. po akciji od 100 zlatnih šilinga.
— Градска штедионица у Карловцу одриче се заштите и то у вези са зајмом Државне хипотекарне банке. у граду Карловцу, који ће од тога зајма отплатити један део дуга Градској штедионици.
— Редбвна конферелција гувернера емисионих 32:0да држава Мале Антанте почеће 28 о. м., у Београду.
— Код приватних банака у Шведској смањили су се у фебруару улози за 13 мил. шведских круна, док су зајмови порасли за око 36 мил. Повећале су се све катего-
· рије зајмова, изузев ломбард који је после смањења од 11
CC