Narodno blagostanje

– У 270

· No Gospodarska sloga se nije na tome zaustavila. Mo„žeše slobodno reći da ona danas želi da se u njoj i kroz niu. rešavaju sva ekonomska i socijalna pitanja koja stoje u vezi sa interesima seliaka. U tom je cilju preduzeta ı akcija za podizanje nadnica polioprivrednih radnika. Prvi je uspeh bio postignut u Somboru sredinom prošloga meseca. Po spo-razumu Koji je tom prilikom skloplien, posednici su pristali da povise nadnice od 10 dinara na 15—99,50 dinara za deset sati rada. Ova akcija, sudeći po novinskim izveštajima, nailazi međutim na velike teškoće. Tako su na pr. u Požegi po'joprivredni radnici stupili u štraik tražeći povišenje nadnica које se kreću od 8—10 dinara. Posednici, međutim, nisu hteli 'tai žahtev da ispune. Kako је Gospodarska sloga ostala kod svog stanovišta to nije moglo doći do sporazuma. Većina DO· ljoprivrednih radnika, u želii da se nađe osnova na kojoj bi Se postigao sporazum sa. posednicima, napustila ie Gospodar'Šku slogu i pristupila Savezu poljoprivrednih radnika Jugo“'slavije u Novom Sadu. (»Novosti«, 10 o. m.).

Kao što se vidi, Gospodarska sloga, iako ne postiže uvek one uspehe koje su zemljoradnici od nje očekivali, ipak uspeva da digne kod njih svest o istovetinosti interesa. A to je Već nesumniivo znatan uspeh.

U februaru mesecu monopolski prihodi dali su 131.0 mil. din. prema 122.00 u istom mesecu prošle godine. Povećanje iznosi 9 mil. din. ili 7.9%. Najviše se povećao prihod od duvana (za 4.39 mil. din. ili 4.8%) i to uglavnom zbog izvoza, zatim od petroleuma (2.5 mil. din. “ili 33.7%), i soli (1.5 mil. ili 10.2%). Isto tako neznatno se povećao i prihod od cigaretpapira, dok opadanje pokazuje Samo onaj od Žižica.

Za 11 meseci budžetske 1935/36 g. prihodi su bili 1.774.5 mil. din. prema 1.703.5 u istom periodu budžetske 1934/35. Prema tome, povećanje iznosi 71 mil. din. ili 10.0%. Po pojedinim vrstama kretanje prihoda ovako izgleda (u mil. din.):

| 'Monopolski prihodi u februaru

1934/35 1985/86. ~ ili — % Duvan 1.2211 1.258.0 dr 80 So 228.3 255.0 118 Petroleum 112.6 109.9 — 24 Žižice 83.5 73.5 — 12.0 Cigaretpapir 50.1 540 = „8,0

Povećanje priihoda od duvana ne dolazi usled veće po·trošnje u zemlji, već zbog pojačanog izvoza. Naprotiv, potrošnja duvana nešto malo ie opala, naročito cigareta. Veća upotreba križanog duvana umesto cigareta Vidi se 1 ро роvećanju prihoda od cigaretpapira. Prihod od žižica i u protekloi budžetskoi godini pokazao је znatno opadanje, koje je posledica sve veće upotrebe upaljača. Smanjenje potrošnje petroleuma u februaru pretstavlja sezonsku pojavu.

= prema podacima MeđunarodTekuća kampanja biće nog polioprivrednog instituta završena sa naimanjom u Rimu tekuća kampanja treZalihom pšenice ba da bude završena :sa nai-

a manjim stokom pšenice za poледа јћ deset godina. ŠVetojaa žetva pšenice u prošloi godini (izuzev: Sovietsku Rusiju, Kinu, Tursku i Iran) bila ie naijislabija u periodu 1924—35; ona je bila.za 1% manja od žetve u prethodnoi godini, a podbacila je takođe za 80 mil. kv. i prema prosečno žetvi 199933. Što je glavno, celokupno podbacivanie žetve otpalo je na izvozničke ·zemlie; njihov ukupni prinos bio je za 16% manji od prosečnog za poslednjih pet godina. Naprotiv, u uvozničkim. zemljama prinos je bio isti kao i u 1934, a za 9% veći od onog prosečnog za poslednjih pet godina. Žetva u Sovjetskoj Rusiji bila je syega

НАРОДНО DJIMIOCPAUPR | 0 0 O

__Бр, 41

za nekoliko miliona kvintala veća od one u 1984, a u Kini je podbacila za 15—20%. 5 j

Ovakav ishod žetve dao ie u ај Doriodu ı пајграпј; izvozni višak od 105 mil. metc., što je sa prenosnom zalihom od 100 mil. činilo ukupno 205 mil. kv.. Ovaj raspoloživi izvozni višak na početku tekuće kampanje bio је. ха 16% manii od onoga u 1934 i za 45% manji od najviše zalihe u posleratnom periodu (1928/29). Prema ovoj raspoloživoj količini staiala je procena potrebe uvozničkih zemalja od 147 mil. kv. Ova procena, sudeći po kretanju. uvoza. u prvom polgođu tekuće kampanje, „Басе potpuno ostvarena. Prema tome, ova bi kampanja imala da bude završena..sa prenosnom zalihom od 58 mil. metc., koja bi pretstavljala najmanji neprodati stok pšenice ne samo u godina | krize, nego i u celom posleratnom periodu. _ DA;

Velike zalihe, koje su se u periodu deprešije Пло. sile iz jedne kampanje u drugu, bile su važan faktor, koji je uticao na obaranje cena. Njihovo dejstvo osećalo se sve do početka marta prošle godine. Međutim, tada je nastupio Dpreokret u kretanju cena na slobodnom svetskom tržištu. One su počele sistematski da se popravliaju. Do te promene došlo je usled podbacivanja žetve zbog suše i, kao posledice toga, neminovnog smanjenja zaliha. Dve uzastopne svetske deficitarne žetve (1934 i 1935) svele su zalihu na ispod normale. Prema tome, u novu kampanju 1936/37 svetsko tržište pšenice ući će sa zalihom, koja neće biti uzrok novom poremećaju. Ali se ovai ipak sasvim ne može isključiti, pošto razvoj prilika u novoi kampanii zavisi uglavnom od ishoda žetve i DOlitike manipulisanjia viškovima.

Čehoslovački žitni monopol nalazi se u teškoj situaciji i Ditanje je da li će sadašnji 211 režim moći u potpunosti da bude produžen i u novoj kampanji. Kao što ie poznato, uvođenjem žitnog monopola Čehoslovačka je dekretirala cene po kojima je ovaj imao da preuzima svu ponuđenu količinu pšenice na unutrašnjem tiržištu. Dekretirane cene bile su takve, da su pšeničnu produkcilu učinile rentabilnom, šta više rentabilnilom „od drugih poljoprivrednih kultura. To je dalo potstreka proizvođačima da na račun drugih kultura prošire površinu zasejanu pšenicom, te time povećaju i proizvodnju. Opasnost, koja je pretila monopolu sa te strane, uočena je još prošle godine. Pred proletnju setvu 1985 monopol je apelovao na proizvođače da smanje površinu pod pšenicom da bi se mogle održati dekretirane cene. Tom prilikom proizvođačima ie zaprećeno. sniženjem cena u novoj kampanji ako ne budu poslušali savet. Međutim, ovaj apel ostao ije bez ikakvog dejstva. Proizvođači, svesni svoje političke snage, ne samo što nisu poslušali savet monopola, nego su čak i povećali zaselianu Dpovršinu ха око 5.5%. Druga mera monopola. bila je obligatno mešanje pšenice sa raži. Ali ni ova nije imala za. posledicu osetnije povećanje potrošnje pšenice.

Prošle godine Čehoslovačka ije imala. rekordnu žetvu. Uprkos tome monopolske. otkupne cene, blagodareći političkom uticaju agraraća, ostale su iste. Njihovo održavanje u novoj kampanji pretpostavlialo je angažovanje znatno većih finansijskih sretstava i preuzimanje velikog rizika. Stoga ić uoči tekuće Rkampanie vođena žestoka borba između ministra finansija ı novčanične banke s jedne i agraraca s druge strane. Pobedili su poslednji pošto le politički interes prevagnuo nad ekonomskim. Monopol ie· u. novu kampanju ušao: sa vrlo nepovoljnim perspektivama. Žalihe iz žetve 1934. bile su vrlo. velike, a višak žetve 1935 prevazilazio ie sva dosadania očekivanja. Monopol:se našao pred zadatkom, da preuzme ogroninu količinu pšenice od. koje ni polovinu nije mogao

Teškoće сећочоуаског žitnog režima