Narodno blagostanje

Страна: 400

вати. На тај начин, Рузвелт ће сада покушати да социјално-политичким мерама утиче на правичнију расподелу социјалног дохотка без обзира на то колики је овај.

Рузвелт се на тај начин решио недостатака и тешкоћа у политици сузбијања кризе, а они слојеви стаповни: штва који су имали користи од ње, ипак не могу да окриве њега за укидање тих мера. Колико Рузвелту т.сристе овакве пресуде, види се врло добро по најнови:с] пресуди против закона о рудницима угља, која претставља Пирову победу његових противника. Тиме се уједно објашњава и чињеница што је Рузвелт већину пресуда примио без икаквог противљења и што није ни покушао да изме-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

политику која овога пута потпуно

Бр. 25

ном уставних прописа онемогући принудно укидање бегуспешних мера за сузбијање кризе и незапосленосги. Рузвелт је тиме добио могућност да под вишем скроз позитивне изградње Њу-Дила изврши прелаз на :оци:алну домилира изборном пропагандом.

Приватна коњунктура напредује и државне мере

постале су, углавном, излишне; али ипак мислимо да ће

Рузвелтов социјално-политички програм, који ће тек после избора доћи до потпуног изражаја, садржавати читав низ мање или више директних мера за регулисање производње, слично постојећем закону о заштити земљишта.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ovaj je naslov toliko senzacionalan, da moramo da uzmemo u pripomoć poznatu uzrečicu: verovali ili ne, ali je neosporna činjenica da ima skoro mesec dana kako se odigrava na našem domaćem tržištu neverovatan pojav bekstva iz- francuskog i švajcarskog franka i engleske funte u dinar. Ta je pojava tek poslednju nedelju probila u užu javnost. Mi smo, međutim, njezine prve početke zabeležili ioš pre mesec dana. Mi smo konstatovali, naime, da dok je kurs funte sterlinga na Beogradskoi berzi 250.—, dok se ona trguje privatno po 254.— dotle se na slobodnoj berzi ne mogu prodati ni 100 funti ni po 250.—. Ima više od mesec dana kako ie na slobodnoj berzi ponuda desetostruko savladala tražnju. Mi smo onda već postavili pitanje odgovornim faktorima, da li nameravaju da siđu ispod 250.— sa funtom, pošto je vrlo verovatno da će u naibližoj budućnosti da bude toliko velika ponuda da će sterati kurs ispod 250.—.

Tako je i bilo. Pritisak traje već deset dana i u sredu 17 t. m. provalio je i na berzi i srozao kurs funte sterlinga za jedan sastanak od 250— па 246.—.

Ono što nam od početka nije bilo jasno, to jie uzrok tom ogromnom porastu ponude. Raspitujući se kod naibolje informisanih dobili smo odgovor da pritisak „dolazi preko švaicarskog franka, verovatno zbog toga što se eskontftuje veliki kup pšenice u JugoslavijH. Mi smo tu verziju zabeležili pre dve nedelje u berzanskom izveštaju.

To smo učinili po dužnosti i u otsustvu svakog drugog objašnienia. U međuvremenu, međutim, situacija je postala mnogo preglednija tako, da sad možemo sa zadovolistvom da zabeležimo, da ta velika ponuđa dolazi od ponude +. zv. slobodnih deviza. Ponuđači su delom može biti naši pođanici koji su tezaurisali na strani, ali iednim đelom dokazano stranci koji žive u Jugoslaviji i koji od početka drže svoje ušteđe u stranim valutama.

Analiza nije u stanju da utvrdi uzročnu vezu: ili je DrYyo počelo bekstvo stranih valuta u Фпате 1 time dalo čvrstu tenđenciju dinaru, ili je čvrsta tendencija dinara već nekoliko meseca dala potstreka i volie imaocima potraživanja na strani da beže u dinar. Kako bilo, tek to je činjenica.

U osnovi to ne treba mnogo da nas iznenađuje. Valute zlatnog bloka nalaze se u devalvacionoi psihozi. Iz takye valute svaki beži. Funta sterlinga je papirna valuta koju engleska vlada ne neguje. Šanse na skok uopšte ne postoje Ukamaćenje u Engleskoi je nikakvo. Bežanije u dinar svakako је malo delikatno zbog toga što se ne može pobeći iz dinara kad se hoće. Ali kako se sad očekuje skok dinara ili u naimaniu ruku stabilnost usled vrlo dobre godine, to se imaoci ne plaše pada. A s druge strane kod nas postoje neverovatno povolini plasmani. Državne hartiie od vrednosti su

u neprekidnom skoku i sa grdnim ukamaćenjem. Pored toga postoje državni blagajinički bonovi koji nose od 4 do skoro 8% tj. mnogo više no što nosi nadisigurniji papir па 'змећи,

engleski konzol. Držimo da se nećemo prevariti ako postavi-

mo prognozu da će naše novčano tržište i tržište kapitala biti veliki korisnici ove pojave. |

Ро pomorskoj statistici Trgo-

I naš pomorski saobraćaj Vinsko-industriiske komore ши pokazuje napređovanje

Splitu, naša pomorska privreda pokazuje u 1935 с. mejednaku sliku. 'Ribarstve je mazadovalo. Ne toliko po količini lova (7.4 ili. tona prema 7.7 bili. u 1934 god.), koliko po vrednosti kojia je opala sa 37.5 mil. na 29.7 mil. dinara. Nasuprot tome pomorski заођтасај Dokazao je napredovanje.

"U 1985 g. u naše luke je doplovilo 96.300 brodova '5а neto tonažom od 18,4 mil. t. prema 92.900 brodova i 17,8 mil. tona neto u prethodnoi godini. Ukupni promet u naše luke doputovalih i iz naše luke otputovalih brodova bio je u DTOјој godini 192:500 brodova sa 36.8 mil. tona, prema 184:500 brođova i 34,7 mil. tona u prethodnoi godini. Uđeo naših brodova u prometu bio je u prošloj godini 79.6%; u 1984 g. 76:5% a u 19383 gp. 78%. Od stranih brođova naiveći procenat otpada na italijanske, i to 19.4% u 1934 i }5.3%. u 1935 godini. Važniju ulogu igraju još engleski brodovi sa udelom od 92;/4% prema 2% u prethodnoi godini, dok brodovi ostalih zemalja ne dodiruju često naše luke. U našim lukama istovareno i utovareno je 2,7 mil. tona robe, što pretstavlja maksimum Za poslednje četiri gođine. U 1934 g. robni promet iznosio је 24 ти, 1933 г. 21 ти. 1982 ге. 1,9) mil. i 10997 2. 9,5 mil. tona. Na spolinu «гтоути офрадајо је и ргобјој г0dini 2,2 mil. tona, 84% celokupnog robnog prometa, u 1934 god. 2 mil tona ili 83%, dok je u ranijim gođinama udeo spoline trgovine iznosio prosečno 80%.

'U prometu sa inostranstvom, italijanski brodovi su oštra konkurencija našim. Njihov udeo u našoj spolinoj trgovini

'bio je doskora veći od naših. U 19833 god. naši brodovi uče-

stvovali su u spolinoj trgovini sa 31%, a talijanski sa 50%, u 1934 god. sa 36,4% i 45,7%, naizad u prošloi godini sa 39,6% odnosno 39,4%. Udeo naših brodova stalno raste dok talijanskih opada, tako da je prošle godine postignuta prvi put iednakost naših sa talijanskim бгодом та. Запкесје 5: nesumnjivo mnogo doprinele smanjenju udela taliianskih brođova koji su objavljali naš izvoz u Italiju. Statistika za tekuću godinu pružiće vrlo interesantne podatke o dejstvu sankcija na naše pomorsko brodarstvo.

Prema strukturi naše spoljne trgovine najveći deo Domorskog prometa sa inostranstvom otpada na izVOZ, Кој 5е

"sastoji iz sirovina, veoma podesnih za prevoz Јадата. Od

МЕ