Narodno blagostanje
Страна 464
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 29
dišnjih; ха poslednjih deset godina one pretstavljaju najnižu cifru. Izgledi za novu žetvu su ovakvi:
Žetva u Sjedinjenim Američkim Državama imala je i ove godine velike štete od suše, Prema tome, izvoz iz Severne Amerike u tekućoj kampanji, kao što se isprva pretpostavljalo zbog povećane zasejane površine, ne dolazi više u obzir. Šta više, vrlo je verovatno da će S. A. D. biti primorane da i ovoga puta uvezu znatniju količinu kanadske kvalitetne pšenice. Kanada očekuje dobru žetvu, ali se nada da će, s obzirom na stanje izvoznog viška u Argentini i Australiji i na američku sušu, moći u prvoj polovini kampanje da plasira znatniju količinu. Nien položaj u međunarodnoj trgovini pšenicom u drugoj polovini kampanje zavisiće od ishoda argentinske i australijske žetve.
U Evropi situacija je različita po zemljama. MeGunarodni poljoprivredni institut u Rimu ceni evropsku žetvu pšenice na 416 mil. mic. ti. nešto malo manje od žetve poslednjih dveju godina. Uvozničke zemlje imaće, međutim, slabiju žetvu od prošlogodišnje. Njihov prinos ceni se na 295 mil. metc. ili 24 mil. metc. odnosno 8% manje 0d onoga u 1935, a 10 mil. metc. ili 3% manje od prosečnog prinosa 1930—34 god. Rđavu
žetvu imaće naročito Italija, Španija, Portugalija i Francuska. Žetva u izvozničkim zemljama ceni se na 121 mil. metc. što znači 20% više od prošlogodišnje odnosno 16% više od proseka 1930—34 god. iz ovoga se može zaključiti da će uvoznička potreba Evrope u tekućoj kampanji biti veća nego u 1935/36 g. u kojoj je iznosila oko 97 mil. metfc. prema O7,I mil. metc. u 1934/35 god.
Smanjenje svetske zalihe pšenice za polovinu, suša u Severnoj Americi i manja žetva u evropskim uvozničkim zemliama rezultirale su u znatnom skoku cena na svetskom tržištu. Dok je prošle godine poče{kom jula Roterdam notirao 3.47*/» hol. forinte za metc. ovoga puta je prešao 5 ij. povećao se za 50%. Ova godina pretstavlja izuzetak u kretanju cena žitarica, jer su ove, suprotno ranijim godinama, baš uoči nove žetve počele naglo da skaču. Moguće da ceo skok nije realan, jer u njemu može biti izvesnog učešća špekulacije. Ali svakako fakat ie da su cene skočile na pragu nove žetve, što je dokaz promenjene situacije na svetskom tržiš{u, koja je znatno povoljnija nego prošle, a pogotovu ako se uporedi sa ranijim godinama.
IV PITANJE UNOVČENJA IZVOZNOG VIŠKA
Dok se prošle godine za nas uopšte nije postavljalo pitanje unovčenja izvoznog viška, ovoga puta ono je vrlo aktuelno. Istina, blagođareći otsustvu svake pouzđane statistike, ne zna se koliki će biti izvozni višak, ali sudeći po izveštajima o prvim rezultatima žeive u glavnim proizvođačkim područjima može se sa sigurnošću pretpostaviti da će izneti nekoliko desetina hiljada vagona. Privatne i zvanične procene kreću se za sada između 30 i 50.000 vagona. U ostalim izvozničkim zemljama Dunavskog bazena stanje je ovakvo: Mađari će imati izvozni višak oko 60.000 vagona, ali, kao što smo izneli u analizi situacije tržišta pšenice u prošlome broju, oni su uspeli da ugovorima obezbede plasman celokupnom višku. Rumuni cene izvozni višak na 60.000 vagona, a Bugari na 10.000 vagona.
Za naš izvoz dolaze u obzir uglavnom preferencijalne zemlje i slobodno zapadno-evropsko tržište. Preferencijale uživamo u sledećim zemljama: u Čehoslovačkoj za 10.000, Nemačkoj za 5.000 i Austriji za 5.000 vagoha. Čehoslovačka će u novu kampanju ući sa rekordnom zalihom od 60.000 vagona, a iz nove žetve, koja će takođe biti odlična, očekuje novi višak od kojih 50.000 vagona. Otuda ona pristaje da kupi od nas 10.000 vagona sa preferencijalom no s tim da ovu robu može prodati van svoje zemlje. I Nemačka pristaje da pod istim uslovima kupi 5.000 vagona. Što se tiče Austrije, ona, kako izgleda, ne dolazi u obzir za naš izvoz, jer se obavezala prema Mađarskoj da do iscrpljenja ugovorenog kontingenta od 22.000 vagona neće kupovati ni u jednoj drugoj zemlji. Sem toga, naš preferencijal u Austriji iznosi 3.20 zl. kr. ti. 4.80 zl. kr. manje od mađarskog. Prema tome, za izvoz dolaze u obzir samo Čehoslovačka i Nemačka kao preferencijalne zemlje. Prema sadanjim procenama опе 5; арзогђоуаје :/з našeg izvoznog viška, dok bi ostale */Js morale da budu dirigovane na zapadna evropska tržišta. Ali, kako bi se na ovim tržištima našla i naša roba prodata Čehoslovačkoj i Nemačkoj, to znači da bi na odnosna tržišta bio upućen celokupni naš ovogodišnji izvozni višak. U tome slučaju naš neposredni izvoz morao bi da računa sa konkurencijom robe prodate ovim dvema zemljama.
Stoga se postavlja pitanje, da li je uopšte probitačno izvoziti ovoga puta tl preferencijalne zemlje. To u toliko pre, Jer će ova| iZVOZ ići preko kliringa, dok će zemlje uvoznice za njega inkasirati devize! Treba međuftim napomenuti, da su Čehoslovaci pristali da mi sami izvezemo i prodamo predviđeni kontingent s tim da njegova protivrednost bude uneta u kliring.
U vezi s ovim i sa današnjim stanjem na svetskom tržištu postavlja se pitanje celishodnosti OvVOSOdišnje intervencije. Koliko smo mogli da saznamo, u toku raspravljanja pitanja o novom žitnom režimu Prizad ie stao na gledište prema kome ovoga puta nije trebalo intervenisati na tržištu. U prilog ovom gledištu Prizad |e izneo sledeće razloge: veliki izvozni višak, teškoće brzog izvoza i otsustvo mogućnosti magacinaže i Jombardovanjia robe u zemlji i, najzad, pojava bolesne robe. Za nas se postavlja pitanje, šta će biti ako Prizad ne bude mogao da dovolinom brzinom pokupi svu ponudu preko domaće potrebe. On je u tome pogledu ograničen s jedne strane mogućnostima plasmana u inostranstvu i tehničkog замјафуапја izvoza, a s druge strane nemogućnošću da u zemlji magacinira veće količine. Tu se mogu pojaviti teškoće finansijske prirode. Obrtni kapital od 250 mil. din. omogućuje kupovinu oko 15.000 vagona i dovoljan je samo u tome slučaju ако се зе тоа ZPVOZŽIUL АКо 5е рак bude moralo magacionirati, onda će biti potrebna znatno veća sretstva. Ostatak srefstava Prizad treba da dobije na bazi robe. Ta mogućnost, međutim, postoji samo za ploveću robu. Na magaciniranu robu u zemlji, s obzirom na stanje magacinskih ргозтоrija (koje su samo jednim delom javna skladišta, a ostalo napušteni mlinovi) ne može računati na kredit sa strane. Zatim, ako se reflektira na izvoz u preferencirane zemlje, onda će od njih zavisiti kada će biti voljne da disponiraX{u robom. Sem toga, na uspeh intervencije mogla bi uticati i bolesna roba. Ona je namenjena unutrašnjoj potrošnji i neće se moći ofkupljivati za izVOZ, te bi to moglo imati za posledicu pojavu veće trgovačke marže čime bi veći deo intervencione cene išao u korist prekupaca, a ne proizvođača. |
|