Narodno blagostanje

Страна 466

гло би се рећи да је тај ефекат постао још изразитији. У периоду 1938/84—1935/36 број лица издржаваних државним буџетом кретао се овако:

1933/34 1984/35 1935/36 Државни службеници 207.130: 205.110 208.077 Држ. служб. код бан. управа 43.685 44.491 44.445 Држ. пензионери, лица која "живе од признања и др. 60.402 62.093 64.253 Лични инвалиди 17.596 17.593 17.873 Породични 2, 53.192 51.787 52.269 Бановински Нин 11.878 11.800 12.359 Бановински пензионери 699 696 -_ 119 Укупно 394.582 393.509 400.006

У 1934 35 према 1988/34 у погледу броја државних службеника наступила је стагнација. Али већ наредне године — 1985/36 — имамо знатно повећање (за 6.497 или 1,6%). У овој години број службеника повећао се још за неколико хиљада. За последње две године њихово повећање износи преко 10.000, а то свакако за државни буџет, у коме лични расходи учествују са три петине, није мала ствар. Од не мање је важности и чињеница, да се у истом међувремену знатно брже повећао број пензионера.

_ Према упутствима број активних државних службеника треба редуцирати за 10%, а то би значило око 95.000. Можда се не бисмо преварили, ако бисмо рекли, да је овакву меру тешко спровести и то у времену када је државна служба главни извор упослења и када на ову апедује све. већи број лица. У толико пре, јер је до овако великог броја дошло услед тога што су се потребе развија. ња и јачања државе увећале много брже од пораста економске снаге народа. Тиме, међутим, не мислимо рећи да је садашње стање одрживо и даље. Напротив, олакшице за државни буџет морају се наћи. Нама изгледа, да би их требало потражити у коренитим реформама државне администрације, чиновничких и пензионерских принадлежкности са циљем спречавања вишеструког примања које је, у данашњим приликама, постало најсигурнији и најиздашнији извор неоправданог богаћења. Овде спада и реформа коришћења сретстава многобројних фондова који, у највише случајева, служе за нузгредна примања пород плата, иако им је предвиђена друга употреба. Код намераване редукције дошли би у обзир на првом месту, по упутствима, хонорарни чиновници и дневничари, који просгчно имају најмање плате, те би се известан број могао прене"ти са редовног буџета на ове фондове. merena ru e [7 Statistike socijalnoga osiguranja ne može se utvrditi brojno stanje privatnih nameštenika u našoj zemlji, a druga statistika ne postoji. Jedan od razloga. је ПО Еле većeg broja ustanova za bolesničko i penziono osiguranje privatnih nameštenika, od kojih su neke zajedničke sa manuelnim radnicima (okružni uredi). Kod tri privatne bolesničke blagajne (»Merkur«, »Omladina« i »Potporno«) u februaru ove godine bilo je 931.084. osiguranih (22.080 muških). Broj privatnih nameštenika osiguranih kod ureda, bratinskih blagaini i drugih ustanova je, prema Tanjjim ispitivanjima »Јпдекза« zagrebačke Radničke komore, nešto veći od onog kod privatnih blagajni. Prema tome, privatnih nameštenika ima oko 70 hiljada. |

Џ ргоји 50 од 1934 god. iskoristili smo podatke »iIndeksa« o položaju privatnih nameštenika. Karakteristično e. - да: је од 1930. до 1984 2. зкого petina privatnih nameštenika uostala bez. posla. Takođe ije i zarada privatnih nameštenika mnogo brže padala nego ona manuelnih radnika i državnih

Nadnice, zaposlenost i osiguranje privatnih nameštenika kod nas

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ Бр. 29 činovnika. Pre 1930 godine osigurana nadnica privatnih nameštenika je bila za 50% veća nego kod radnika, a od pre nekoliko godina za oko 40%. Bankarski činovnici su do početka oštre krize našega bankarstva u 1931 god., imali najveće zarade. Međutim od tada do 1934 godine su kod njih i nadnice i broj zaposlenih mnogo više pali nego kod ostalih grupa privatnih nameštenika. Od 1934 godine broji zaposlenih počinje da raste ali ioš nije dostignut nivo od .pre 6 godina. Porastao je broj zaposlenih u industriji i trgovini. Osigurana nadnica ije i dalje opadala, ali vrlo laganim. tempom i pad je bio približno isti kao i kod radničkih nadnica.

Џ рго5јој godini, s obzirom na stanje u prethodnim godinama, položai privatnih nameštenika u pogledu kretania broja zaposlenih i nadnica je bio povoliniji, što nam pokazuju podaci privatnih Dbolesničkih blagajni. 7

Kod bolesničke blagajne »Merkur« u prošloj godini porast osiguranih ie zabeležen u svim mesecima, izuzev juli. Prosečni broj članova je iznosio 17.438 i veći je od onog u 1934 god. za 532 člana. Poslodavaca je bilo oko 5 hiljada. Prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 43.22 din. i opala je za 0,97 din., a osiguranih je bilo u svim nadničnim razredima, čak i u najnižem, sa nadnicom ispod 8 din. (68 članova); a 73% ima nadnicu iznad 48 dinara. Najveći ·broi je zaposlen u trgovini (7.021), zatim kod novčanih i osiguravajućih zavoda (4.255), tekstilne industrije (811), industriie hrane i а (697) i hemijske industrije (560).

Kod bolesničke blagaine »Beogradske Mo omladine« prosečan broj osiguranih u prošloj godini је iznosio 4809, više za 486 nego u 1984 god. i 1108 nego u 1933 godini. Na jednoga poslodavca otpada 2,8 nameštenika.

Bolesničko osiguranje privatnih nameštenika ne Dokazuje ni u prošloj godini pobolišanje, što proističe iz zdrayYstvene i finansijske politike ustanova našega socijalnoga OSiguranja s jedne strane i zdravstvenoga i socijalnoga položaja osiguranika s druge strane. Kod bolesničke blagajne »Merkur« usled porasta broja osiguranih povećao se prema 1934 god. i ukupan prihod za 415 hilj. din. na 16,42 mil. din., ali je opao po članu za skoro 5 din., i iznosio је 941,3 dinara. Rashodi su, kao i ranijih nekoliko godina, manji od prihoda, te je poslovanje završeno sa suficitom od 710 hili. din. prema 1,46 mil. din. Mi smo i ranije kritikovali politiku znatnih suficita, na štetu neophodnih zdravstenih potreba OSiguгака. Povećani su izdaci na hranarinu, što se objašnjava jačom epidemijom gripe u dva maha. Iznosili su 206,3 din., više za 18,1 din. nego u 1934 god. Još su se povećali izdaci na lekarske, apotekarske i bolničke troškove, upravni i administrativni izdaci, a smanjene potpore za рогодај, pogrebnine i lečenje zuba.

Prihodi blagajne »Trgovačke omladine« su iznosili u prošloj godini 2,83 mil., te su porasli prema 1934 g, za 523 hilj. din. Po članu su prihodi veći za 56,2 din. i. iznose 588,9 din. Ovaj znatan porast objašnjava se u izveštaju prirastom članova sa većim platama.

Povoljina okolnost kod blagaine »Omladine« jeste :da naplata propisanog bolesničkog doprinosa ide mnogo .bolje. Poslovanje je završeno sa suficitom od 49 hili. din. Pogoršanje uslova bolesničkoga lečenja vidi se po tome što ·su' sVi izdaci, „izuZeV ПТ i upravne troškove, po: Dnu smanjeni.

Kod bolesničkih blagajni povećanje prihoda nije praćeno odgovarajućim poboljšaniem zdravstvenoga staranja. za članove, nečo naprotiv pogoršanjem, bilo da se povećavaju neprodruktivni izdaci (upravni i lekarski troškovi) bilo: da se ostvaruju veliki suficiti, od kojih bolesnička služba ovihustanova nema nikakve koristi, jer oni pokrivaju ЕНЕН u ruj gim ustanovama Suzorovog ošdiguranja, PI OU