Narodno blagostanje
Страна 734
dužnika Privilegovane agrarne banke, koji imaju pravo da.
traže smanjenje dugova.
Osobenim fondom za regulisanje zemljoradničkih dugova, koji služi za pokriće otpisa zemlioradničkih dugova kod PAB-a, rukuje Upravni odbor Privilegovane agrarne banke pod nadzorom Ministarstva finansija.
Ministar pravde propisao je način izmene АНЕ БЕЧА isprava zemlioradnika prema privatnim verovnicima ха поуčane i robne dugove. Isprave svih vrsta biće zamenjene preko opštinskih vlasti za obveznice čiji obrazac sadrži Pravilnik.
Novčani zavodi otpisuju štetu nanetu po Uredbi o likvidaciji zemljoradničkih dugova na teret svojih rezervi i polovine glavnice. Pravilnikom je propisano da se glavnici dodaju otpisi kapitala od 90-IV-1932 g. до 26-IX-1936. g. Pod stvarnim rezervama razumevaju se one koje stoje novčanim zavodima na raspoloženju, pa i latendtne rezerve. Ukoliko za pokriće štete nisu dovoljne rezerve i polovina kapitala, država nadoknađuje manjak novčanim zavodima. O utvrđivanju manjka vodi nadzor Ministar finansija.
| — Prema izjavi švajcarskog ministra privrede i Narodne banke Švaicarska se faktički već priključila francuskoenglesko-amerikanskom valutnom sporazumu.
— Austrija namerava da uvede porez na dobitke od devalvacije, koje su postigla austriiska preduzeća na inoslranim dugovima glasećim na devalvirane valute. Do sada su izvršena samo prikupljanja o visini ovog zaduženja.
— Savet narodnih komesara utvrdio je 27 okt. odnos franc. franaka prema ruskoj rublji na 4,25 fr. za jednu rublju. Prema tome je sadržina zlata rublje koja je za razmenu sa svim valutama. utvrđena 1 aprila 6. g. ostala nepromenjena. Dosadašnji odnos rublje prema fr. franku iznosio je 1:93. U praksi ova promena odnosa neće da igra veliku ulogu, jer se spolino trgovinski poslovi, sem kompenzacionih, zaključuju u funti i dolaru. Sem toga, realna vrednost rublje manija je od zvanične i računa se da bi toj vrednosti stari odnos franka prema rublji, 3:1 potpuno odgovarao.
— Nemačka vlada је predala iednom konzorcijumu privatnih banaka paket akciia Commerz und Privatbank u vrednosti od 11 mil. maraka, koje je preuzela 1931 god. prilikom pomoći date banci. Konzorcijum će prodati akcije privatnim interesentima, čime će učešće države u ovoj velikoi nemačko. banci da znatno opadne.
— Priikom stečajne prodaje depozita društva Kriger ı Tol, prodato ie 22 mil. G1/4%-tnog našeg monopolskog zajma, sa najnižom cenom od 13%, za 2,86 mil. dolara. Isto tako prodato je 32,8 mil. 51/a% mađarskih založnica za zemaljsku reformu za 3,57 mil. (10,9%) i to najvećim delom od poverilaca, koji su se udružili pod imenom Kreutoll Realisation Co.
— Rumunski nadležni sud Ulfov doneo ie ovih dana principijelno rešenje prema kome su rumunski dužnici dužni da inostranim poveriocima plate i valutne premije za dugove glaseće na stranu valutu.
— Udruženje bankarskih i osiguravajućih preduzeća u Novom Sadu podnelo je pretstavku Ministru togovine i industrije tražeći dalje produženje roka u kojoi novčani zavodi mogu tražiti zaštitu.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Porez na glavu u Nemačkoi, koji ie do sada iznosio 2000 maraka na prihod iznad 500.000 maraka, proširen je tako, da će se on na svakih daljih 300.000 porasti za 1000 maraka.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Žetva šećerne repe u Austriji ceni se ove god па 8,9 mil. kvintala prema 10,2 mil. prošle godine. Pošto šećerne fabrike raspolažu znatnim rezervama u šećeru ne očekuje se
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___
_-_ Бр, 45
usled ovog: manjka nikakva oskudica u šećeru na austrijskom tržištu.
— U Bernu je održana pod pretsedanjem saveznog pretsednika konferencija, na kojoj ie raspravljano pitanje preorijentacije kulture voća na stono voće i voće na preradu u voćna pića. Na tai način ima da se smanii proizvodnia voća za pečenje rakije. 6
— Završena је berba grožđa u Italiji. Po količini se ona smatra dobrom, ali po kvalitetu je zbog rane berbe podbacila. Zato su cene starim vinima već u skoku.”
— Izašla je Uredba Ministarskog saveta kojom 5е ргеtvara Otsek za poljoprivredni kredit u Sarajevu u Direkciju sreskih pripomoćnih zaklada sa sedištem u Sarajevu. Direkcija će biti centrala svih sreskih pripomoćnih zaklada, ona će vršiti upravnu i nadzormu vlast nad njihovom imovinom. Pretsednika upravnog odbora postavlja Ministar polioprivrede, a po jednog člana banovi Drinske, Vrbaske, Primorske i Zetske banovine. Nadzor vrši Ban Drinske banovine a vrhovni nadzor Ministar polioprivrede. Sreskih pripomoćnih zaklada ima 51 od čega 16 u Drinskoi, 21 u Vrbaskoj, 8 u Primorskoj i 6 u Zetskoi banovini.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— EFjnski državni savet zakliučio je da izvoznu premiju na buter povisi sa 1 finske marke na 5 — po kilogramu. Premije za ostale poljoprivredne proizvode ostale su nepromenjene. — Engleska ije smanjila holandski Rontinpent Za UVOZ mlečnih proizvoda za poslednji kvartal t. g. na 40% odgovarajućeg uvoza 1932 sa 60%, koliko je bilo predviđeno za treći kvartal. по
· — »Češke Slovo« donosi članak u kome podvlači sve veće interesovanje Engleske za Srednju Evropu i Balkan, da bi suzbila nemački ekonomski uticaj koji ije u porastu. Pored
nafte, Englesku interesuje hromova ruda, boksit i feroman-
gan. London namerava da svoje postojeće investicije u Jugoslaviji proširi i da gvozdenu rudu prerađuje u samoj zemlji. Stim će se, misli list, između Engleske i Jugoslavije stvoriti tešnji odnosi, koji će služiti kao brana protiv nemačkog uticaja.
— Između Austrije ı Argentine biće прете potpisan trgovinski ugovor, koji sadrži tu novinu, da Argentina ima i robu, koja је u Austriju uvezena preko trećih država, na osnovu konzularnih uverenja da upiše u aktivu trgovinskog bilansa s Austrijom.
ТРГОВИНА
— Ришшпија је u tri prva kvartala ove god. izvezla žita za 3,9 milijarde leja prema 1,7 milijarde za isto vreme prošle godine. Udeo žita u celokupnom izvozu porastao je tim sa 16,1%-· na 29,06%. Nasuprot tome je udeo glavnog izvoznog artikla, petroleuma, čiji ie iZVOZ ПАПА porastao, рао.5а 57,9% па 48,1%.“
-— Svetska trgovina gumene obuće dostigla je u 1985 г. 79,2 mil. pari sa.učešćem Japana od 51 mil. pari, МО ОЦЕ 5. mil. pari i Nemačke 1,8 mil. pari. :
— На апзка vlada ie dekretirala mere za Kupovinu 2 mil. tovara mađarske pšenice.
— Mariborski trgovci traže decentralizaciju postupka pri davanju uvoznih dozvola iz neklirinških zemalja, jer smatraju da ie dosadašnja podela dozvola od Narodne banke vršeno pravedno na štelu uvoznika koji su van Beograda.
— Italijanska devalvaciia valute nanela ie velikih teškoća mađarskoi trgovini stokom. Na poslednii stočni saiam dovezeno je iz Mađarske 30 vagona goveđa, ali se nisu. „да ргодан, tako. da је jedan. deo odvezen za Milano. Tamo, теди-
| tim, nije. зе. mogla postići. ni maksimalna. utvrđena cena. 04