Narodno blagostanje

_12. депембар 1936.

službeno priznaje, ipak je vrlo oštra kritika od strane

pristalica. naoružanja zbog nedovoljnog i nedovoljno brzog naoružanja. Uzgred budi rečeno, i pristalice naoružanja u Engleskoj su pacifistički nastrojeni. Jedan od vrio uglednih parlamentaraca tog pravca kazao mi je u razgovoru između ostaloga: »Da smo bili naoružani kako treba, ne samo da ne bismo doživeli letos ona poniženja, već bismo s uspehom sproveli pacifističku akciju u abisinskom ratu. Evropski kontinent svakako zna da je fijasko sankcija prouzrokovao velik bol engleskoj naciji. Međutim, potpuno je pogrešno prilično jako rasprostranjeno mišljenje na evropskom kontinentu, da mi ubrzavamo naoružanje radi pribavljanja satisfakcije. Čak se čuju glasovi da se Italija samo Zbog toga grozničavo naoružava, a lantasti idu tako daleko da tvrde da nemačko-talijanska antanta ima za cilj da spreči englesko naoružanje. Za nas je likvidiran abisinski slučaj. Engleska, i kad bude na vrhuncu SVOS naoružanja, neće ni jednog trenutka doći na pomisao da napadne vojno ma koga. Po sebi se razume, da mi u politici sprečavanja rata možemo biti uvučeni u rat, alt to je još uvek delanziva, koju mi ne mislimo napuštati.« Kao što vidimo, i ratoborni elementi u Engleskoj su protiv rata, naoružanje je takođe protiv rata. Ali bez obzira na cilj međunarodne politike, englesko naoružanje mora biti kompletno, da bi bilo efikasno, a ono je, kako tvrde pristalice naoružanja, još uvek i staro i nedovolino. Do pre nekoliko meseci preovlađivalo је gledište da |e dovoljno naoružavati se samo u vazduhu, da je naoružanje na vodi bacanje para, da ga podržavaju samo još oni, koji se ne mogu da otresu tradicije, da je nadmoćnošću na moru učinjeno sve 510 је potrebno za englesku sigurnost i koji ne vide da su avioni gospodari flote, Posle letošnjeg iskustva u Sredozemnom moru, pobedilo je gledište da flota, snabdevena dobrim oružjem protiv aviona i praćena snažnom vazdušnom {lotom, nije ništa izgubila od svog značaja. Zbog toga Engleska naoružava isto tako silno i na vodi, tako da se gotovo izgubila kritika u ovoj oblasti. Ali je utoliko življa diskusija po pitanju vazdušnog naoružanja. Centralna pojava je saznanje da |e nemoguće sprovesti odbranu Londona od vazdušnog napada. Odbrana bi mogla biti efikasna samo tako, ako bi se nalazila dalje od engleske granice, n. pr. u Belgiji. Zbog toga se zamera vladi što podržava Belgiju u njenoj politici neutralnosti i težnje da se ugovorom sa Nemačkom osiguraju njene granice.

Ali je najoštrija kritika vladine vojne politike u oblasti suvozemnog naoružanja. Pri skorašnjoj diskusi'ji u Parlamentu o naoružanju čak se čula reč, da sam Državni Sekretar Rata ometa regrutovanje. Od strane kritičara potcenjuje se smetnja koja leži u otsustvu opšte vojne obaveze. Suvozemna vojska treba najvećim delom da se sastoji iz dobrovoljaca (private soldiers). Neverovatno je velik broj vojnika u vazduhoplovstvu i mornarici, koji su dobrovoljno nastupili; ali se ne može očekivati da u jednoj skroz pacifističkoj zemlji, u kojoj postoje čitave sekte koje zabranjuju uzimanje oružja u ruke, milion ljudi dođe u kasarne suvozemne vojske, koja je u Engleskoj najmanje poznata i koja pretstavlja najveći stepen' mašiniziranja i discipliniranja čoveka. Služba u mornarici je interesantnija, a ona u vazduhoplovstvu nema uopšte ničeg kasarnskog. Tražeći izlaza iz ove situacije, Engleska je, izgleda, došla na mi'sao, da vojnu službu baci na čisto ekonomski teren, t.i. "да уојпа služba postane jedno novo zanimanje, nova

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 809

ргојевја, Као što su to industrija, trgovina, privatna služba i t. d. Toga radi uvedene su dve grupe reformi, jedna psihološka a druga ekonomska. Psihološka retorma vojske sastoji se u ukidanju svakoga zapta, svake strogosti i svakog vezivanja vojnika, sem ukoliko je to potrebno pri obuci i vežbi. Vojnik može da živi van kasarne (ako ima računa) i da dolazi na obuku, kao. što radnik ide u fabriku i činovnik u kancelariju. Sem obuke nikakav drugi posao vojnik ne radi. Odnos između starije i mlađeg je poipuno kolegijalan. Upravo pojam starijeg i mlađeg u vojsci iz doba apsolutizma u engleskoj vojsci uopšte ne postoji; disciplina je obaveza Kooperacije radi postignuća zajedničkog cilja. Drugi se odnos ne da ni zamisliti u jednom narodu slobodnom, u kome se ceni čovečje dostojanstvo i u kome su svi ljudi jednaki. Stroga disciplina se i u vreme rata pokazala kao smetnja, jer u samoj vatri mnogo je Važnija inicijativa borca nego komanda starešine. _

Druga, važnija reforma sastoji se u uslovima rada u vojnoj službi — da se izrazimo savremenim socijalno-političkim jezikom. Pored odmeravanja napora u službi, pružanjem maksimalne sigurnosti protiv Tizika pod uslovima rada podrazumevaju se na prvom mestu visina plate i obezbeđenje budućnosti. Kako se u vojsci, za razliku od drugih profesija, dobijaju u naturi hrana, odelo i druga manje ili više važna dobra, to se ovde pod uslovima rada razume i kvantitet dobara, koja se pružaju u naturi. Na prvom mestu hrana-i odelo. Prilikom skorašnje debate o naoružanju jedan član Donjeg: Doma iz Jorkšajra zamerio je upotrebi margarina umesto bitera uz čaj. U pogledu odela teži se da ono zadovolji poznatu slabost engleskog: muškog življa prema lepom odelu i obući. Engleski vojnik će u najbližoj budućnosti biti ono što su na kontinentu. doskora bili oficiri. Kicoš, kako bi kazale mame. |

Naravno da je najvažnije pitanje plata. Vojna služba mora da odmerava platu vojniku, tako da sa uspehom konkuriše ostalim poslodavcima. Pri tome. se polazi od gledišta da vojna služba nije isto što i manuelni rad, već da je vojnik u stvari privatni činovnik. Prema tome plate privatnih nameštenika su uzete za polaznu tačku pri određivanju nagrade vojnicima. Bila je velika diskusija oko toga, da li je nagrada dovoljna. Upoređivanje je teško zbog toga što se veliki deo nagrade u vojsci prima u naturi. Radi što bolje informacije čitalaca po ovome pitanju da reprodukujemo važnija mesta iz pisma jednoga vojnika (koji je pre tri godine dobrovoljno stupio u vojsku), objavljenog.u najstarijem engleskom časopisu 7Zhe Specfator od 13 novembra t. S. (Po sebi se razume da engleski vojnici mogu pisati u novinama o svemu, pa i O vOjsci). Danas je dobrovoljac, piše о. Strong, bolje plaćen od velike većine civilnih činovnika. Običan regrut prima neto (isplata krajem nedelje) 24—30 dinara dnevno. On je na taj način bolje plaćen nego onaj koji donese krajem nedelje pet puta više. Onome ko prima nedeljno 750.dinara, posle plaćenog odela, obuće, stana itd., nikada ne ostaje čistih 150 dinara za trošak, kao što je.slučaj sa vojnikom. Danas ima vojnika u britanskoj vojsci koji meću na stranu čistih 80.— dinara nedelino. А kaplar prima nedeljno 330.— dinara. o

Na jednom službenom plakatu čitao sam да деbrovoljac posle 18 godina službe ima pravo na punu penziju. Na jednoj zgradi nedaleko od Vestminsterske Palate (mislim da je Ministarstvo Vojno) prilepljeno je stotinu raznih plakata, kojima se vrbuju vojnici ina kojima su izložene sve ekonomske, socijalne i druge