Narodno blagostanje

19, децембар 1936.

u mnogim zemljama dolazi dobijanje uglja iz škrinjeVvca, peska, itd. Tu spada i upotreba gasa za рогоп automobila. "Gas se dobija iz drveta i uglia kao i otpadaka koksa, koji ostaju pri postupku sa sumpornom kiselinom.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 825

Кашкик se dobija sintetičkimi putem iz karbida i acetilena. Na isti način dobija se sintetička smola која nalazi veliku primenu u ЕТО indusiriji

ДОГАЂАЈИ И IIPOMJ

Према подацима Министарства финансија државни расходи у месецу октобру изнели су 94177 мил. дин. од чега отпада 911.4 мил. дин. пат - на ефективно извршене расходе, а 30.8 мил. дин. на неисплаћђене обавезе. Ефективни расходи прекорачили су буџетско предвиђање са 5.9%. а са неисплаћеним обавезама за 9.4%. Према октобру 1985 расходи су се повећали за преко 70 мил. дин. што је последипа знатно већих исплата државних дугова но што је буџетом било предвиђено. На име ове позиције исплаћено је 125,2 милиона динара, док је буџетом било предвиђено 63.9 милиона динара. Од ефективно исплаћене суме издато је на личне расходе 425.2 милиона динара или 3.14% преко предвиђене суме односно 246.6% укупне суме. На материјалне расходе утрошено је 486.2 мил. дин. или 8.5% преко предвиђене суме. Повећање материјалних издатака резултат је јачег прилива прихода у октобру месецу, који су омогућили добри приноси пољопривредних производа, боље цене и релативно брзо уновчавање.

Приходи у октобру месецу дали су 991.8 мил. дин. према 860.2 колико је било предвиђено. Према предвиђању приход се повећао за 15.8%, а према истом месецу прошле године за око 70 мил. дин. По томе октобар је био знатно бољи од септембра у коме су приходи дали непуних 7% преко предвиђене суме. Као у септембру, # овога пута сви фискални приходи дали су више но што је било предвиђено, а то се види из следећег упоредног прегледа:

Државне финансије у октобру и за седам месеци

буџетске 1936/87

Предвиђено Остварено +'% и Мил. динара

Непосредни порези 191.5 253.8 32.5% Трошарина 68.9 72.0 4.5% Таксе 86.5 91.9 6.2% Царина 58.3 83.2 42.5% Монополи 163.0 169.2 3.8%

Као што се види, највише се повећао приход од ца--

рина. То повећање, међутим, није последица неког нарочитог пораста извоза у октобру месецу (према септембру њихов волумен се смањио), већ структурних промена у увозу, који се састојао највећим делом од производних средстава и готових призвода. После царина највеће повећање показује приход од непосредних пореза, углавном од земљарине пошто се течевина и кућарина плаћају током целе године. Повећање прихода од трошарине доказ је пораста унутрашњег промета добара, Према томе, судећи по фискалним приходима, повољна коњунктура пренела се у месецима после жетве на све привредне гране.

Државна привредни предузећа дала су приход од 3115 мил. дин. или 11.0% више но што је буџетом било предвиђено (280.8 мил. дин.. Као и увек, највећи део прихода отпада на железнице, које су дале 210.7 мил. дин. или 26.0% више према предвиђању (167.2 мил. дин.). Повећање прихода од железница омогућено је порастм унутрашњег промета. То показује и повећање прихода речне "пловидбе са 7.2 мил. дин. колико је било предвиђено, на 8,9. Приход од пошта, телеграфа и телефона подбацио је иу октобру према предвиђању за непуна 4% (дао је 415

ј 5 |

мил. дин. према 438.3). uno од шума подбацио је за непуних 12%, а од рудника био је већи за 24.4%.

Када се упореди укупна сума ефективно извршених расхода у току месеца октобра са сумом остварених прихода, добија се разлика од дин. 80,4 милиона, · која "би требало да претставља вишак прихода. над расходима. Међутим, када се узму у обзир неисплаћене | "обавезе | У октобру за 30.8 мил, дин. онда се горњи вишак прихода смањује на 50:0 мил. дин, а и ова сума употребљена је за исплату неисплаћених обавеза ранијих месеци; јер“ су ове на концу седмог месеца буџетске 1936/37 године још

увек износиле око 154 МИЛ. дин.

За првих седам месеци буџетске 1936/37 године још вршено је ефективно расхода за 5.037.5 мил. дин, односно

"16% мање но што је буџетом било предвиђено. Само не-

исплаћених обавеза на концу седмог месеца попела се на 153.9 мил. дин. Према- томе, целокупни расход за: седам месеци био је 5.191.5 мил. дин., док је буџетом било предвиђено 6.022.0 мил. дин. У поређењу: с истим периодом буџетске 1935/36 ефективни расходи повећани су ове године за 113 мил. дин. Највише су повећани расходи-на војску и морнарицу (281.0 мил. дин.), затим на поште и руднике (на прве 19.7, а на друге 109 мил. дин.). Смањени су расходи на државне дугове за 110.4 мил. дин. Од ефективних расхода за седам месеци текуће буџетске. године утрошено је на личне 2.874.5. мил. дин, а било је предвиђено 2.885.9 што значи да је према предвиђању утрошено мање 04%. Од укупне суме расхода на личне. је утрошено 57.5%. На материјалне расходе био је предвиђен кредит од 3.136.1 мил. дин., а утрошено је у ефективно исплаћеним рачунима 2.163.0 мил. ПИ или 31% мање но што: је било предвиђено.

Приходи у овоме периоду. дали су 5.818.7 мил. ДИН. док је буџетом било предвиђено 6.022.0. Према томе, при-

"ходи су за првих седам месеци остварени са 96.6%: Про-

ценат остварених прихода последњих месеци стално: се побољшава. У октобру према септембру напредовао је таKobe за 3 поена. Према истом периоду 1985/36, државни приходи повећали су се за око 220 мил. дин. Изузев монопла сви остали приходи, према прошлој години,.показали су знатно повећање, а њихово кретање по групама изгледа овако: += или — %

Предвиђено Остварено _ У мил. динара ај на Непосредни порези 1.341.0 1:818.3 — 1.8% Посредни порези 1.497.4. 1.543.2 += 3.0% Монополи 1.141.0. 1.133.9. = 0.7% Ситни приходи 76.2 41,4. = 45.0% Државна привреда 1.966.2 1.781.6 · == 9.5%

Као што се види, осим посредних пореза сви остади облици прихода подбацили су према предвиђању. Ипак, према резултатима за првих шест месеци ситуација се знатно поправила, чему је допринео пораст, прихода У октобру. Тако, док су на пр, непосредни порези на "концу шестог месеца подбацивали за 26. 6%, октобар месец ЈЕ овај проценат свео на свега 1.8%. Слично побољшање констатује се и код свих других прихода. У

Приходи главних грана државне привреде кретали су се овако: