Narodno blagostanje

19. ičue0 pi 1936,

· CraTHCTHUKH материјал, који се стално мења, ПРИ .

увек најближа група организације. ~

Овом уредбом пе у индустрији и трговини врло јасно

спроведено одвајање одржавања тржишног реда (Marktотдпчпе) од регулисања тржишта (Marktregelung). Код земаљског сталежа исхране обе су функције, као што је познато, спојене. Картели су сада, као годи појединачна предузећа, потчињени организацији. Друга је ствар, међу-

тим, да ли ће се ово уређење одржати. Мзвесни ставови

у коментару уредбе оправдавају. наиме, закључак да би

могло доћи и до преуређења, до спајања функција као

код сталежа исхране, ако се ново уређење не би показало довољно ефикасним.

ima neko kome nije pravo, što smo, na osnovu podataks lijubljanskog Okružnog ureda, konstatovali stalni porast 7аposlenosti u ovoi godini u Dravskoj banovini. Uzgred da pomenemo da mi redovno donosimo i podatke Suzora o kretanju zaposlenosti za celu državu. U otsustvu drugih argumenata, a da bi se umanjio značai porasta broja zaposlenih u oktobru o. g., proglašeno jie da је oktobar redovno mesec naiveće zaposlenosti. Interesantno je kakav će se argumenat naći za porast zaposlenosti u Dravskoj banovini u novembru о. 2. Када је 10 тесес koji je do sada pokazivao sezonsko opadanie? Za poslednjih osam godina prosečni broi osiguranih kod Suzora nikad nije beležio sezonski maksimum u mesecu novembru.

U novembru o. g. kod ljubljanskog Okružnog ureda bilo je osigurano 91.006 radnika ı nameštenika, što je prema istom mesecu prošle godine porast za 8.897 ili 9,8%, a prema oktobru o. о. za 544 lica.

U izveštaju Okružnog ureda se kaže da je prosečni porast zaposlenosti prema istom mesecu prethodne godine iznosio u vremenu od 1919 do 1932 с. i od 1926 do 1930 g eko 6.000. Međutim, u ovoj godini taj porast iznosi već Dreко &.000. Dalje se kaže da je važno što u prvom redu raste broi zaposlenih muških, kao što pokazuju sledeći podaci:

een smrde gaina) Km == = Kod Цирђапзког Оптога povećao se broji osiguranih radnika od januara do novembra o. Z#. za 16 hiliada

EC

Porast zaposlenosti

1936. god. muških ženskih avgust + 6.770 + 1.929 septembar 6.657 + 1.464 oktobar + 6.348 == 1.541 novembar 0. ZOO + 1.796

Za kretanje radničkih nadnica kaže se da pružaju sliku koja veseli. Već pola godine nadnice su u porastu, dok su pre toga punih pet godina bile u opadaniu. U novembru 0. g. prosečna osigurana nadnica je iznosila 22,8 din., i veća је та 0,87 din. od one u istom mesecu prošle godine. Ukupna dnevna zarada, koja zavisi od broja osiguranih i visine nadnica iznosila je 2,08 mil. din., i veća je za 283.000 din. ili 1,2%.

Sezonski porast zaposlenosti je veći nego ranijih 20dina. Od ianuara do novembra o. g. povećao se broj озј2нranih kod ljublianskog Ouzora za 15.919 ili 17,6%.

Подаци Народне банке о развоју наше привреде У октобру показују даље знатно побољшање. Општи индекс цена на велико повећао се за 19 поен што за четири последња месеца откако су · цене у порасту, претставља највеће повећање. Овај скок долази услед пораста цена. биљних и индустријских производа. Према септембру“

Стање наше привреде у октобру о. г.

|____ ______ ___ P_______ ______

HAPOJIHO DO IOĆ

месецу индекс првих повећао ~

e 87.

се са 60.4 на 643, а других са · 60,9 Ha пл. Индекси сточних и минералних производа остали су непромењени. Према октобру месецу у прошлој години ниже цене“ показују биљни: и минерални производи, док индустријски и нарочито сточни бележе знатан пораст. Сточни производи су у порасту за 8.5 поена, а индустријски за'2.8. Скок цена сточних производа, као што смо изнели у броју 49, последица је јачег извоза, нарочито код прима говеда у којима се на домаћем тржишту осећа -оскудица.

Када упоредимо кретање цена биљних и.индустријских производа у овој години, видимо да су прве све до маја месеца биле веће од других, што значи да су маказе цена биле отворене у корист биљних производа. Разлог томе лежи у веома рђавој прошлогодишњој жетви, која је. деловала на знатан пораст цена. Међутим, уочи саме жетве дошло је до преокрета и јуна месеца маказе цена понова се отварају на штету биљних производа. УпореБујући цене сточарских и индустријских производа и одног у току године видимо да се овај побољшавао у корист првих, што значи пораст њихове куповне снаге према другима. Док је на пр. у јануару индекс куповне снаге сточарских за индустријске производе био мањи за читавих 20%, у октобру месецу тај минус износио је само 9%

Индекс цена на мало у главним градовима од јула месеца стално је у порасту што претставља поскупљење живота. Према септембру месецу индекс се повећао у Београду за 1.6. Загребу за 0.6, Скопљу. за 2 поена. И код цена на мало, откако су у скоку, у октобру према септембру имамо највеће повећање.

Рударска и топионичка производња у октобру даље су расле. Повећање показује такође и број упослених радника и то углавном у индустрији. Док је за првих десет месеци у прошлој години било утоварено 1,200.000 вагона, ове године тај се број попео нг 1,235.000. Према железничком саобраћају знатно већи пораст показују речни и поморски. За првих девет месеци ове године државна речна пловидба превезла је километарске тонг 536 мил. према 412 у истом периоду прошле године, а то: нажа бродова приспелих у наше луке била је 15,103.000 према 14,440.000. |

Улози код свију банака и штедионица у земљи достигли су у октобру 10.622 мил. дин. што према септембру преставља повећање за 43 мил. дин. Од 1983 у октобру месецу 0. г. забележена је највећа цифра улога на штедњу. Од ове суме код Поштанске штедионице и Државне хипотекарне банке било је 2.096 мил. дин.

Када се овим подацима дода знатно повећање државних прихода у октобру месецу, о чему говоримо на другом месту, као и пораст броја радња и повећање инвестиционе делатности, онда се може са пуним правом рећи, да се процес привредног оживљења у октобру месецу наставио још већом снагом.

и ШШШШЕ K ]i Francuska vlada otvoriće ovih dana upis jednoga većep zajma, ali će, koliko se do sada zna, krug upisnika biti ograničen. Pravo na upis imaće samo imaoci izV. bebi-bonova koji su izdati pred samu devalvaciju, i imaoci tezaurisanog zlata odn. zlatnih certifikata, dobijenih prilikom predaje zlata novčaničnoij banci posle devalvacije po staroj ceni. Prvi dobijaju za svakih 100 fr. bonova novu obveznicu u vrednosti od 140 fr. na 9 godina sa ukamaćenjem od 4%; drugima se za svakih 100 fr. zlata odn. certifikata, po novom

Nov državni zajam u Francuskoi

kursu, daje obveznica takođe u vrednosti od 140 fr., ali po 3: »% na 3 godine. 5 : Prema obiašnjeniu ministra ава g. Oriola, svrha