Narodno blagostanje
6. март 1937.
12 urednišiva |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 1417
FINANSIJSKI PROSPERITET U BEOGRADSKOJ
OPŠTINI — U
SVETLOSTI BUDŽETSKOG EKSРОХЕАД G. V. ILICA
I JEDAN GRAFIKON KOJI KAŽE VIŠE NEGO ČITAVA KNJIGA
Sa budžetom 1935/36 god. nastupio je preokret u finansijama Opštine beogradske, kao što nam lepo pokazuje donji grafikon. Posle višegodišnje politikc neuravnoteženih budžeta i zanemarivanja posledica privredne krize, prešlo se na politiku ravnoteže budžeta i provođenja reformi koje su se nametale. Ovim je data potvrda našem gledištu, i primedbama koje smo izneli poslednjih godina u više mahova. U članku »Beogradske opštinske finansije zahtevaju korenitu гетогти« (»Магодпо ВјЈасозтапје«, бг. 4 од 19 januara 1935. god.) mi smo pisali:
»Dok su u periodu depresije budžeti svih državnih i samoupravnih tela podlegli stalnom smanjivanju, beogradska opština je činila izuzetak i. održavala pošto poto isti budžet. U 1932 god. opštinski rashodi bili su sračunati na osnovu prihoda od 340 mil. dinara. Pošto se 1033 g. privredna situacija pogoršala, to se Opština rešava da, uprkos tome Što nije mogla isterati veći prihod od 307 mil. dinara, smanji budžet za ! mil., na 339 miliona dinara. Tek 1934 2., розто ји је: dalje podbacivanje prihoda u 1933 g. moglo poučiti da ovako više ne ide, Opština se rešava da izvrši smanjenje budžeta na 320,6 mil. d., ali još uvek preko ci-
fre ostvarenih prihoda u prethodnoj godini. Stoga su
i ovoga puta prihodi morali zaostati za rashodima«.
У милионима · от
25
50 1.
Za ovaj četverogodišnji period ostvareni prihodi su bili za 8 do 12% niži od predviđenih.
Bilo je dosta bolesnih mesta na koja smo ukazali. Nesumnjivo da je najteže i najtugaljivije bilo ono ino-
stranog zajma.
| Početkom 1935 godine mi smo (u članku »Snažno pobolišanje finansija grada Beograda«, N. B., br. 19 od 9 таја 1936 g.) mogli da kažemo o stanju opštinskih finansija:
»Prihodi, kako fiskalni tako i oni od privrednih preduzeća, stalno su opadali; u strukturi dugova glavni ulogu igrali su kratkoročni i leteći zajmovi; anuiteti su gutali najveći deo budžeta. Beogradska opština nije uživala kredit ni koliko zaštićeni seljaci, a njeni literanti su bili izgubili svaku nadu...«.
U »Ekspozeu uz predlog budžeta opštine grada Beograda za 1937/38 budžetsku godinu«, koji je dao Pretsednik g. Vlada Ilić, opisuje se odmah u početku tadanje stanje Beogradske opštine, na sledeći način:
- ».. U početku 1935 godine privredno-finansijska situacija Opštine beogradske bila je beznadežna... Sa ovim stanjem, koje smo. bili zatekli, zaista se dalje nije moglo. Finansijska katastrofa je bila na pragu...
DD 193055
1935/36 1936/37. за 9 мес.
e —-... .JMMHMJA ПРЕДВИЂЕНИХ ПРИХОДА —
| ЛИНИЈА ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА
- HI POSLE DVE GODINE
Nije prošla ni godina dana od tako pesimističkog prikazivanja finansijsko-privrednog položaja Opštine beogradske, koje je u isto vreme bilo i kritika dotadanje :rđave finansijske politike, a mi smo mogli da sa zadovolistvom konstatujemo snažno poboljšanje finan-
sija grada Beograda. Ono se ogledalo u nizu pojava.
Dugovi su smanjeni za 13,8%, sa 851 mil. din. počelkom 1935 g. na 734,4 mil. krajem iste godine. Udeo dugoročnih zajmova se povećao sa 10,9% (93 mil.) na
19,33% (142 mil.); od kratkoročnih pretvoreno je u srednjeročne 73,7 mil: dinara ili 10,03%; leteći dugovi
su smanjeni sa 260,5 mil. 1: 30,62% па зуеса 27 ти.
ili 3,77%. Kratkoročni dugovi su konsolidovani; a ka-
matna stopa snižena i nije prelazila 7%, dok je ranije
išla do 10%. Tereti za anuitetsku službu smanjeni su
ва. 109,5 mil. dinara u 1932/33 g., kada su pretstav-
ljali jednu trećinu svih rashoda, na 94,4 mil. u 1935/36 god. i 81,3. mil. u 1936/37 godini. Prihodi u periodu april 1035— april 1936 g. pokazali su višak od 1,26%, koji su dala privredna preduzeća (170,8 mil. prema 161,7 mil. dinara). ~ |
“U idućoj godini nastavljeno je sa politikom saniranja opštinskih finansija. Na dan | januara |. 2. ukupno zaduženje Opštine spalo je na 620,5 mil. din., a to je za 286,6 mil. dinara ili 30% manje nego na dan 1 januara 1935 godine. Najveće je smanjenje učinjeno kod duga Švajcarskom bankarskom društvu u Bazelu (za električnu centralu društva »Snaga i Svetlost&« i