Narodno blagostanje

20. март 1937. ~

Људи који не знају да берза није ништа друго него

- обично тржиште и који мисле да појединци, па макар то

била и јавна рука, могу да вршљају на њему како хоће,

- могу да дођу на такве егзотичне идеје да се курсеви на

берзи праве. Кад би се на берзи могли да праве курсеви онда би се то пре свега радило на продуктној берзи где

_ је животни интерес широких маса у питању. Нема скока курсева хартија од вредности без консолидације прилика

.

у земљи а специјално економских и финансијских. Ако капитал приступа ефектном тржишту и пласира се у хар: тије од вредности доказ је да претеже оптимистичка оцена будућности, да се сматра да валута неће бити депре-

_ сирана и да ће се служба зајмова редовно без препада.

без изненадних увођења пореза, без изненадних смањења каматне стопе вршити и даље. Где то није случај нема скока курсева већ напротив. За то је најбељи пример Француска. Тамо на тржишту интервенише највећа депозитна банка у свету па ипак су курсеви много нижи но у једној суседној земљи. У Француској су најнижи курсеви државних хартија од вредности од свију великих земаља.

Уосталом, ми сматрамо, као што смо неколико пута истакли, да је скок курсева код нас само једна нормали зација. Код нас су папири стајали исувише ниско. Државни поверилац преко хартија од вредности примао је ка-

· мату много већу но што је то могао да ради и један при:

„ватни поверилац по овако сигурним пласманима. Много · је нижа камата код уложака на штедњу, много је нижа

камата код првокласних меница итд. Рентабилитет наших

= хартија од вредности је од 30 септембра пр. г. кад је

„износио 8,82% пао тек на 7,92% 12 марта т. г. Просечни

рентабилитет државних хартија износи 8% (из калкулације су изостављени сви папири који нису чисто рентовни већ су везани са другим каквим бенефицијама).

Док дакле наше државне хартије 6%-тног типа, које су најближе типовима хартија од вредности других држава, носе скоро 8% укамаћења, дотле оно износи код 45%-тне државне ренте у Француској 5,72% а у Белгији

"дигло 3,27%. Два и по пута је веће укамаћење државних

·Glose.uz Uredbu о роо-

Sig

хартија од вредности код нас но у Белгији. Још већа је заблуда да су код нас државни папири

скочили у последње време темпом који је необичан за др-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 181

жавне хартије од вредности и који је нездрав. Овог тренутка када пишемо ове ретке на нашем столу се налазе подаци о државним хартијама у Белгији и Француској. У овим земљама је скок државних хартија од вредности био много већи него у Југославији, баш у последње време. Ево шта о томе говоре ледене цифре.

Државна рента 3%-тна 1 серија Краљевине Белгије нотирала је у Бриселу 12 октобра пр. г. 795, а 12 марта о. г. 91,60. Скок износи пуних 15,2%% тачно за 5 месеца.

У Француској је 4,5%-тна рента коју смо ми увек сма-

трали за репрезентативну за француски државни кредит скочила за цигло десет дана од 3 до 12 марта 7. г. од 72,10 на 78,60 (транша А): То је скок од 8,28% за 10:дана: Ако ове папире упоредимо са 6%-тним Беглуцима и Дал= матинцима, пошто су они најближи по типу горњим папирима, онда добијамо да скок Беглука од краја септембра до 12 марта износи 11,25%, Далматинаца 9,32%. А. пораст од 31 децембра до 12 марта износи 8,99% код Беглука и 8,92 код Далматинаца. Ако сад ове скокове сведемо на један заједнички именитељ, рецимо на један дан, онда ћемо добити следећи резултат:

Просечни дневни скок 3%-тне белгијске ренте у року од 5 месеца, 0,10%.

Просечни дневни скок курсева код француске 4,5%-тне ренте за последњих 10 дана 0,92% олносно скоро читав проценат.

Просечни дневни скок Беглука за 5 месеца (као код БЕЛ гијанаца) 0,06%.

Просечни дневни скок Далматинаца (у истом року) 0,080

Шта кажу ове ледене цифре» Кажу да је у Француској забележен у последње време скок државних хартија од вредности од скоро читавог процента дневнб, да

исти скок износи у Белгији код државних хартија 0,107,

денвно, да исти износи код југословенских државних хар-

тија од вредности (Беглука и Далматинаца) дневно 0,069“

односно 0,05% а од краја године до 12 марта 0,12% н

0,12%. Много су слабије скочили југословенски државни

папири него истовремено белгијски и француски, а при

томе су несразмерно нижи курсеви југословенски од белгијских и француских односно несразмерно веће је“ ука: маћење првих од других и трећих.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Vlada je propisala Uredbu o polioprivrednim komorama. Istorilat njihovog postanka је dugačak. Skoro nijedna vlada posle Ujedinienja nile zaboravila da naglasi važnost unapređenja. poljoprivređe kroz poljoprivredne komore. Sam plan organizacije polioprivrednih komora prošao je kroz razne faze,

privrednim komorama

koje su nosile obeležje političkog pravca vlade. Као пајуаžnije treba pomenuti predlog uredbe od 1930 godine, zatim

· plan koji je objavljen u aprilu 1936 god., predlog: uredbe iz

juna iste godine i najzad sadašniu Uredbu.

- Najveću sličnost pokazuju sadašnja Uredba i predlog iz 1930 god. Plan iz aprila 1936 god. i predlog uredbe iz juna te godine bitno se razlikuju od njih u načinu organizovanja komora. U tom pogledu naidaljie je otišao plan iz aprila 1936 god., koji je objavljen u Politici od 10 aprila 1936. ge. On je predvideo osnivanje mesnih i sreskih poljoprivrednih odbora, "koji su trebali da posluže kao temelj banovinskim ·poljoprivrednim komorama. Mesni poljoprivredni odbori delegirali bi

svoje izaslanike u sreske a ove u banovinske poljoprivredne

komore. U predlogu od juna o tome već nije bilo govora, već se predvideo neposredan i tajni izbor većnika po srezovima.

Nije poznato zbog: čega se menjao prvobitni plan u

srazmerno KWratkom razmaku od dva meseca. U interesu po-

lioprivrednih komora, kao ustanova, to nije moglo da bude. Poljoprivredne komore, po slovu Uredbe kao i po izjavi g. Ministra poljoprivrede, koja je izašla u Politici od 28 januara 1937, imaju dva glavna zadatka: da unapređuju poljoprivredu i. da zastupaju i štite staleške interese poljoprivrednika. Prvi zadatak se odnosi na tehničko usavršavanje poljoprivred: пе proizvodnje. Drugi је socijalno-političke prirode .i sastoji se iz rada koji ima za cili da se želje poljoprivrednika. u privrednoj politici države u što jačoj meri uvaže i da se stvore uslovi koji će omogućiti što veće učešće poljoprivrednika u nacionalnom dohotku. Iz Uredbe a naročito iz pomenute iz jave g. Ministra polioprivrede izlazi da težište rada poljoprivrednih komora treba da je na polju zastupanja. staleških. in-

·teresa. A to je potpuno razumljivo i pravedno. Komore osta-

lih privrednih redova kod nas već odavno su postale: štaboyi