Narodno blagostanje

Страна 206

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 __-_ __Б- 15

који су постали најинтереантнији, као што смо раније показали, и у којима је још било нешто обрта.

| У погледу расположења на берзи може се рећи да је атмосфера била под тешком депресијом. После једне хосе, необично снажне и брзе, настаје обрт. Ратна штета почиње да попушта. Не толико под притиском понуде, јер. она никако није била велика, већ су се берзијанци уплашили од себе самих. 18. је био обрт 430.000, 19. 160.000, a 22. 320.000. дин. И тек кад је папир попустио до 402, најнижи курс по ком је рађено, појавила се већа понуда. Рађен је 28. 1,34 милиона а 24. 1,75. За Ратну штету био је најтежи дан 23. Међутим за Блерове облигације 24. Али се на истоме састанку почела ситуација да побољшава, увек 'под воћством Ратне штете која иде до 409.

25. последњи дан у недељи, показује поправку курсева на целој линији. Код Ратне штете не толико али код свију осталих папира.

Обрт је изнео 11,3 мил. дин. према [. Ратна штета је рађена за 5,7 мил. дин. према 5,8 (округло 2 мил. термин), (%: Беглуци 1,4 мил, колико и претходне недеље, 2 Блер 988.000 према. 578.000, 7% Инвестициони 748.000 према ·324.000,. 4% _Аграрне обвезнице 730.000 према 476.000, 7% Селигман 600.000 према 712.00, 8% Блер 451.000 према 578.000 и акције Народне банке 255.000 npeма 37.000 и Привилеговане аграрне банке 100.009 према 94.000. На загребачкој берзи био је жив посао у акцијама индустријских и саобраћајних предузећа. Највеће интересовање привлачи кретање курсева акције Трбовља, који је у почетку извештајне недеље износио 300 па је до. краја пао прво: на 280 па на 250. Осечка леваоница држала се стабилно на 165. Поправио се курс акције Гутмана са 40 на 50. На београдској берзи рађене су акције Београдске трговачке банке по 230.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 190.: 43 6291: 22-11.: 43,6291; 23-11.: 43,6291; 24-11.: 43,6291: 2510. 43,6165. |

Наши папири на страним берзама

На париској берзи су наши папири скочили. Једни више, други мање. Највећи корисник је био 4% зајам од 1895 г. који је порастао за 30 поена. Разлика између почетног и закључног курса код других папира је мањи, око 10 поена. Курсеви су били следећи:

16 21654 · 17-JTT | 78-70 10:11 22-11

4% 1895 203—" 200— 200.—S 205.— 210— 283.5% 1902 194— 187— 194— 191— 195— 1994: % 1906 178— 178— 179— 179— 178— 4:11% 1909 175.— 175— 182—. 184— 192— —= 41/.%/ 1910 173.— 168.— 175— 170— 180— 47199: 1911 175.—K 174.— 1709.—. 179.— 185— 5% 1913 183.50 182.— 187— 188.— 192.50 209.50 7% 1981 . 240—— 252— 254—. 250—- 255— 2465%- 1983 126— 128—- 125.50 125— 132— 136.—

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: - 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 288] = 2991. | 3182 5010

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

"Курсеви су били чвршћи, изузев Лондона који одржава свој курс већ недељама непромењен захваљујући сталној потпори. Клириншка марка је нешто скочила. Окончање преговора у Берлину проузроковало је то, пошто се рачуна ипак са извесним смањењем увоза и извоза. Робе има много, и биће је све више јер наш клиришшки салдо са Немачком стално расте. Он је износио 18. о:м. 36,4 мил. марака. Та количина мора да држи курс под сталним притиском, и ако се спречи даљњи пораст салда“ ограничењем нашег“ извоза, или на неки други начин. Беч“ се радио у извештајној недељи око 800 што претставља приличан пораст према претходним недеља-

25 марта

ма, Народна банка купује шилинге по 800 и стога је њи- · хов курс порастао. Грчки бонови су прилично стабилни. Милано је ОМ РН са. 225. ПО рееНи су били следећи:

Грчки

Лондон 0 Beu Мадона Милано. бонови

19-11 238 — 11914 79888. __- ____- 31.75 Са пр. БЛАО 1756 _____ -__ 250 __ Без пр. 167— 1374.25 == В0д— 23-11 258—– 1189.79. 800—— —=-- 225—" —_24. 2388-— |I0% 79952 —__ _____ 2160 20 __ 236— 1900 800 = ___ _____ 31.60

Обрт је непромењен према претходној недељи са 27 мил. дин. Највише је рађен Берлин за 11,8 мил. дин. према 9,6, Лондон 7,5 мил. према 10,7, Беч 5,7 мил. према 5,4 мил. Грчки бонови 384.000 према 767. Изузетно. велик обрт био је у девизи Женева 1,3 мил. дин.

На циришкој девизној берзи ситуација је неједнака. Долар је нешто попустио према швајцарском и француском франку. Исти је случај само у мањој мери са фунтом. Холандска форинта је чвршћа. Курсеви су били следећи: '

26-I-36 31-XiI-36 28-1 18-IHI 25-III Лондон 21.30 21.37 21.490. | 257 | 20.445 Амстердам 235.90 238.30 239.75 240.10 240.15 Њујорк 435—— 435.15 437.50 43925 439Берлин 175— 175.10 175.90 176.05 176.50 Париз 20.22 20.327], 20098, 2008 20168. Праг 15:40; 15.221. 15.296. 15:31 15.81 Београд 10—". 10— 10.— 10— 10—

На приватном девизном тржишту у Београду ситуација је готово · непромењена. За наполеона чуо се курс од 8312.

Робно тржиште

Спровине. — Цене сировина попустиле су нешто мало и у овој недељи, што је последица делимичног повлачења шпекулације, која је последњих десетак дана у хоси играла главну улогу. Али упркос овом попуштању, тенденција је и даље чврста; нарочито код неких индустријских сировина понуда је још увек мања од тражње. Међународни картел. каучука донео је одлуку о повећању извозне квоте на 90%, а на састанку од априла месеца предвиђа се повећање на читавих 100% према базичним годинама. Али, упркос овом повећању извозне квоте цене су и после тога у скоку, јер земље увознице каучука набављају велике количине, стварајући стокове сигурности. Памук је такође врло чврст. Метали су нешто мало попустили, гвожђе и челик, напротив, и даље су у скоку. Порасле су и цене угља. |.

Пшеница. — На светском тржишту пшенице ситуација је ове недеље била врло нервозна, курсеви су дневно јако флуктуирали, али стално са тенденцијом Ha више, тако да су свакога дана бележене нове рекордне цене за ову кампању. Овај нагли пораст цена, необичан за ово време када је на светском тржишту ефективна аргентинска роба, доводи се у везу са великим куповинама. од стране Немачке, Енглеске и Италије. Сматра се да све ове набавке нису намењене покрићу текућих потреба, већ и појачању стокова сигурности. ради обезбеђења од евентуалних политичких изненађења. Шпекулација, која нала3H извор у политици стварања стокова, оперисала је ове. недеље · са најфантастичнијим вестима. Тако је прво била пуштена вест, да је Енглеска блокирала целокупни. канадски вишак; затим је дошла вест како Аргентина намерава да већ од 1 априла забрани извоз „пшенице, а ова забрана би имала наводно да, траје док се.не види каква ће бити жетва на северној хемисфери. Сасвим природно. да су овакве и сличне вести морале да унесу велику нервозу у тржиште. које је“ реагирало сталним повећањем цена, Али, иако се показало да ове вести не одговарају