Narodno blagostanje

27. март 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 197 |

Ш ОРТЕВЕСЕМЈЕ ЗАМООРКАУММ РАЗВМАМА

Opterećenje samoupravnim dažbinama (opštinskim

i banovinskim) po stanovniku i po banovinama izgieda ovako (u dinarima):

Male opštine Velike opštine)

Dravska 146,0 765,25 Savska 98,36 323,30 Virbaska 30,99 128,05 Primorska 41,47 145,52 Zetska ” 48,49 236,39 Drinska 35,20 167,29 Dunavska 10889 _ 224,36 Moravska 44,64 175,14 Vardarska 48,11 127,86 Beograd i banovinska sedišta — 407.51

Kod malih opština najveće je opterećenje samoupravnim dažbinama, - uračunavši tu i banovinske, u Dravskoj banovini (146 din. po stanovniku), a naj-

manje u Vrbaskoj (31 din.). Povećanje je kod Dravske banovine (za 7,85 din.), Zetske (2,2 din.), Moravske i Vardarske, a smanjenje kod ostalih banovina. I kod velikih opština najveće je opterećenje u Dravskoj banovini (765,25 din.), a najmanje u Vrbaskoj (128,1 din.). Povećanje tereta po stanovniku je znatno u Dravskoj banovini (za 46,5 din.) i to kod opština. Samo za iednu godinu povećale su se opštinske dažbine u Dravskoj banovini po stanovniku za 50 din. odn. 8,10%.

Upoređenje opterećenja dažbinama po stanovniku za četiri poslednje godine kod opština pokazuje izvesna pomeranja, usled promene u kretanju prihoda. Opterećenje opštinskom trošarinom kod gradova povećalo se po stanovniku sa 109,7 din. u 1932 g. i 122,8 din. u 1034 с. па 126,3 u 1935 36 g., a smanjilo od opštinskih taksa sa 90,9 i 79,7 na 76,9 din. i opštinskih prireza sa 72,0 i 63,3 na 60,5 dinara.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

U jesen kada je trebalo ођа-

Stanje useva i rastinia na iti setvu ozimih useva vladapočetHu proleća

io je kišno vreme, a od semena bačenog u mokro tlo ne može se očekivati dobar rod. Otuda podaci iz najvažnijih proizvođačkih područja pokazuju da je i manje zasejano nego 1935 god. Zatim je došla blaga zima praćena čestim golomrazicama što je povećalo zabrinuftost seljaka. Najzad, imamo prerane vrlo fople Аапе, usled čega je naglo poteralo sve bilie. Brzo topljenje snega izazvalo je poplave. A na područjima, na kojima su pale obične kiše, usevi su prepljeskani.

Inaće: ozimi usevi u nekim podrućjima prezimeli su vrlo dobro, dok su u nekim opet znatno oštećeni golomrazicama. Blago zimsko vreme sa relativno malo taloga nije nikada bilo povolino za useve. Bilika se prerano počne da razvija i ako u kritičnom periodu ranog proleća ostane bez

vlage, vegetacija se usporava i kržliavi. Ako pak u proleće.

dođe i suviše vlage, što nije isključeno posle blaze zime, onda nastupaju mnogo Veća oštećenja useva. Sem toga, iz iskustva je poznato da takozvana topla zima redovno ima za роsledicu hiadno gradobitno proleće. |

Stoga izgleda da je prosečno stanje nepovoljnije nego prošle godine. Kako u nas ozimni usevi čine gro produkcije žitarica, to se nastupile štete neće moći umanjiti proširenjem zasejane površine jarih useva. Sadanje stanje useva ne obećava prošlogodišnji prinos, ali ako bi preostali kritični peTiodi prošli bez većih šteta, prinos bi ipak mogao da bude zadovoljavajući.

Uljanom repicom zasejano je ove godine oko 31.000 jutara prema 40.000 jutara u prošloj modini. U većini krajeva stanje useva je dobro ili odlično. Ako do Žžetve ne bi bilo nikakvih elementarnih nepogoda, pri jednom зтедпјет rodu moglo bi se računati sa prinosom oko 9.500 vagona. Sem toga, fabrike jestivog: ulja kontrahirale su oko 20.000 · jutara pod suncokretom, te će proizvodnja ove uljarice biti гпакпо veća ho prošle godine. KMritični period za uliane bili-

5) Izdvojeni su Beograd i banovinska sedišta.

МИ

ke već je na izmaku te se sa dobrim rodom može sigurnije računati.

Najviše zabrinjava voće. Poznato je iz iskustva da suviše rano proleće kao što je slučaj sada, krije u sebi opasnost naglog zahladnienja i čestih slana. Ako bi ove promene nastupile dok voće bude još u cvetu, a proces cvetanja u punom je jeku, izuzev brdskih i hladnijih predela, one bi mogle da nanesu osetnije štete. Proces cvetania i precvetavanja traje obično oko dve nedelje, ali s obzirom na nejednakost Mdimatskih uslova u voćarskim predelima ovo vreme pada nejednako i proteže se skoro sve do konca aprila.

Ovo malo oskudnih podataka opravdavaju zabrinutost proizvodača za ovogodišnji prinos poljoprivrednih kultura, koji pretstavlja jednogodišnji trud miliona seljaka. To nije slučaj samo sa našom zemljom, kao izrazito agrarnom, već i Sa industrijalizovanom Amerikom.

прати e are cr ae san

= === Nvgusta meseca prošle godine Pogoršavaju se uslovi unov- «doneto je rešenje, prema Коčenja izvoznog viška me se izvoz pšenice i kukurukukuruza za može vIŠiti samo za deviак ШЕПЖОСЕНЛЕАЕШЕ | Ze: ()Va, шега БЏа је тону sana devizno-političkim razlozima, da bi se iskoristila povolina izvozna konjunktura za oba artikla i obezbedio što veći priliv deviza. Danas se može reći da zbog stalne tražnie pšenice za devize ova mera nijednog momenta nije delovala na popuštanje domaćih cena. | | з Ali sa kukuruzom stvar svoji sasvim drukčije. Pretpostavljalo se da će i ovaj artikal, kao i pšenica, imati DOvolinu izvoznu konjunkturu. Ta se pretpostavka međutim pokazuje netačnom. Uprkos znatnim potrebama uvozničke zemlje su nastojale (naročito Nemačka i Italija) da kukuruz zamene druzom stočnom hranom. S druge strane većina uvozničkih zemalja nastojala je da svoje neophodne potrebe u kukuruzu podmire putem kliringa ili kompenzacija, kao što je slučaj sa nemačko-mađarskim i nemačko-argentinskim sporazumom. Iz tih je razloga naša trgoviha sušenim kukuruzom u periodu novembar-februar bila vrlo malih razmera, znatno manjih no ranijih godina, pa sledstveno u toliko većoj nesrazmeri sa vrlo velikim izvoznim viškom.