Narodno blagostanje
дан Је
BU i, iyma 1937; Ovog u +trezorima odn Do imalo više opšte, privredni nedostatak, što bi jedan deo novca bio sterilizovan. Ne uspe li država pak da kovani novac nijedanput u celosti proturi u publiku, tada. se predviđeni dobitak države ne. bi mogao ostvariti. Koliko bi država ovde izgubila, nemogućno je unapred. izračunati. Štefa bi, s jedne. strane, zavisila od količine sterilizovanog novca; a S „druge, od vrsta koje. ostaju . u trezorima Narodne banke. Sterilizovani novac bi smanjio. predvidenu državnu dobit za iznos svoje nominalne O
" НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Glasa 453
Pored toga iu se pojavljuju troškovi oko pribavljanja materijala i iskivanja sterilizovanog dela novca. Veličina ovih zavisiće od (ова, да | је sterilizovan srebrni novac u većoj meri neko nikleni i bakarni, i obratno. Obe ove stavke mogu da pretstavljaju znatne sume. Ak „Se. ovaj slučaj. dogodi, onda će gubitak, nastao od sterilizacije jednog dela kovanog. novca, trebati odbiti od napred. izračunate moguće zarade. Тек («ада bi se до! о. konačni rezultat Ove operacije po državne fiНП. ДОГАЂАЈ ИМ ПРОБЛЕМИ _
SA АД LIKN E
_ Министарство, финансија објавило је резултате. државHHX прихода И расхода за април. И мај, тј. прва два месеца буџетске „1937 /88 го· Расходи за ово време били су 1.350,5 мил. дин. или нешто „преко 25% мање но m je буџетом (било предвиђе 0. Изузев пензија, код кој је и овога пута. више издато. но што је било предвиђено, код свих осталих расхода, извршење је мање од предвиђања. У истом периоду 1936/37 расходи. су били 1,157.2 мил. дин, те су садањи расходи већи за 16, 6%. Повећање расхода било је омогућен | повољнијим стањем прихода, који су за ово време износили 1.702,6 мил. дин. или 93.6% од онога. колико је · било предвиђено. Приходи су, као што се ВИДЕ, прем предвиђ њу. подбацили само за 6.4%. У поређењу са п Следњих неколико година приходи У априлу-мају ове године били су рекордни, и то како фискални тако ин они од државних привредних предузећа. Предвиђени и оствареви приходи по групама изгледају овако:
· Државне —— y „априлу. И мају
ваја зак ичле ИН
Предвиђено OcrBapeHo + или—% у милионима динара Непосредни порези 4131 371.9 —10.0 Посредни порези 4741 491.8 + 3.6 Монополи 330.2 318.9 — 3,4 Државна привреда 577.0 514.0 —11.0
Код фискалних прихода, као што се види, посредни порези дали су више но што је за исто време буџетом
било предвиђено. Цео вишак прихода преко предвиђања
долази углавном од царина, што је последица великог повећања увоза и повећања ажије. Приход од трошарине држи се и даље у границама предвиђања. Према ранијим годинама приход од посредних пореза показује такође знатно повећање. Тако је износио: 1985 г. 400, 1936 г. 418. Према 1936 овогодишњи приход повећао се за 174%, а
према 1985 години за 997%. Највећи део повећања прихода од. посредних пореза има се: приписати царинама, царинским таксама" и ажији. Приход од непосредних пореза
подбацио је према предвиђању, али је и оволико оства:
рен још увек знатно већи од оствареног прихода у истим месецима ранијих година. 1935 г. непосредни порези дали су само 283 мил. дин., 1936 године 317 мил. дин. Према томе, овогодишњи приход већи је за 17. 3% · од онога У
~
1936, И за 31. 4% од. онога У 1935. Tr; _Мајвећи део овог. по je У истом. периоду приход од земљарине опао. MBO од. монопола, у поерђењу са ранијим тодинама, стагнира. 6. износио је 302 мил. дин a y 1985 г, 318 Мил, дин. "Стагнирање монополског прихода има двојаки . узрок; је кријумчарење, а други опадање | потрошње дувана Ро то: "не толико. услед промена у куповној снази (јер по
овима пре би ce могло претпоставити повећање потрошње) колико због квалитета дувана. Услед променљивости квалитета, нарочито цигарета, потрошачи стално мењају ВЕсте 1 чему се редовно дешава да напуштају оне скупље И прелазе на јевтиније да би их задовољење страсти пушења стало што мање. |
Целокупни фискални приход у априлу и мају био је дин. према 1037 у 1936 односно 1001 мил. дин. у 1985. Повећ ње према 1936 износи 14.0%, а према 1935 години 18.1%.
Приходи од државне привреде дали су прличне резултате у априлу и мају. Добри су били приходи државних железница. Код њих је остварено. 346.6 мил. дин. или 1.7/% преко онога што је буџетом било предвиђено. У истим месецима 1936 било је остварено 290, а у 1985 години 287 мил. дин. Повећање прихода отпада највећим делом на путнички саобраћај, а мање на робни. Приход од пошта, телеграфа и телефона већ дуже времена стално подбацује према предвиђању. У априлу и мају подбацио је за непуних 17%. Вероватно да је под утиском ове сталне и доста велике диференције између предвиђања и остварења уследило и последње повећање телефонских и извесних поштанских такса: По нашем мишљењу ово није пут за побољшање прихода, а нарочито код нашег телефонског саобраћаја. Ми смо имали прилике да се више пута позабавимо овим питањем и да укажемо на потребу већих инвестиција. У области телефонског уређаја, чиме би се знатно повећала фреквенција телефонске службе, а самим тим и приход. Оваквим повећањем таксе може да се постигне супрбтно ономе што се желело. Исто тако неоправдано је и повећање таксе на поштанске карте, јер овг употребљавају највише најсиромашнији слојеви. Уосталом, искуство код железница је довољно јасно показало, да се повећањем такса не постиже и повећање прихода. Напротив, снижење такса у већини случајева доприноси пове-
ћању промета односних добара на која су таксе снижене па и прихода. |
Када упоредимо АОЛ | и приходе за прва два ме
"веца добијамо разлику од 3521 мил. дин., која је употреб-љена за покрике DU HeHcnunaheHHX обавеза.
Decembra prošle godine Švaj„carska je otkazala trgovinski i klirinški sporazum sa našom zemliom. Do otkaza je došlo iz зтви рит razloga što Švajcarska nije mogla. da ostvari, svoj plan о. роуесапји izvoza u našu zemlju, zašto. _je bila volina da kupi veću količinu pšenice. Međutim, do sporazuma O pšenici nije došlo. Zbog povoljne konjunk-
Novi trgovinski i klirinški sporazum sa Švajcarskom
ture za taj. artikal u to vreme mi smo tražili preferencijal ili „уби сепи, док su oni pristajali da plate svetsku cenu na bazi 20% u devizama, a ostatak u kliringu. Posle otkaza spora-