Narodno blagostanje

11, септембар 1937.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 579 |

Коливо има тргобачбВих радњи у Југослабији »

Т РАТОБОРНОСТ TI OB KUP ВОЂА

Кад је довршена принудна организација трговаца по Закону о радњама, они који су се нашли на челу, замислили су те организације као неку врсту мобилизације а себе као вође. На првим земаљским конгресима трговачких удружења декламовало се ратоборно, узвишеним гласом указивало се на конгресу у Скопљу 1934 год. на крупну бројку од 200.000 трговаца без угоститеља, који наравно са трговином немају ничег заједничког, већ су засебна привредна грана.

Вође и њихове ађутанте | мало је.женирала чињеница да је главни службени докуменат о статистици занимања — Статистички годишњак за исту годину исказао број трговаца са угоститељима са 126.042, односно трговаца 91.127, кад се одбије 34.915 угоститеља.

Испод половине! Блеф. је 'у

оружје.

"рату главно

П СУКОБ ПОСЕБНИХ ИНТЕРЕСА У НЕДРИМА ПРИНУДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Откако је Закон о радњама повезао неземљорадничке привредне гране у принудна удружења и тиме омогућио управама тих многобројних организација да у неговању посебног интереса виде своју главну дужност, појавила се борба међу групама једне те исте организације. То је сасвим појамно: интереси су разни и изукрштани. Оно што је једној групи корисно, другој је штетно; не може комора постојати у свим градовима, нема шпедитер никакове заједнице са детаљистима итд. Привредне организације претстављају данас котлове у којима кључа до експлозије. Све се ви-

ше губи интерес целе једне привредне гране, све се чешће заступа посебан интерес једне групе у име целе организације. Нарочито трговци постављају све више захтеве, који се односе на интерес једног дела, који је често мањина или чак противан ономе укупности припадника целе тргоБачке организације.

Централна карактеристика привредних трговачких удружења је да обухватају огроман број привредника који појамно немају никакве везе са трговином. |

Ш ПОЈАМ ТРГОВЦА У ПРАВУ

Данас су сви појмови у животу и свету, уколико се то не отима људском уму, прочишћени. Данас човек не мора да конструише, већ да учи. Не треба да погађа, већ да зна. Али знати није лако. Економист зна да је појам трговца као привредне категорије утврђен у Науци о народној привреди. Неекономист ће потегнути пре за трговачким законом, са разумљивом претпоставком, да је тај појам морао утврдити закон који га носи у свом имену. То међутим није случај. Ни један добар трговачки закон не даје дефиницију трговца, пре свега због тога, што му она за његове циљеве није потребна, и друго што се он не односи на трговца или управо не само на трговца. Трговачки закон има за циљ да регулише извесне односе који се појављују данас код свију привредних грана, а који су некада били непознати,а и данас су ређи код земљорадника. Трговачки закон је закон о извесним привредним односима, од којих је већи део из области кредита. Он има за задатак, да заштити интересе повериоца према лицима која узимају кредит у роби и новцу и дају га. А то су банкари, индустријалци, трговци, занатлије итд.

Трговачки закон није ни трговински (како је назван нови предлог закона). Тако србијански "Трговачки закон, који је рађен по праоцу свију трговачких закона на свету, по француском Соде де соттегсе, говори о трговачким пословима (тек носиоце права и дужности пониклих из тих послова назива трговцима). А послове назива трго-

вачким за разлику од грађанских, које регулише грађански закон.

Трговачки закон разуме под трговцем — наравно само за разлику од нетрговца — сва занимања у области привреде. То је очигледно далеко од појма трговца.

Кад је реч о привредним удружењима, онда човек природно долази на мисао да ће појам трговца наћи у Закону о радњама који говори 0 удружењу трговаца.

Али ће и тај труд бити узалудан. Ни Закон о радњама не покушава да дефинише појам трговине ни трговца, док на пример, у 5 23. такстивно наводи врсте занатских радњи. Ни у трећем делу, који се односи на стручне организације, нема ни речи о томе шта је трговачка струка. То није случајно него намерно. Основна идеја законодавчева је била да прецизира појмове (дефиницијом или таксативно) индустрије и заната и да све остало баци у трговину. Трговина је по Закону о радњама збирни, сложени “појам, који има да покупи многобројна занимања, која нису ни индустрије, ни. занати, ни трговина. Законодавац је хтео да остане при подели занимања, код класичне шеме: пољопривреда, занат, индустрија и трговина, па је било природно и. по пракси из прошлости и по плиткоћи и еластичности трговачког занимања да у трговину убаци све што није индустрија ни занат. Тога ради дошао је 5 140 Закона о радњама.