Narodno blagostanje

2. октобар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Страна 641

Obrt je bio 25,6 mil. prema 38,4 mil. u prethodnoi nedelji. Berlin ie rađen za 10,8 mil. prema 14 mil., London 8,8 mil. prema 12,4 mil., Beč 4,83 prema 7,1 mil., Grčki bonovi 825.000 prema 610.000 itd.

Kursevi su na ciriškoj deviznoi berzi bili sledeći:

28-1 29-IV 26-VII 23-IX /3041Х London 21.495 21.57 21.70 21.56 21:55 Amsterdam 239.75 239.25 240.80 240.371}. 240.60 Niujork 347.50 43Gi|e 4359], 435-ј» 485.50 Berlin 179.90 175.50 175.05 174.671} 174.75 Pariz 28.381, 1915 16.33ije 14.87 14.90 Prag 15.26 15.22 15.19 15.20 15:25 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10Kao što se vidi, kursevi su bili stabilni. Cene zlatu su se kretale u normalnim granicama. šiling: pensa po unci „Din. po Ке. 1933 126 6 40.405 1934 141 54.345 1935 141 2 54.409 1936 .141 7 54.569 21-1Х-1937 140/2—140/8 54.055—54.216 28-1Х-1937 140/4—140/6 54.108—54.167

Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu situacija je nepromenjena.

Robno tržište

Sirovine. — I ova nedelja bila je u znaku opšteg padanja cena sirovina, izuzev Žitarica čije su cene krenule na gore. Sadanja besistička tendencija tumači se velikom hosom u drugoji polovini prošle godine, koja je bila prouzrokovana gTrozničavim snabdevanjem prerađivačke industrije pred opasnošću da proizvodnja ne bude mogla da zadovolji tražnju. Početkom ove godine sve zemlje raspolagale su vrlo velikim lagerima. Međutim, čim se opasnost od nedostajanja sirovina pokazala nerealnom, nastupilo je smanjivanje kupovina i postepeno trošenje stokiranih zaliha. Manja tražnja, sasvim prirodno, izazvala ie padanje cena, to u toliko pre, jer se kod izvesnih sirovina mogla konstatovati tendencija ponovnog DOrasta zaliha. U ovome padu cena pamuk je, kao u dane najteže krize, doživeo pravi krah. Kako su se razvijale cene najvažnijih sirovina u ovoj godini vidi se iz sledećeg pregleda:

Na početku Najviša Nainiža 28. 10. godine cena cena

Pamuk pensi libra _ 7,07 8,15 5,08 4,82 Bakar fst. tona 49/10 78/0 48/7/6 505 [2 Kalaj fst. tona 231 311 225 2849 a Olovo fst. tona 27/2/6 36/7/6 19/716 202) Gink fst. tona 19/18/9 37 1889 19775 Kaučuk pensi libra 9346 15. 18/. р. 8J3/% 8

Kao što se vidi, cene ultimo septembra sišle su na nivo najnižih kurseva, koji su zabeleženi u ovoj godini. Prema пајvišim kursevima one su izgubile i to: pamuk 40,9%, bakar 35,99, kalaj 17,7%, olovo 469, cink 46%), kaučuk 25,80|o.

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice koncem prošle nedelie došlo ie opet do preokreta. Kursevi, koji su do tada fluktuirali sa tendencijom popuštanja, počeli su odjednom da se dižu. No i ovaj porast, kao i ranije padanje, praćen je Velikim oscilacijama kao posledica s jedne strane raznolikosti tehničke pozicije pojedinih tržišta, a s druge strane neodređenosti odnosa ponude i tražnje. Do preokreta dovelo je uglavnom smanjenje ponuda iz SAD, koje očevidno, zbog sve veće ratne opasnosti u sveiu, ne Žele da forsiraju izVOZ. Na skok ćena od uticaja je i povećanje pomorskih rata. Sem toga, i tražnja je posledniih dana pokazala veće interesovanje kao posledica ograničenog uvoza prvih nedelja nove Катраnje. Od 1 avgusta do 18 septembra svetski uvoz bio је 70,7 mil. bušela prema 101,1 u istom periodu prošle godine. Karakteristično je da su ove godine stokovi u Engleskoi, Roterdamu i Antverpenu znatno veći od lanjiskih u čemu takođe leži jedan od razloga dosadanjeg popuštanja kurseva. Ovi stokoVi iznosili su 18 septembra o. ge. 16,93 prema 11,8 mil. buš. istoga dana 1936 g. Prema podacima Којега 18 septembra о. 2. raspoloživi izvozni višak u svetu bio је 2326 ргета 279,2 mil. buš. istoga dana 1936 g. Kao što se vidi, ovogodišnji višak veći je za nekih 100.000 vag. od lanjskog i on Verovatno neće biti nikakva smetnja daljem porastu kurseva.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom nedelje izgledali su ovako:

No XIF- IHLiverpul šil. mtc. 20/1 19/7 19/1 Roterdam hfl. mtc. 1.714 7.95 8.Buenons Aires pez. mtc. 14.63 14.08 11.37 Čikago centi buš. —.— 109.— 109Vinepeg centi buš. 134:/2 128 — 127. —

Ovoga puta skok je obuhvatio sva tržišta. Naročito je skočila kvalitetna roba usled katastrofalne kanadske žetve. Roterdam je n. pr. sredinom nedelje plaćao promptnu Manitobu 10.47 hfl. za mtc., dok je istovremeno rumunska pšenica franco bord vredela 7,60—7,80 hfl. mtc.

Na domaćem tržištu, usled berbe kukuruza, pšenica je potpuno zanemarena. Dovozi su minimalni, a sve što dođe preuzimaju glat mlinovi i vojska. Tisa i Begej plaćeni su ove nedelje 180—182 din., Srbijanska 168 din., lošija roba 150165 din. Prizadove cene ostale su nepromenje. Sudeći po ovakvom držanju cena mi bismo bili skloni pretpostavci, da je izvozni višak iscrpljen, jer se stanje seljaka ni u kom slučaju nije do te mere popravilo, da bi on mogao držati tako velike količine.

Paritet prema Liverpulu bio je sredinom nedelje 166 din. Kukuruz. — Međunarodno tržište kukuruza ima vrlo

čvrstu tendenciju. Robu uveliko traže mnoge zemlje, koje su, u nedostatku rumunske i nedovoljnih ponuda argentinske robe, upušene iskliučivo na naš kukuruz. Otuda naš nedeljni izvoz iznosi još uvek 1000—1500 vag. Francuska će takođe ove godine morati da uvozi više poOdunavskog kukuruza, jer je