Narodno blagostanje

E

27. новембар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 761

да li da зе pripuste dolarski papiri trgovini na berzi i odlučeno je da se to uradi. Malo docnije, 1930 god., rešeno |e da se devize mogu upotrebiti za nabavku dolarskih obligacija na strani. Država je pozivala jugoslovenske kapitaliste ovim merama, a i neposredno, da kupuju dolarske papire u inostranstvu. To je uostalom bio i uslov našeg fiskalnog agenta u Njujorku pri emisiji aruge tranše Blerovog zajma. I kapitalisti su učinili od toga upotrebu u velikom obimu; ne malo i zbog (ова što je papir sa njihovog gledišta bio odista interesantan. Setimo se samo zlatne klauzule.

Sad је taj papir postao pastorče među državnim harujama. Mi ne vidimo razloga da se on ne prima u portfeli privilecisanih državnih depozitnih ustanova. Nije potrebna intervencija državnih depozitnih ustanova za podržavanje kursa ovoga papira. On je, kako po svemu izgleda, favorit naše publike. Naibolji ie dokaz za to činjenica da je on za godinu dana skočio za 10 tačaka — uprkos spomenutoj apstinenciji. Što je poslednjih meseca prestao da skače, što je čak počeo .da kunja, iako nema nikakve veće ponude na berzi, ima se objasniti isključivo psihološki. Ovaj se papir nalazi u veli-

kom obimu u rukama berzijanaca i onih oko berze. To је prirodna posledica prestanka spekulacija na berzi. Kad kapitali nisu mogli biti više upotrebljeni za зрекиlaciju, ušli su u najrentabilniji papir. Ali produžena apstinencija prema ovom papiru počinje da uliva veliku brigu i strah kod njegovih imalaca. S obzirom na sve što ie on dosad pretrpeo, počinju ljudi da misle da nije završena njegova сојроја. 5 угетепа па vreme čovek pročita vest da se sprema redukcija njegove kamate, iako je to potpuno besmisleno kao izolovana akcija. Ali kapitalist u svakom slučaju ima pravo da rezonuje: kad ovaj papir ne kupuju oni koji znaju više od mene, Koji znaju ne samo šta je bilo nego i ono što će biti, onda je svakako potrebna velika opreznost. To psihološko stanje |e dosada imalo za posledicu strpljenje i čekanje kod imalaca obligacija. Ali ovo može lako da se pretvori u zabrinutost, u kome slučaju može nastati otuđenje u masi. Onda bi se intervenisalo. A svega [оса ne bi bilo, kad bi se korigirale dve greške na njima, dolarska klauzula pretvorila u dinarsku i skinula anatema sa njih od strane kupaca, koji daju ton na clektnom tržištu.

аза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Наше банкарство било је изложено за последњих 6 година огромним тешкоћама. У јесен 1931 г. погодила је општа банкарска криза и наше банке. Али док су у Pob земаља предузете мере за санацију банкарства државним новцем, код нас није учињево ништа у корист банака. Банке су већ биле потпуно исцрпљене у пролеће идуће године, када је дошла заштита земљорадника, која их је сасвим дотукла. Заштита банака била је неминовна последица прво отсуства сваке акције за побољшање ликвидитета, а затим и законских мера предузетих у корист земљорадника а на штету новчаних за"вода. Њихова потраживања постала су одједном дугорочна, а била су краткорочна, затим је смањена камата и најзад је дошао и отпис једног дела главнице. Природна последица свих тих мера била је немогућност већине новчаних завода да одговарају својим обавезама према улагачима. Заштита новчаних завода продужавала се из године у годину. То је било потребно, јер су тешкоће постале све веће, услед све далекосежније заштите сељака. Последњи пут је Уредба о заштити банака продужена 23 новембра о. г., и то само на три месеца до. 23 фебруара 1938 г. С обзиром на тај кратак рок Министар трговине и индустрије изјавио је да ће се, после истека продуженог рока, законом предвидети могућност одлагања плаћања за новчане заводе у извесним оправданим случајевима. Земљораднички дугови још нису ликвидирани. За већи део потраживања ће то трајати још 18 година а за мањи 19 година, За све то време могу код новчаних завода настати тешкоће у плаћању у вези са земљорадничким дуговима. Слетствено се мора њима дати могућност да своје обавезе регулишу у роковима који су меродавни за ликвидацију залеђене активе. То гледиште истакли смо у бр. 43 у вези са дискусијом која је била настала по том питању. Писали смо о другим проблемима, који су од актуелног интереса за наше банкарство, тако о питању пребијања потраживања банака код Паба са дуговима извесних заштићених земљорадника код Паба у прошлом броју, а у данашњем броју, о оправданости отписа 25% губитка на

Проблем мобилисања наших новчаних завода

основу Уредбе о ликвидацији земљорадничких рачун чистог добитка.

Преостао је још најважнији проблем, наиме мобилисање потраживања банака од Паба на основу земљорадничког портфеља. То питање је у средишту меморандума претставника професионалних организација новчаних 34вода, који је састављен на састанку у Београду 10 но-' вембра. Потраживања од Паба тебала би да буду исплаћена у готовом, а гко то: не би било могућно потребно би било створити могућност специјалног ломбарда. Услови овог би требали да буду једнаки како у камати тако и у погледу рока и висине отплате онима које новчани“ заводи уживају код Паба. |

Тај апел је упућен држави. Она би требала да преко Привилеговане аграрне банке и Народне банке да потребан новац новчаним заводима. Сама држава нема новаца за мобилисање земљорадничких дугова. Да их је има ла и да их има излишни би били рокови предвиђени у Уредби. Привилегована аграрна банка дала би новаца, ако би то држава захтевала, али њена сретства су већ ангажована, и то већином код земљорадника. Сретства државних новчаних завода су већим делом већ употребљена У друге сврхе, тако да ни код њих нема довољно капитала“ за мобилисање сразмерно великог износа од 2.750: мил. у' целости. Преостала би Народна банка, која је с обзиром на врло јак државни утицај, ута Тасн, државна банка. Она би могла емитовањем новчаница да створи потребна сретства. Такав начин ликвидирања земљорадничких дугова био би, међутим, врло опасан. Стварање новца, без одговарајућег пораста промета робе, имало би као последицу инфлацију. Њен интензитет би растао у сразмери са. величином износа који је на тај начин стављен у промет. Судећи по висини земљорадничких дугова последице би биле озбиљне.

Али ако не постоји могућност интегралног мобилисања потраживања од сељака, то не значи да се не може пружити максимална помоћ новчаним заводима. Гувернер. Народне банке у својој изјави, коју смо у бр. 45 аналн- зирали, наговестио је такве мере. Једина замерка која се може чинити Народној банци у вези са њима је то, да је

дугова на