Narodno blagostanje

18. децембар 1937.

јењезин удео у обрту последњих месеца после систематског падања дотерао до невероватно ниског нивоа. На укупан обрт од 16 милиона динара у промпту у октобру о, г. обрт Ратне штете износи цигло 2,8 милиона односно 18,6% Насупрот томе удео Беглука износи 243% а Далматинаца 16,8%, а доларских зајмова 14,1. Аграрне банке, пак, само 3%. Међутим, раније је она доминирала са берзом, док се у осталим папирима, док се нису појавили аграрни папири, није правио уопште никакав обрт. Сада пак имамо сасвим обрнуту слику: губе се прва два некад доминирајућа папира и уступају првенство аграрним папирима, али се у исто време повећава обрт у свима осталим хартијама из простог разлога што је услед оскудице робе наступио скок курсева (Народна банка, 7%-тни Инвестициови итд). Сада је много шаренија слика курсног листа, док је раније била и сувише једнострана.

Намеће се питање, како се то објашњава. Како је могућно да рента Ратне штете, које има у народу више него свих осталих државних папира, има много мањи обрт него сви остали заједног Онако исто као што раније није било обрта у 7-тном Инвестиционом. Ратна штета је класирана тј. њу је наше тржиште капитала потпуно апсорбовало; она је у чврстим рукама. Чудо би било да је другојачије, кад се зна, да је пре појаве аграрних папира она била једини папир којим се трговало на берзи и још уз то најрентабилнији пласман, папир кога се могло купити у жељеном износу.

Питаће когод, — а то питање често потржу бесисти, — како да капиталисти не искачу из Ратне штете која доноси мању камату и не ускачу у друге папире који доносе већу. Ми смо на то питање одговорили питањем, зашто људи не искачу из акција Народне банке, која има још мању камату. Код Ратне штете то има два разлога: прво што је сериозан капиталист далеко од берзе; нити он прати курсеве нити обавља макакве трансакције. Он се при избору папира руководи искуством које су учинили имаоци појединих папира последњих година. А искуство са рентом Ратне штете је такво (а и с акцијом Народне банке) да се он с правом може назвати најрентабилнијим папиром. Ко дуже времена држи овај папир тај има разлога да буде потпуно задовољан. И догод буде повољна ситуација на берзи, дотле ће ови папири ићи једнако напред у курсу.

Како је било на берзи у извештајној недељи

Велика је срећа што рента Ратне штете иде горе. Јер макако да је опао њезин обрт, ипак је она та која даје расположење нашој берзи. То је сасвим разумљиво. Нема тога папира код нас, који је толико познат у народу као што је то случај са рентом Ратне штете. Њу познаје сваки, ко ју је држао и ко. није. Има пословних људи који је нису никад куповали нити имали намере да је купе, али који с времена на време загледају њезин курс као привредни барометар. Уосталом постоји један економски разлог за предоминантност Ратне штете. Окренимо слику и замислимо да се на нашем ефектном тржишту обрне тенденција и да курсеви пођу на ниже. Несумњиво да би у том случају рента Ратне штете однела рекорд у обрту, обзиром на њезин износ у народу.

Курсеви су били следећи:

Љ | 10-XII 13-XII 14-XII 15-XII 16-XII 7% Мив. зајам с. ком. — — — — 97 7% FiHB. 8ajaM KD. KOM. — — — — 98 5% Бегл. промпт 500 — 75— — — 6%. Бегл. промпт 2.500 — +— — = = '6% Бегл, промпт 5.000 _ 6% Ber. TepMHH — | __ ___ =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 817

4% Аграрци 100 = — — — 4%. Аграрци 500 и 1.000. — — — — 7% Блер — 84:87. = 8487 _8% Блер — = 94— 94— 7% Селигман — = — — Ратна штета промпт 490.95 422— 421.50 422.25 Ратна штета термин — — 422— 42250 Народна банка 1.595: 7.525". 7525 Прив. агр. банка с. к. | — — — — Прив. агр. банка кр. к. — — — — 7% Стаб. зајам — — — — 6% Далм. промпт 500 — — — — 6% Далм. промпт 2.500 — — — — 6% Далм. промпт 5.000 — — — = | 6% Далм. термин — — — — 4% Агр. обв. 1934 500 — — — — 4% Агр. обв. 1934 1.000. — — == = 4% Агр. обв. 1934

5.000 и 10.000 — — — — = Дувански лоз — — = — = 2% Лутр. лоз о — 18325 — Црвени крст — — — 22— —

Ова недеља стоји у знаку Ратне штете и доларских папира свакако из два сасвим разна разлога. Као што се види из доње таблице готово половина целокупног обрта отпада на Ратну штету, а скоро једна трећина на Блерове облигације.

10—16-ХП 3-—9-XII У хиљ. дин. Ратна штета, промпт 1184 197 Ратна штета, термин 1.055 42 7% Инвестициони 124 608 6% Беглуци | 90 264 6% Далматинци 46 690 7% Блер 1.049 1.338 8% Baep 282 260 7% Селигман — 943 Народна банка 282 449 Прив. агр. банка 18 25 Свега 4080 4811

(Ово оживљење посла у Блеровим облигацијама стоји у вези са чињеницама које смо подвукли у прошлом броју, наиме, да су и ови папири ушли У списак оних које јавна рука купује ради пласирања капитала. Курс се поправио ове недеље, а обрт је био исти као и прошле.

Што се тиче ренте Ратне штете она је до краја ове недеље изгурала на курс од 422,50. Али што је интресантно то је чињеница коју нисмо забележили већ две године, наиме, да је курс термински био већи од промпта. Тако је у среду направљен један велики закључак по 422.50, док је промпт ишао по 422,25. У четвртак пак није било терминског посла, али је промпт ишао по 422.50. Овај скок курса за терминску робу (ултимо јануара) није дошао због репорне калкулације, већ из простог разлога што је ку-: пац, у немогућности да добије промпт робу, платио скупље термин, јер се овај био нудио. Али за то се и термин изгубио са тржишта.

Тенденција у Ратној штети је необично чврста. При томе треба имати у виду да је она одавно престала бити купована од јавне руке. за портфељ и да је цео њезин скок дошао услед тражње од приватне руке и услед отсуства робе на тржишту. 8%-тни Блер је стигао курс од 94. Народна банка рађена је све време по 7.525. Беглуци крупни рађени су свега један дан и то први у извештајној недељи у врло малом износу. Робе више нема. Тражња је врло жива по 79.560, али се роба нуди преко 80, тако да се може очекивати да курс у идућој недељи буде