Narodno blagostanje

18. децембар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 813

rajevu za 9 mil.., Novom Sadu 9 mil., Subotici 5 mil., Sušaku 5. mihk, Splitu 6 mil:., Banjoj Luci 2 mil., Cetinju 1.5. mil., Petrovgradu 1,5 mil., Zemunu, Somboru i Vukovaru (Borovu) po 1] mil. i Tivtu i Tuzli po 500.000 din. Za te investicije koje će se izvesti u roku od 5 god. predviđeno je 64,25 mil. što zajedno sa predviđenim troškovima zgrada koje se već grade od 1 rl: čini 75,25 mil.

— Na anketi Ministarstva šuma i ruda za izradu novih pravila za bratinske blagajne govorilo se i o osnivanju Glavne bratinske blagaine u Skoplju. Jedan deo poslodavaca založio se za izvođenje plana, dok su zastupnici radničnih organizacila a i neki poslodavci bili protiv cepanja Glavne bratinske blagajne u Beogradu. Oni su izneli gledište da bi to oslabilo glavnu bratinsku blagajnu u Beogradu.

— Стручни савез помораца изјаснио се против правилника којим се регулише пензионо осигурање, јер поморци треба, према њиховом тврђењу, да доживе 70 година ако желе да уживају пуно осигурање. На седници савеза је закључено да поморци неће плаћати допринос и да ће тражити да се осигурање помораца искључи из радничког осигурања.

— Интернационални биро рада у Женеви је сазвао један одбор стручњака који је имао одговорити на постављена питања о употреби средстава којима располаже социјално осигурање сваке земље. Ова средства износе увек милијардске суме и имају утицаја на привреду целе земље. Као основни услов за употребу тих средстава одбор је означио сигурност, затим ликвидност, рентабилност и социјалну корисност по привреду земље. Нарочита је пажња посвећена дискусији како да се осигурају средства социјалног осигурања против евентуалне девалвације и осталих законских мера које би могле смањити њихову вредност или принос.

— У Белгији је израђен законски предлог обавезног осигурања за случај незапослености и делимичног инвалидитета. За разлику од првог предлога овај предвиђа осигурање свих државних службеника, а једнако су подвргнути осигурању и они намештеници који имају више од 50 хиљада франака годишњег прихода. За делимични инвалидитет обезбедиће се одмах фонд који ће им пружати припомоћ. За незапослене раднике испод 95 год. увешће се обавезно школовање.

— У последњој буџетској години Енглеска је издала у социјалне сврхе 503,78 милиона фунти штерлинга. Од тога отпада на: помоћ незапосленим 98,9 милиона, осигурање за случај болести 38,3 милиона, осигурање за случај старости и инвалидитета 88,4; просветне сврхе 1117 и градња станова 48,2 милиона фунти штерлинга.

— Великокикиндска општина повисила је плате својим чиновницима од 40—110 динара месечно. Уједно је општина у прошлој години уместо предвиђених 0,81 милион исплатила 1,1 милион дуга.

НОВЧАРСТВО

— Од почетка новембра француски франак држао се прилично стабилно на 147,09 према фунти. Од 13 децембра почео је да се колеба а 14 курс фунте скочио је на 147,22. Курс се држао чврсто захваљујући враћању капитала из иностранства, које је за последњих неколико дана досегло једну милијарду франака. Враћање је почело да попушта, а поново се јавља спекулативно куповање девива. То се објашњава следећом појавом. Многа предузећа држала су. своју готовину која им је. потребна: пред крај године у већој мери, у девизама, да би се тако сачувала од пада франка. Предузећа су ликвидирала девизе, и сад

је та понуда девиза престала. Наступа поново обрнут про

цес, бежање из франка, и отуд његово колебање.

— Енглеске емисије капитала износиле су у новембру 12,4 милиона фунти стерлинга или за 8,5 милиона мање но у новембру прошле године. За 11 месеци ове године емитовано је 153 милиона односно 44 милиона мање него прошле године. Од те суме на саму Енглеску отпада 128 милиона, на колоније и доминионе 22,6 а на остале земље свега 2,3 милиона ф. шт.

— Једтт dekretom vlade u Nikaragui opet ie postavljeno pitanje likvidirania zaleđenih potraživanja a u okviru petogodišnjeg finansijskog plana. Zbog neizvesnosti ovakvog dugoročnog regulisanja koji su se svršili sa nagodbom da će Nikaragua isplatiti stranim 75% njihovog potraživanja u ZgOtovu i odmah.

— Новчанична банка у Швајцарској дужна је да из свог чистог добитка исплати кантонима одштету од 80 сантима по глави становника као одштету за право издавања новчаница које су јој уступили кантони. Ако још остане поврх тога :/, плаћа се Савезу а 2/3 кантонима. Ако банка нема добити, мора савезна каса да подмири један део оног што се плаћа по глави становника. Прошле године банка није имала добити и Савезна влада да би избегла плаћање предлаже да се оно изврши тако што ће се ревалоризирати злато према девалвацији франка. Раније је франак имао 290 мг. а девалвиран је на 215. Ревалоризацијом злата добило би се 90 до 120 мил. франака.

— Потреси на њујоршкој берзи одјекнули су и на амстердамској. По рачуну Амстердамске банке курсна вредност 139 холандских индустријских папира ценила се на 2,81 милијарди гулдена у септембру 1936 и на 4,52 у августу 1927. Крајем октобра вредност се опет смањила на 3,66 милијарди, тако да је изгубљено око 50% од оног што се добило на курсевима за годину дана.

— Vrhovni institut francuskih štedionica, Caisse де Dćpots et Consignations, objavio je da kamatne stope za iduću godinu kod štedionica sa gradskom garancijom iznose maksimalno 3:/4% a minimalno 2%/,%. Stopa bez ove garancije iznosi aš|a%. Stopa uložaka na štednju iznosi i dalje 31|a0, Što govori o neprekidnoj potrebi javnih tela za kapitalom. Nakon dolaska Šotana, francuske štediše su se umirile i višak uloga prema povukama u oktobru iznosi 400 miliona franaka a u novembru 207 miliona.

— Извештај холандске Народне банке закључен 6 децембра показује даље смањење златне подлоге за 15,82 милиона форинти. Ово смањење као и оно од недеље раније од 42,87 милиона приписује се давању т. зв. Менделсоновог кредита француским железницама.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Белгија је у Лондону закључила зајам у висини од 5 милиона фунти стерлинга. Каматна стопа износи 4%, емисиони курс 97 а рок 22 год. Амортизација почиње већ прве године откупом обвезница. Овај зајам закључен је за отплату Менделзоновог зајма, који доспева ових дана и износи 38,6 милиона холандских форинти и сматра се као повољнији од овог последњег, јер нема златне клаузуле.

— Бразилијански посланик у САД преговара са америчким финансијским круговима 0 једном дугогодишњем алану за отплату дугова на доларској бази. Са француским и енглеским веровницима преговараће се посебно. Бразилијанска штампа истиче да ће Бразилија одговарати свим својим обавезама према својим привредним могућностима.

-— Republika Salvador je otkazala službu svojih inostranih dugova, od 1 januara. Jedino će još biti isplaćen januarski kupon 4% (pre G%-tnog) sterling-zaima. Ovu meru

. vlada opravdava činjenicom da je zbog: postupka Brazilije bila. prisiljena да ukine izvoznu carinu па kafu i time se lišila

sredstava za vršenje službe dugova. Salvador je izjavio en-