Narodno blagostanje

Страва 100 __НАРОДНО

изводњу. Ако они искључе конкуренцију пре него што су развили своју грану привреде, одстранили су уједно и мотор развоја. Код картела је други мотор, калкулација. Модерна предузећа, зато што су технички на висини, подржавају институте и лаоораторије за усавршавање метода рада. Исто тако студирају они и комерцијалну страну посла, јер ту више није довољан трговачки инстинкт као некада.

Занатски картели могу да искључе конкуренију занатлија аутсајдера, а никако не и индустрије. ато што не могу да је искључе у читавој земљи и према великим предузећима, овакви картели могу да се одрже само пролазно. Уколико се одржавају то је само на директну штету потрошача, а често спекулирају они на слабост потрошача да се одрже. јер картел месара може да се одржи захваљујући само томе што глад слама солидарност потрошача и онда кад би они хтели да га бојкотују.

= i

· Срећна је појава за нашу привреду да не постоје трговачки картели, бар не регистровани. Код заната видели смо да картел има негативан карактер. Али ту га стварају произвођачи, па изгледа да је ту било места да се пренесе једна организација која одговара заправо само вишем развоју привреде, индустрији. У трговини картел има још штетнији утицај, јер иде само за тим да што више подигне цене према потрошачима и да их спусти према произвођачима.

И теоретски се може објаснити што је најмање трговачких картела. То је случај у свим земљама. Трговачком послу не одговара картелска организација. Прво зато што је трговина изван области производње и друго зато што је огроман број радњи, тако да је тешко остварити споразум. Сасвим друкчије гледа на ствари трговац са Теразија који ради, за читав град, од трговца на периферији који ради с једном градском четврти.

Регистрованих трговачких картела нема. Међутим, постоје нерегистровани. Нерегистровани картели настају према променама у односу између тражње и понуде. Чим тражња надмаши понуду ствара се прећутни картел трговаца, који се држи чврсто и без уговора. Ако је потребно брзо се склапа и споразум као база јединствене акције трговаца. Господарска Слога започела је своју акцију због држања сточних трговаца, који су хтели да искористе неповољну ситуацију код произвођача, да још више оборе цене. Према променама коњунктуре или се-

БЛАГОСТАЊЕ __Бр, 7 зоне чују се повици на поједине трговачке бранже да немилосрдно пљачкају потрошача.

_ О раду нерегистрованих картела новине пружају веома много материјала. Зими готово у сваком месту јавља се картел трговаца дрвом. Зима је њихова бусија иза које они чекају на потрошача, а да би се претставили са племенитим осећајима најављују они већ с јесени своје жаљење што ће на зиму морати да повисе цене. У Загребу је ове зиме дошло до спора између Господарске Слоге и трговаца дрвом, јер су јој ови оспоравали право да продаје дрво. Господарска Слога је тада изнела поразне чињенице доказујући да се одлучила на продају дрва да би заштитила потрошача, јер јој је лиферант дрва у неколико дана повисио неколико пута цену.

По писању „Правде“ (24-ХИ-1937) државни тужилац у Новом Саду подигао је оптужницу против трговаца дрвом, који су цену споразумно дигли још у јулу и августу.

Кад је притисла зима у јануару O. г. нашли су се неки људи, по писању новина, који су почели да издају бонове на сто динара којима се могло купити један метра дрва на означеној дрвари. Зеленаш и трговац дрвом удружили су се да опљачкају сиротињу на најодвратнији начин. (Правда 8-ХИ 1937).

Глад и зима два су највећа непријатеља сиротиње. Најтеже је гладном и хладном. Ипак, глад не прети никада онако тешким последицама по здравље човека као зима. С прехладом започињу све болести. Гладан може да преспава у топлом и да с накнадним оброком надокнади изгубљено. Хладноћа за један час може да нанесе последице које се носе читавог живота. У страху од зиме ч0века хвата паника, а на тој паници трговци дрвом заснивају своју политику цена и остварују картеле.

Звучи невероватно да је код нас, где је регулисана цена шећера, могла нићи идеја о картелисању трговаца шећером на велико. „Правда“ од 11|М-1937 доноси да извесни гросисти наплаћују од детаљиста 0,50 динара по килограму и издају им бонове за те наплате. После три месеца враћају им новац, али само у том случају ако су скупље продали шећер. На тај начин гросисти раде три месеца с

"туђим новцем бескаматно. Каже се да је тим по-

водом интервенисала Трговинска комора у Београду. Шећер је узет као први артикал на коме је требало опробати нови систем поскупљивања животних намирница. Ш. ГДЕ ЈЕ ТУ МОРАЛ

Прва констатација на основу оног што је изложено у ранија два чланка јест, да је картел као модерна тековина развитка привреде у принципу користан, и да може бити штетан само онда када се појављује у подручју које му не одговара или кад се злоупотребљава.

Прешавши од ове, апстрактне констатације на стварно стање видели смо да картели код нас немају неки нарочити значај у привреди. Оригинално место картела је у индустрији, а ту је картелисано свега нешто преко 4% предузећа. Оних картела, чији би рад могао бити од користи нема, картелисање је тек у првом стадију. Ако их нема, не могу они вршити неки рад који би био толико штетан по националну привреду, све кад би прихватили да им је рад и у принципу штетан,

Па ипак, иако нема картела у правом смислу; у једном делу наше јавности диже се црначка дрека против њих. Добија се утисак као да су картели продрли у читаву националну привреду и својом политиком цена упропаштавају потрошаче. Јер кампања против картела има у виду само потрошаче. Изгледало би да је воде потрошачи. Међутим, воде је трговци и занатлије, које потрошачи не сматрају својим заштитницима. На заседању једне трговачке институције код нас, донесени су по питању картела овакви пасуси: „Таквом картелском политиком наше сиромашне потрошачке масе тешко страдавају, јер бивају експлоатисане високим ценама или уопште не могу да подмире односне своје потребе..." „Како се сме толерисати ова неморална појава, ово недозвољено искоришћавање народа и државе".