Narodno blagostanje

Страна 188

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 12

КОЊЉЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 МАРТА 1988 Г.

Најважнији догађај је велики пораст златне подлоге за 33,8 мил. на 1.7647 мил. дин. Из Лондона је послато и ове недеље злата у вредности од округло 46 мил.. дин. У нашу земљу. То злато се први пут појављује у подлози; све досад је књижено у разној активи. Разна актива се повећала за прим на злато, и смањила се за прим на девизе тако да је пораст пер салдо 3,6 мил. дин. (а њен износ 2,271 мил.). Девиге које не улазе у подлогу смањиле су се за 29 мил. на 380,7 мил. Пад зајмова наставио се и у овој недељи за 16,3 мил. на 1.589,8 мил. дин.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

за. Х0 | 31. Хи | 22Х0.| 841. | 151 АКТИВА 1934 | 1935 1937 | 1938 | 1938 Подлога : зл. у касама и на стр.||1784.6)] — = — ~—

" здато у касама — — 1336,9 | 1701,6| 1723,4| 1757,2 злато на страни — — 94.6 15 1,5 1. новч. у страној монети| 00.3 0,0) — — == девизе — — — — — 120.8. 3271 — — јин

| | Укупно — || 1905.5| 1464,3| 1709,1| 1730,9) 1764.7 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 1044] 331,6! 4399) 409,9| 380,7 Кован новац:

у никлу и сребру — — || 206.1| 329,9| 359,5| 396,9) 4135 Зајмови:

на менице — — — – || 1528.8] 1523.0| 1431,9 1352,1| 1339,7

на хартије од вреди, — || 2351) 2583! 272.7 2541! 250, Укупно — || 1763,9| 1781.3| 1704 6) 1606,2| 1589,8

Хартије од вредности — || 16.9) 49,4! 201.3| 197.5| 197,4 Ранији аванси држави — || 1686.6) 1670,6| 1638,4| 1639.7| 1639,8 Привремени аванси Глав. |

Држ. Благајви — — — || 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 106.4 119.0] 166.8| 191,5] 191,1 Вредности ост, фондова| 12.0) 11.8) 29.6) 34,1! 34,4 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || :53.5] 1540! 1601! 162,3 162,1

Разна актива — — — — || 276.4! 464.4|2030.6) 2267,4 2211,0 ПАСИВА

Капитал — — = — —| 180.0] 180,0] 180.0] 180,0| 180,0

Резервни фонд — — — || 112.4! 133,3] 1994] 200,8| 201,7

Остали фондови — — — | 20,5| 27,4! 340) 343) 348

Новчарице у оптицају — || 4383,9| 4890.0| 5834 1! 5703,9| 5673,1 Обавезе по виђењу;

6.9 7.4/ 39.0) 63,9) 55,0 потраж ве — 5 OLOVO Државе — || езро] 6897 13906) 1597,3| 15792 разни рачуни — — — | 327.0! 6886|1029.0 1117,2 11325 Укупно — || 865.8| 1385.7| 2458,6| 2748,9 | 2760,1 Обавезе са роком — __|| 952,9| 193.4| 500| 50,0) 500 Разна пасива — — — — || 316.4! 166.6| 283.9) 318,6| 338.3 Оатицај и обав. по виђ.|5249,8| 6275 7| 8292 6] 8452.3| 8440.0 Укуп. подл. + 28,59) прим.|| — |1881'6] 2196,1| 2224.2) 2267,6 Злато у кас. са 28,50 прим. || — |1717.9] 2186,5| 2214.6] 2258,0 покриће — — — — — || — |2998%,|2648%|2631% |22869, 9 покриће златом у касама || — |27377' 12636 '' |2620% 26759 6

2

Обавезе по виђењу показују незнатан пораст од 18,4 мил. од чега највећи део отпада на разне рачуне 15,3 мил. жиро рачуне 12 мил., док је потраживање државе пало за 9 мил. на 55 мил. дин. Разна пасива се повећала за 19,7 мил. на 338,3 мил. дин. Као салдо свих промена новчани оптицај је пас за 30,8 мил. на 5.673 мил. дин. Врло велик је био прилив кованог новца 16,5 мил. чиме се његов сток смањио на 413,5 мил. дин.

Збир оптицаја н обавеза по виђењу већи је за 12,5 мил. и износи 8.439,8 мил. дин. Квота покрића порасла је са 26,31 на: 26,86.

Београдска берза

"Извештајна недеља од 1! до 17-11-1938.

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

У нервној болници васионе берза је највећи неврастеничар. На њу се може 100%. да примени ока немачка изрека »иттећосћ јаџсћхеп zu Тоде Ђефтцре«; једанпут бесни од радости, а сутра дан скапава од очајања. Најчешћи облик неврастеније код берзе је манија прогањања. С времена на време уображава она, да је неко гони.

Берза је аполитичка. Она нема политичког уверења, јер политичко уверење и послови на берзи могу да дођу у јак сукоб на штету последњих, а ту берза престаје бити берза. Она цени политичке догађаје само са гледишта њиховог дејства на берзанске послове; унутрашњи и спољни политички догађаји могу да имају дејства на берзу, те их она прати будним оком.

Ових дана се одиграо један, како се то каже у страној штампи, светско историјски догађај. Нестала је са лица земље државно-правно једна самостална држава. Тај догађај је потресао све берзе на свету свакако не због тога што су имале какво гледиште на питање самосталности Аустрије, већ искључиво због могућих политичких компликација у следству тога догађаја. Првог дана наше извештајне недеље берза је знала да је интервенцијом Рајха онемогућен плебисцит. Тада се још није јасно видело даље развиће догађаја; али они, који су склони песимизму, или најзад они, који су за самосталност Аустрије — а у свакој средини има људи свакојаких гледишта наглашавали су могућност европског заплета. На супрот томе већина берзијанаца била је мишљења, да до компликација неће доћи. Било их је који су сматрали, да ће овом приликом бити решено и питање „аншлуса"“ и да то не може да изненади човека, који је посматрао пажљиво политичке покрете у Европи.

Срећа је велика за европске берзе што се најважнији догађај одиграо између два састанка, тако да је у понедељак била чиста ситуација. Наравно да то није било довољно за песимисте, да не страхују н даље од компликација. На почетку састанка, у понедељак, осећала се велика нервоза, која је прикривана од стране песимиста све до пола састанка. Кад је посао почео живље да се развија, песимисти су открили карте и почели да бацају робу. На берзанским курсевима нема ни трага од тога узбуђења за један део састанка. Још је већа срећа за наше ефектно тржиште, што је јавна рука резолутно устала против песимизма и интервенцијом, — која је по обиму ангажованог капитала била минимална, — пресекла сваку даљу тенденцију а ла бес. Тиме је бачена берза поново у нормални колосек. Можда се никада до сада јавна рука није покавала толико дорасла у патолошкој ситуацији на берзи, као овога пута.

Ликвидирано је са бесом у послу, али не и са бесом код извесних духова, који никако нису могли да се ослободе страха од овога или онога што може наступити после „аншлуса". Због тога се целе недеље обилно појављивала роба на тржишту. Али је немогућно и човеку, који је из минута у минут пратио ток догађаја на берзи, да утврди да ли је само спољно политички догађај био решавајући за ово оживљење посла на берзи или је било и унутрашњих узрока. Не треба заборавити, да је тек у петак постала берзијанцима јавна тајна да се спрема унутрашњи државни зајам и да је према томе за понедељак било очекивати реакцију на ту вест. Сасвим је природно