Narodno blagostanje

18. јуни 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

рања летине од туче него ранијих година. Летина је због суше тако слаба да је произвођачи и нису сматрали вредном за осигурање.

— Пољопривредни одбор у парламенту САД одобрио је предлог којим се министарство пољопривреде позива да не одреди за следећу годину површину засејану пшеницом мању од 52 мил, акра. По финансијском закону она би требала да износи максимум 45—50 мил, акра према 79,7 мил. о. г. Одбор је сматрао да је ограничење површине предвиђено у закону сувише велико, због тога је одредило минимум површине већи него што је у закону предвиђени максимум.

ИНДУСТРИЈА

— U Vrbovskom (Savska banovina) podiže 2. Franjo Barićević fabriku tuba od olova i cinka. Kapacitet fabrike biće 12.000 komada dnevno. U početku će fabrika zaposliti 50 radnika.

— Ministar trgovine i industrile odobrio je osnivanje petroleiskog akcionarskog društva »Panonija« sa 6 mil. din. glavnice.. Cili društva je iskorišćavanije, istraživanje i Drerada mineralnih ulja, zemnih plinova i ostalih vrsta bitumena. Od glavnice 1.5 mil. din. pripada državi. U upravnom odboru društva se nalaze с. g. Rada Pašić, I. K. Panić, inž. Veliko Jovanović i Branko Novaković.

— Broi industriiskih preduzeća u članstvu Udruženja industriialaca za Savsku banovinu porastao je za 15 na 609. Najveći broi novoosnovanih preduzeća otpada na tekstilnu industriju (17), zatim na šumsku i drvnu (14) električnu (5), poljioprivrednu (5), industriju koža (3) itd. U najvećoi meri je obuhvatila pogon tekstina industrija (11), šumska i drvna (11), zatim poljoprivredna (8) itd. Više je obustavljeno nego novo osnovano u poljoprivrednoj industriji, rudarskoj i metalurgiiskoj, kemiskoj i građevnoj. Udruženje u svom izveštaju kaže, da su novo osnovana preduzeća srednjeg i malog obima.

— Holandska vlada uputila je parlamentu predlog zakona po kome ona ima pravo kontrole nad stvaranjem novih industrijskih preduzeća i proširenjem starih. Prema izjavi ministra privrede, zakon će se primenjivati samo u vrlo Važnim slučajevima, pošto vlada ne želi da ograničava privatnu inicijativu.

— Ove godine je u Sov. Rusiji otvoreno 147 velikih preduzeće teške industrije. Građevna delatnost u industriji je ove godine za 30% veća od laniske.

— Koncem 1995 bilo je u Nemačkoj 55.000 društava sa ograničenim iemstvom prema 65.000 1933 godine. Krajem 1937 bilo ih ie svega 30.539 sa kapitalom od 4.632 mil. RM prema 5.080 mil. RM 1936 godine. Prosečni kapital tih društava iznosio je krajem 1937 godine 152.000, ti. porastao je za 17%/o0 prema 19936 godini.

— Čelična industrija Sjedinjenih američkih država radila je u nedeliama pre Duhova sa 30%, zatim sa 28% svoga kapaciteta, posle Duhova sa svega 25%.

— U poslednje vreme italijanska akcionarska društva pokazuju znatne promene u glavnici. Koncem 1937 bilo ih je 20.118 sa kapitalom od 47.695 mil. lira prema 19.353. društva sa 44.805 mil. lira kapitala. Razlog za ovo povećanje je delimice u osnivaniu novih društava i u povećanju glavnice postojećih, a delimice ponovno određivanje glavnice s obzirom na smanjenu vrednost lire. U toku 1937 je osnovano 2.195 novih društava sa kapitalom od 2.238,3 mil. lira, dok je 1530 društava sa glavnicom od 2.053 mil. lira prestalo da postoji. Povišena je glavnica od 1940 društava za sumu od 3.981,7 mil. lira.

— Proizvodnja automobila u Nemačkoj u aprilu o. g. manja je za 7,5%o prema onoj u martu, ali je još uvek za 6%/

veća nego u martu prošle godine. Prodaja je također opala та 7,5" po količini a 11,6% po vrednosti prema onoj u martu o. g. Opadanje proizvodnje u aprilu objašnjava še, jednim delom, manjim radnim vremenom, pošto је bilo svega 23 radna dana prema 27 u marltu. ;

ТРГОВИНА

— Po Uredbi o silosima osniva se Privilegovano a. d. za silose s glavnicom od 2920 mil. dinara. Kapital će upisati: 60 mil. država, po 40 mil. Državna hip. banka, Poštanska štedionica, Privileg. agrarna banka, 20 mil. »Prizad«, a 20 miliona ostaje za upis od strane Nar. banke, samoupravnih institucija, zadruga. Akcije su po 1000 dinara. Uprava Društva sastoji se od 11 članova, a biraće se u srazmeri sa uplaćenom glavnicom, tako da na 20 miliona dolazi jedan glas. Silosi će se, Do izjavi ministra poljoprivrede, podići u svima krajevima zemlje, i ne samo za pšenicu. Njihov je zadatak da izvrše tipizaciju uskladištene robe. Društvo za silose neće se baviti trgovinom, nego će: graditi silose, primati i sortirati robu, izdavati skladišnice, davati zajmove до 75%о berzanske vrednosti primljene robe, emitovati obveznice ili zaključivati zaimove s državnom garancijom, po prethodnom odobrenju ministra finansija.

— U Ljubljani cena belog hleba u toku ove godine DOvećala se sa 4.50 din. preko 4.80 na 5.20, polubelog sa 4 preko 4.30 na 4.80 i crnog sa 3.50 preko 420 na 4.60. Početkom ovog meseca cena belog hleba snižena je na 5 din. polubelog na 4.60 din. i crnog 4.40 din.

— Последњих дана Италија је купила 111 хиљада т. аустралијске и америчке пшенице, да би могла дочекати нову жетву. Према информацијама Тајмса ова жетва пшенице ће подбацити за 2 мил. т. Мисли да ће се један део од тога покрити мешањем кукурузног брашна у хлеб, а други ће се увести.

— Indeks cena na veliko u Francuskoi za 45 artikala porastao je u maju o. g. za 24 prema aprilu i iznosi 643 (1914—100), dok je kod cena na malo porastao od proseka 579 za 1937 па 641 ха ргуо fromesečje O. BP.

— U Ifaliji je posle devalvacije lire vlada donela uredbu po kojoj se nisu smele podizati cene sve do oktobra o. g. Ovih dana vlada je objavila da će uredba ostati na snazi još za 2 godine i samo u izuzetnim slučajevima dozvoliće se povišenje cena.

— Nedavno je u Italiji osnovano društvo za trgovinu starim željezom sa kapitalom od 10 mil. lira, da bi se sprečile spekulacije i da bi se ono racionalno iskoristilo. Računa se da će društvo moći godišnje sakupiti znatne količine starog železa, čime će se uštediti na devizama koje je trebalo izdati za UVOZ istog.

— Po sporazumu između komesara za cene i fabrikanata obuće od 10 juna o. g. moraju se u Austriji sniziti cene obuće za najmanje 5%o prema cenama 90 aprila o. g. Осеkuje se da će u većini slučajeva doći do većeg sniženja od 5'% s obzirom na potrebu izjednačenja cene sa onim u Rajhu. Osim toga, proizvođači obuće se nadaju da će se nakon ovog sniženja povećati prodaja a, s time u Vezi, i proizvodnja obuće.

— Приликом преговора у Паризу о продужењу уговора Ирега контингенти железа аустријских фабрика пренесени су на немачке и за толико повећани. Сада се ради да се та предузећа уведу у немачке железне картеле. Претпоставка за то је било изједначење цена, због чега су цене аустријског железа снижене одлуком комесара за цене. Али је тиме избила једна тешкоћа. Нека аустријска предузећа, т,зв. чисте ваљаонице, које не раде челичне производе и ваљане полуизрађевине, постала су са овим снижењем цена нерентабилна, пошто су то фабрике са заста-