Narodno blagostanje

Страна 442 __ ___

од основне. Тако се жито плаћа 1009 у девизама, кудеља 609/о у девизама и 40%/о компензационим боновима, отесано дрво за фабрикацију сандука 60%/о у девизама и 40% у боновима и дрвени угаљ 50%• девизама а друга половина у боновима. Грчка је од оне робе чији је увоз подвргнут девизним ограничењима одобрила контингенат који ће се моћи извозити у нашу земљу на бази компензације. У су групу спадају: памучно предиво, сирове коже и маслиново уље. Грчка је снизила њену провизију за обрачун динара са 5 на 2,5% и разлику између продајног и куповног курса са 5 на 4 драхми. Курс динара у будуће се неће слободно кретати, него ће бити утврђен према лондонском паритету. Наша царина је снижена за грчки угаљ за рафинирање на 5 златних динара за контингент од 30.000 кг. и на отпатке од свиле на 600 зл. дин. за 2.000 кг. Наши путници у Грчку моћи ће се користити компензационим боновима за своје издатке и то највише 1000 др.

— 27 јуна. потписан је трговински споразум са Швајцарском. Наши стари робни дугови Швајцарској исплатиће се робом. - За будуће предвиђен је активни трговински биланс Југославије, тако да ће наш извоз бити за 10—909/ већи него наш увоз из Швајцарске. Швајцарска одобрила нам је контингенте за пшеницу, кукуруз, свеже и суве шљиве, поврће, заклане живине, јаја, вино, уљане погаче и дрво.

= Између Грчке и Чехословачке склопљен је трговински уговор који ће ступити на снагу 1 октобра о. г. ЧСР је добила извесне повластице које ће јој омогућити повећање извоза за отприлике 10 мил. кч. У случају да клириншки салдо буде активан за Грчку повећаће се контингенти за увоз чехословачких производа.

NOVČARSTVO

— Југославенска банка ће од 1 јула о.г. исплаћивати старе улоге на штедњу, који 15 фебруара 1985 год. нису прелазили 15.000 дин. На старе улоге на штедњу од 15.00020.000 исплаћиваће се 109, на оне до 100.000 дин. 59/', на улоге по текућим рачунима од 50:000—500.000 дин. 59/0.

— У говору на банкету Трг. инд. коморе г. Претседник владе изјавио је да се у току 2 године златна подлога Народне банке повећала за 2 милијарде динара. |

— Српска банка ће од 1 јула о. г. исплаћивати старе улоге по штедњи који 31 децембра 1934 г. нису прелазили 20.000 дин. као и старе улоге по текућим и другим рачунима, који истог дана нису били већи од 40.000 дин.

— Према подацима Звезе југослованских хранилниц порасли су улози код 29 самоуправних штедионица у Дравској бановини за 6,326.116 дин. на 1.070.846.022 дин. На штедне улоге отпада 636,488.573 и улоге по текућем рачуну 434,357.449 дин.

— Криза памука изгледало је да ће довести хипотекарне банке у Египту у тежак положај. Досада до тога није дошло, пошто је лањска берба памука била врло повољна и сељак је способан да плаћа своје дугове. Стање банака је још увек задовољавајуће. Да ли ће овогодишња берба погоршати положај сељака а с тимеин банака, зависи од тога хоће ли просечан прнос памука бити већи од лањског. Ако се то догоди цене ће пасти и сељаци ће тешко моћи одговарати својим обавезама. Банкарски кругови држе да ће у случају да цене остану на садашњем нивоу, сељаци бити способни за плаћање.

— Nemačka i Švajcarska sklopile su sporazum о (гап5feru, pod koji spadaju sva potraživanja švajcarskih državljaпа iz kamata, kirija, zakupnina, dividendi itd. Isplaćivaće se u gotovom a1!/4%/o umesto 21/»/o kao dosada, a ostatak u uputnicama koje glase na Rajhsmarke. U pogledu potraživanja iz Austrije moraju švajcarski državljani dokazati da su ih stekli pre 13. marta o. g., ali će se priznati kao svojina nji-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_____ _ Бр. 28 hova austrijski papiri od vrednosti stečeni posle 13 marta do 19 aprila O. g., na nekoj švajcarskoj berzi.

— Francuski porteri 4%0 bonova izdatih 4 avgusta 1937, sa rokom od godine dana, mogu da ih zamene za 39% bonove na godinu dana. Rok počinje i ovima 4 avgusta 1988, ali kamata teče od dana zamene. Porteri koji su odmah izvršili zamenu, dobili su 38 dana ukamaćenia.

— Generalni savet Francuske banke odlučio je da se u buduće preduimovi na državne papire i javne efekte bez kupona daju do 90% nominalne vrednosti, čiji je rok najviše 2 godine, namesto do 80% kao dosada. Ako je rok ispod 1 godine može se dati predujam do 95% za efekte bez kupona ili sa kuponom ako je rok do 2 godine. Banka smatra da тата од 20% za pokriće rizika usled kolebania kurseva nije potrebna, pošto je sigurna da se unutar navedenih rokova mogu papiri potpuno isplatiti. Ovom merom novčanična banka želi da olakša upisivanje zajmova, države, opština, departmana, Železnica, kolonija, Crćdit Fonsier-a, Credit National-a, autonomne blagajne za amortizaciju i blagajne za narodnu odbranu. — Ulozi na štednju kod Poštanske štedionice iznosili su krajem juna 1.298,2 mil. din. prema 1.296 mil. krajem prethodnog meseca. Po tekućim računima ulozi su iznosili 1.747,1 mil. prema 1.798 mil. Promet po tim računima iznosio je 7.489,7 mil. od čega je bez gotovine 55,25%o prema 7.651 mil. 1 54340. Zbir uloga po čekovnim računima i po štednim knijižicama prelazi tri milijarde din.

JAVNE FINANSIJE

— Budžetska godina 1937/38 u SAD završila se sa deficitom od 1.459 mil. dolara. Prihodi su porasli na 6.242 mil. prema 5.994 mil. 1936/37, a izdaci su opali na 7.705 mil. prema 8.001 mil. Posle 1990 ova budžetska godina dala je naiveći prihod.

SOCIJALNA POLITIKA .

— Између пекара и њихових радника у Цељу склопљен је колективни уговор. Уговорено је радно време од 60 сати недељно. Прековремени рад плаћа се са 50%/ више. Недељни одмор траје 36 сати. Квалификовани радници распоређени су у погледу плате у 3 групе са платом од 210 до 300 дин. недељно.

— Између радника и „Нашичке" је склопљен колективни уговор, на основу ког је шумским радницима TIOBH= шена тарифа за сечу шуме од 7.75 на 9.50 дин. за 1 M3Š. Радно време је 10 сати. Железничарима је повишена плата за 15%0. Осим тога стекли су право на годишњи одмор, тринаесту плату и годишње једно одело бесплатно. Ковинарски радници треба да добију 2 одела годишње а остали су услови као и код железничара.

— U Nišu je održana anketa po pitanju povišenja radničkih nadnica u Moravskoj banovini. Pretstavnici poslodavačkih udruženja izjasnili su se protiv zahteva radnika da se minimalne nadnice povise za 50%o0, dokazujući da bi time industrija i rudarstvo u toj banovini zapali u teško stanje. S tim gledištem složili su se i pretstavnici zanatliia. Postignuta je saglasnost da se pitanje povišenja nadnica rudarskih nekvalifikovanih radnika odloži, dok se ne izvrši posebna anketa o njihovom položaju. U pogledu ostalih radnika, doneće odluku ban.

ŠTRAJKOVI

— Чиновници осигуравајућих друштава Јадранско, Сава, Дунав, Асикурациони ђенерали, Интернационал и Унион ступили су у штрајк. Постоји могућност да ће у знак солидарности ступити у штрајк и чиновници осталих осигуравајућих друштава.

— Колективни уговор између нишких столарских радника и њихових послодаваца престао је важити крајем јуна ·