Narodno blagostanje

Страна 540

банке (у мил. дин.)

34-XII | 31-XII | 31-XIL | 8-VIIL | 15-УШ АКТИВА 1935 | 1986 | 1937 19.8 1938 Подлога злато у касама — — |1,336.9/1.588,3)1.706,2)1.821,9|1.822,0 злато на страни — — | 946) 37,7 75 110). 17 девизе — — — = — 22 а S E

________Укупно — ||| 464 3|1.626,0|1.713,7|1.838,9|1.839,0 Девизе које не улазе у

подлогу == = = = = 3316) 5523)! 4532) 3866) 31,7 Кован новац; i

у никлу и сребру — — || 329,9| 334,9! 360.0, 412,9| 417,7 Зајмови:

ка менице — — — — ||1,523,0.1 458 6 1,40 ),5|1,467,0|1,466,6

на хартије од вредни, — || 2583! 2588]! 262,0) 1033] 992 Укупво — ||| 781.3|1,717,4)1.662,5|1.570,3|1.565 8

Хартије од вредности — | 49,4! 116,8| 198,1| 210,5| 2105 Ранаји аванси држави — ||| 670.6)1 647,8|1.638,2/1.641.6)1.641,7 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни — — — || 600,0| 600,0) 600,0) 600.0! 600,0 Вредности рез. фонда — || 1:90) 1376! 165,8! 218,3| 210,6 Вредности ост, фондова| 19,8) 28,3 29,5) 36,3 207 Непокретности, завод за израду новч, и намештај || 1540] 155,4| 160,4! 191,1] 191,8

Разна актива — — — — || 4644! 819,3/2,037,2)2,152,4.2,149,9 ПАСИВА

Капитал — — — — —| 180,0] 150,0! 180,0! 180,0| 180.0

Резервни фонд — — — "| 133,3! 153,5] 200,0! 220,4! 220,4

Остали фондови — — — | 27,4 299 34,1! 36,4 36,4

Новчавице у оптипају — ||4,890.0)5,408,5,5.358.7|6.165,5|6.099,1 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 1,4 594 17,8) 20,2) 17,6 жиро-рачуни — — — | 689,7/ 651,2/1433,0|1.144,5|1 222 4 разни рачуни — — — || 6886) 918.61.043,9|1 103,4|1,060,5 Укупно — |||,385,7|1.629,22,494,7.2.268,1/2 300,5

Обавезе са рокол — — || 1934] 50,0) 50,0) 50,0) 50,0 Разна пасива – — — — || 166,6] 284,6) 3633! 338,4! 345,1

Оптацај и обав. по виђ, |[6,275,77.037,8)8.291.3/8.433,7|8.399,6 Укупна подлога :

+ 28,59 прим, — — — ||1.881.6)2.089,5/2 202,1/2,863,02.363,1 зл. у кас, 28.59/) прим. [.117,9/2,041,02.192,5/2,341,1|2.341,2 укусно покриће — — 2998 /|2968 ,|26559/02801%|2813% покриће у злату — — |2737 12129 #,|26440,92725%,12787%

tali kod nas su zbog velike poslovne delatnosti poslednje dve godine velikim delom angažovani u poslu. Kod nas se uopšte ne može očekivati da se u jednom danom momentu pojave veliki iznosi slobodnih kapitala u privatnoj svojini za plasiranje u hartije od vrednosti. Glavna karakteristika našeg efektnog tržišta je u tome, da se postepeno ulažu u hartije od vrednosti kapitali koji su za to sazreli. Ni u drugom svetu nije drugojačije. Nema primera u istoriji velikih emisija, da Je na dan same emisije privatan kapital upisao više od 5—6/». Naiveći deo se upisuje od strane finansijskih i berzanskih ustanova čiji je zadatak da posreduju između privatnih kapitalista i onih koji prodaju hartije od vrednosti. Nauka o emisionome poslu ima čak tehničke termine za obeleženje te polave. Ona, naime, razlikuje seriozne upisnike od koncerinih upisnika. Poslednji se nazivaju i špekulativnim. Velike banke i druge ustanove obično prihvate celu emisiju i onda postepeno, obično uz povećanje kursa (u čemu leži njihova zarada), puštaju papire u publiku u srazmeri efektivne tražnje. Da nije ovakve prakse nikad se veliki iznosi ne bi mogli da upišu za dva tri dana, za jedan dan, pa i za jedan sat, kako je to često bio slučaj. Dalje je praksa da se pri upisu uplaćuje samo jedan deo, a za ostatak ostavljaju rokovi ili rok. To je u toliko zgodnije što se i kod nas radi o zaimu koji će se postepeno trošiti.

Ponovo velimo, da se može pretpostaviti, da će emisija prve tranše biti izvršena slično emisiji srednjoročnog zajma

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 34

za javne radove od pre dve i po godine. U tome slučaju obligacije novoga zajma, koje verovatno ioš nisu ni gotove, pojaviće se tek docnije na berzi. I to je vrlo dobro! Najiači imaoci državnih hartija od vrednosti su državne finansiiske ustanove, pa prema tome one mogu sa lakoćom puštati u opticaj nove obligacije, negujući istovremeno kurseve.

To međutim ne isključuje interes i dužnost jednog časopisa, kao što smo mi, da u trenutku, kad se sprema emisija (može biti jedina u pravom smislu reči u istoriji Jugoslavije) jednog velikog državnog zajma da bacimo kratak pogled na situaciju našeg efektnog iržišta. To se naravno ne može da vidi iz nedelinog stania već samo analizom izvešnog dužeg vremena. U tome ciliu mi smo izradili ijednu tablicu obrta državnih hartija od vrednosti u julu mesecu 1936, 1937 i 1938 godine. Godišnji pregledi bili bi i suviše zbirni, da bi se mogli da analiziraju.

Obrt efektima na beogradskoi berzi:

Hartije od vrednosti Juli

1936 1937 1938 2t/3% Ratna šteta prompt 5,661 10,268 4,602 21/29/ Капа šteta term. 0,901 0,734 1,259 490 Agr. obv. 1921 0,149 0,876 0,717 4% Аст. ођу. 1934 — 0,539 1,080 79 Invest. zajam 0,872 0,171 1,300 6%0 Begluci, prompt 2,976 6,378 7,161 G6%o Begluci termin 0,039 — 0,180 6%0 Dalmat. 1,171; 1,258 3,15 7 Stab. zajam 0,398 0,494 0,043 790 Bler 1,439 0,758 1,613 8% Bler 0,072 — 0,743 Akc. Narodne banke 0,660 0,694 0,961 Akc. Agrarne banke 0,678 0,339 0,778 759. ЗеПотап — 0,475 Ukupni obrt 15,192 29,746 23,509

Pre svega pada u oči, da ie u ovoj godini obrt najveći: 93,5 mil. din. Ali ni u prošloj godini nije bio daleko manji: 99,7 mil. din., dok je u 1936 god. bio samo 15 mil. din. Ovai porast obrta je sasvim prirodna posledica ekonomskih prilika naše zemlje poslednje tri godine. 1936 god. bila je ioš godina oporavljanja, dok su 1937 i 1938 godine prosperiteta, koji je morao naći svog odražaja i na efektnom tržištu. Međutim kad se uđe u analizu pojedinih vrsta papira i njihovih obrta u odnosnim periodima, onda se dobijaju veoma interesantni rezultati. U 1936 god. od celokupnog obrta od 15 mil. din. otpadalo je 33% na Ratnu štetu, a 20% na Begluke i Dalmatince. Znači da su ta tri papira apsorbovala 6" celog obrta. God. 1937 pokazuje nam velike promene u strukturi obrta prema 1936. Od ukupnog obrta od 22,7 mil. skoro polovina pada na Ratnu štetu, a jedna trećina na 6%/o agrarne papire. Porast u 1937 prema 1936 od skoro & mil. din. otpada sa 5 mil. na Ratnu štetu i sa 3,5 na G%o Agrarce. Sasvim drugu strukturu obrta ima 19938 god. Pri povećanome obrtu prema 1937 god. vidimo ogroman pad obrta u Ratnoi šteti za skoro 60%)-. Ali u mesto da se smanji ukupan obrt usled smanjenja obrta ovog glavnog papira, mi imamo povećanje. Ko je primio na sebe taj plus? Begluci i Dalmatinci! Njihov obrt je izneo u 1938 g. 10,3 mil. din., prema 7,5 odnosno 4 mil. din. Obrt kod Štete je pao za 5,6 mil, din., a skočio je kod agrarnih papira za 2,8 mil. din. Znači nisu ceo višak primili agrarni papiri na sebe. Jer pored ova dva 6%o agrarna papira imamo još i nove 4%oi Agrarce iz 1934 god., koji pokazuju višak obrta za pola mil. din. Pored agrarnih papira DOvećao se obrt i kod oba Blera, zatim akcija Agrarne banke i nešto Narodne banke. Popustio je obrt 7%05 Stabilizacionos iz 1931 godine.